Рјечник

sr Прошлост 3   »   fr Passé 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [quatre-vingt-trois]

Passé 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
телефонирати té-éph-ner t_________ t-l-p-o-e- ---------- téléphoner 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. J’a- ------oné. J___ t_________ J-a- t-l-p-o-é- --------------- J’ai téléphoné. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. J------lé--o-é-t-u--l--tem-s. J___ t________ t___ l_ t_____ J-a- t-l-p-o-é t-u- l- t-m-s- ----------------------------- J’ai téléphoné tout le temps. 0
питати d-m--der d_______ d-m-n-e- -------- demander 0
Ја сам питао / питала. J--i ---a-dé. J___ d_______ J-a- d-m-n-é- ------------- J’ai demandé. 0
Ја сам увек питао / питала. J-ai--oujo--- d--a--é. J___ t_______ d_______ J-a- t-u-o-r- d-m-n-é- ---------------------- J’ai toujours demandé. 0
испричати rac--t-r r_______ r-c-n-e- -------- raconter 0
Ја сам испричао / испричала. J-ai raconté. J___ r_______ J-a- r-c-n-é- ------------- J’ai raconté. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. J-a- ------- -ou-e ----s--ir-. J___ r______ t____ l__________ J-a- r-c-n-é t-u-e l-h-s-o-r-. ------------------------------ J’ai raconté toute l’histoire. 0
учити ét-d-er é______ é-u-i-r ------- étudier 0
Ја сам учио / учила. J’a- --ud--. J___ é______ J-a- é-u-i-. ------------ J’ai étudié. 0
Ја сам учио / учила цело вече. J’-- étu-i- t-ut---a so--é-. J___ é_____ t____ l_ s______ J-a- é-u-i- t-u-e l- s-i-é-. ---------------------------- J’ai étudié toute la soirée. 0
радити t-av-ill-r t_________ t-a-a-l-e- ---------- travailler 0
Ја сам радио / радила. J’ai--r---i-lé. J___ t_________ J-a- t-a-a-l-é- --------------- J’ai travaillé. 0
Ја сам радио / радила цели дан. J-----------l----u-e--a --u-n--. J___ t________ t____ l_ j_______ J-a- t-a-a-l-é t-u-e l- j-u-n-e- -------------------------------- J’ai travaillé toute la journée. 0
јести m-nger m_____ m-n-e- ------ manger 0
Ја сам јео / јела. J--i ---g-. J___ m_____ J-a- m-n-é- ----------- J’ai mangé. 0
Ја сам појео / појела сву храну. J--i ---g- tout-le --p--. J___ m____ t___ l_ r_____ J-a- m-n-é t-u- l- r-p-s- ------------------------- J’ai mangé tout le repas. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + француски (1-100) МП3 француски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.