Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   fr Pronoms possessifs 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [soixante-six]

Pronoms possessifs 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
ја – мој / моја / моје j- –--a ----n j_ – m_ / m__ j- – m- / m-n ------------- je – ma / mon 0
Ја не могу наћи мој кључ. J- n---ro-v---a- ma cle-. J_ n_ t_____ p__ m_ c____ J- n- t-o-v- p-s m- c-e-. ------------------------- Je ne trouve pas ma clef. 0
Ја не могу наћи моју возну карту. J- n---rouv- ----m---b-ll--. J_ n_ t_____ p__ m__ b______ J- n- t-o-v- p-s m-n b-l-e-. ---------------------------- Je ne trouve pas mon billet. 0
ти – твој / твоја / твоје tu-- -a --ton t_ – t_ / t__ t- – t- / t-n ------------- tu – ta / ton 0
Јеси ли нашао твој кључ? As-tu--r-uvé-ta-c-ef ? A____ t_____ t_ c___ ? A---u t-o-v- t- c-e- ? ---------------------- As-tu trouvé ta clef ? 0
Јеси ли нашао твоју возну карту? As--u --ouvé --- -il----? A____ t_____ t__ b_____ ? A---u t-o-v- t-n b-l-e- ? ------------------------- As-tu trouvé ton billet ? 0
он – његов / његова / његово il-–--a-/ -on i_ – s_ / s__ i- – s- / s-n ------------- il – sa / son 0
Знаш ли где је његов кључ? S--s--u-o---st ----lef-? S______ o_ e__ s_ c___ ? S-i---u o- e-t s- c-e- ? ------------------------ Sais-tu où est sa clef ? 0
Знаш ли где је његова возна карта? S----tu -ù-e-- -on--ille- ? S______ o_ e__ s__ b_____ ? S-i---u o- e-t s-n b-l-e- ? --------------------------- Sais-tu où est son billet ? 0
она – њен / њена / њено ell- ---- - s-n e___ – s_ / s__ e-l- – s- / s-n --------------- elle – sa / son 0
Њен новац је нестао. S-n-a-ge-t----isp-ru. S__ a_____ a d_______ S-n a-g-n- a d-s-a-u- --------------------- Son argent a disparu. 0
Њена кредитна картица је такође нестала. Sa-ca-t---e-c-édi--a aus-i-d--p--u. S_ c____ d_ c_____ a a____ d_______ S- c-r-e d- c-é-i- a a-s-i d-s-a-u- ----------------------------------- Sa carte de crédit a aussi disparu. 0
ми – наш / наша / наше no-s-– -o-re n___ – n____ n-u- – n-t-e ------------ nous – notre 0
Наш деда је болестан. No-r----and-p--e-e-----l-d-. N____ g_________ e__ m______ N-t-e g-a-d-p-r- e-t m-l-d-. ---------------------------- Notre grand-père est malade. 0
Наша бака је здрава. No--- gran--m-re-e-t en-bonn---ant-. N____ g_________ e__ e_ b____ s_____ N-t-e g-a-d-m-r- e-t e- b-n-e s-n-é- ------------------------------------ Notre grand-mère est en bonne santé. 0
ви – ваш / ваша / ваше v-us --vo-re v___ – v____ v-u- – v-t-e ------------ vous – votre 0
Децо, где је ваш тата? L-s --f----- où es- -ot-e-p-p- ? L__ e_______ o_ e__ v____ p___ ? L-s e-f-n-s- o- e-t v-t-e p-p- ? -------------------------------- Les enfants, où est votre papa ? 0
Децо, где је ваша мама? L-- enf--ts- -- est--otre ma--- ? L__ e_______ o_ e__ v____ m____ ? L-s e-f-n-s- o- e-t v-t-e m-m-n ? --------------------------------- Les enfants, où est votre maman ? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + француски (1-100) МП3 француски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!