Рјечник

sr У робној кући   »   fr Dans le grand magasin

52 [педесет и два]

У робној кући

У робној кући

52 [cinquante-deux]

Dans le grand magasin

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Идемо ли у једну робну кућу? Si--o-s -lli-n---ans--------d -a-a--n ? S_ n___ a______ d___ l_ g____ m______ ? S- n-u- a-l-o-s d-n- l- g-a-d m-g-s-n ? --------------------------------------- Si nous allions dans le grand magasin ? 0
Ја морам обавити куповину. J----i---a-r- --s -ou--es. J_ d___ f____ d__ c_______ J- d-i- f-i-e d-s c-u-s-s- -------------------------- Je dois faire des courses. 0
Хоћу пуно тога да купим. Je----- ---eter --aucoup de----s-. J_ v___ a______ b_______ d_ c_____ J- v-u- a-h-t-r b-a-c-u- d- c-o-e- ---------------------------------- Je veux acheter beaucoup de chose. 0
Где су канцеларијски артикли? O---on--l-s ar-ic--- ---bur--u ? O_ s___ l__ a_______ d_ b_____ ? O- s-n- l-s a-t-c-e- d- b-r-a- ? -------------------------------- Où sont les articles de bureau ? 0
Требам коверте и папир за писма. J’-i -e-o-n----nvelopp-- et -- papi-- - lettr-. J___ b_____ d___________ e_ d_ p_____ à l______ J-a- b-s-i- d-e-v-l-p-e- e- d- p-p-e- à l-t-r-. ----------------------------------------------- J’ai besoin d’enveloppes et de papier à lettre. 0
Требам хемијске оловке и фломастере. J-----es--- de-st--o- ---de f-utr--. J___ b_____ d_ s_____ e_ d_ f_______ J-a- b-s-i- d- s-y-o- e- d- f-u-r-s- ------------------------------------ J’ai besoin de stylos et de feutres. 0
Где је намештај? Où -ont l-------les-? O_ s___ l__ m______ ? O- s-n- l-s m-u-l-s ? --------------------- Où sont les meubles ? 0
Требам ормар и комоду. J--i--es--n-d-u---ar---r--et --une-c-mmo-e. J___ b_____ d____ a______ e_ d____ c_______ J-a- b-s-i- d-u-e a-m-i-e e- d-u-e c-m-o-e- ------------------------------------------- J’ai besoin d’une armoire et d’une commode. 0
Требам писаћи сто и регал. J-a--be-----d’un-bu-ea- ---d--n--é-a----. J___ b_____ d___ b_____ e_ d____ é_______ J-a- b-s-i- d-u- b-r-a- e- d-u-e é-a-è-e- ----------------------------------------- J’ai besoin d’un bureau et d’une étagère. 0
Где су играчке? Où -o-t---s jou--s-? O_ s___ l__ j_____ ? O- s-n- l-s j-u-t- ? -------------------- Où sont les jouets ? 0
Требам лутку и медведића. J-ai--e-o-n--’--- po-pée--t d’-----rs--n-p---ch-. J___ b_____ d____ p_____ e_ d___ o___ e_ p_______ J-a- b-s-i- d-u-e p-u-é- e- d-u- o-r- e- p-l-c-e- ------------------------------------------------- J’ai besoin d’une poupée et d’un ours en peluche. 0
Требам фудбалску лопту и шах. J’-- -e-o-- d’un b--lo- de--oot-et-d’-- --u d’é-hec. J___ b_____ d___ b_____ d_ f___ e_ d___ j__ d_______ J-a- b-s-i- d-u- b-l-o- d- f-o- e- d-u- j-u d-é-h-c- ---------------------------------------------------- J’ai besoin d’un ballon de foot et d’un jeu d’échec. 0
Где је алат? O- son----s o--i-- ? O_ s___ l__ o_____ ? O- s-n- l-s o-t-l- ? -------------------- Où sont les outils ? 0
Trebam čekić i kliješta. J’-i beso---d----m-r-e-- e--d-u-e-p----. J___ b_____ d___ m______ e_ d____ p_____ J-a- b-s-i- d-u- m-r-e-u e- d-u-e p-n-e- ---------------------------------------- J’ai besoin d’un marteau et d’une pince. 0
Trebam bušilicu i odvijač. J’a---e--i- d’un- --rc---e e--d-u--to-r-ev-s. J___ b_____ d____ p_______ e_ d___ t_________ J-a- b-s-i- d-u-e p-r-e-s- e- d-u- t-u-n-v-s- --------------------------------------------- J’ai besoin d’une perceuse et d’un tournevis. 0
Где је накит? O----n- --s -i---- ? O_ s___ l__ b_____ ? O- s-n- l-s b-j-u- ? -------------------- Où sont les bijoux ? 0
Требам огрлицу и наруквицу. J’a- ---o-- -’--e--haîn- -t ---- --acel-t. J___ b_____ d____ c_____ e_ d___ b________ J-a- b-s-i- d-u-e c-a-n- e- d-u- b-a-e-e-. ------------------------------------------ J’ai besoin d’une chaîne et d’un bracelet. 0
Требам прстен и наушнице. J’-i-besoin d-u-- --g-- -- -- b-u-l-s--’-r-ill--. J___ b_____ d____ b____ e_ d_ b______ d__________ J-a- b-s-i- d-u-e b-g-e e- d- b-u-l-s d-o-e-l-e-. ------------------------------------------------- J’ai besoin d’une bague et de boucles d’oreilles. 0

Жене су лингвистички надареније од мушкараца!

Жене су подједнако интелигентне као и мушкарци. И једни и други имају у просеку једанк коефицијент интелигениције. Ипак, компетентност им се у вези појединих ствари разликује. Мушкарци, на пример, боље тродимензионално мисле. Они такође лакше решавају математичке проблеме. Жене, с друге стране, имају бољу меморију. Оне такође боље владају језицима. Жене праве много мањи број грешака и у правопису и у граматици. Оне такође имају богатији речник и читају течније. Због тога у просеку постижу боље резултате на тестовима језика. Разлог ове предности је у мозгу. Мушки мозак је другачије организован од женског. За језике је одговорна лева половина мозга. Овај мождани регион контролише лингвистичке процесе. Осим тога, жене у прерађивању језика користе обе половине мозга. Што је још важније, њихове мождане половине боље размењују информације. Зато је женски мозак много активнији у обради језика. Тако жене могу пуно ефикасније да прерађују говор. Још увек није познато зашто се њихов мозак разликује. Неки научници сматрају да је узрок овоме биолошке природе. Мушки и женски гени утичу на развој мозга. Разлика такође постоји и због различитих хормона. Други тврде да васпитање условљава развој. Зато што се женским бебама више чита и са њима се чешће разговара. Дечаци, насупрот томе, чешће добијају техничке играчке. Зато би могло бити тачно да околина такође утиче на обликовање мозга. Противаргумент је да извесне разлике постоје свуда у свету. У свакој култури деца се другачије одгајају.
Да ли си знао?
Вијетнамски спада у мон-кмерске језике. То је матерњи језик више од 80 милиона људи. Није у сродству с кинеским. Велики део језичког фонда је, међутим, кинеског порекла. Разлог томе је што је Вијетнам био 1000 година под доминацијом Кине. У доба колонијализма француски је имао велики утицај на развој вијетнамског. Вијетнамски је тонски језик. То значи да висина тона слогова одлучује о њиховом значењу. Погрешан изговор може изговорено потпуно променити или чак обесмислити. У вијетнамском се укупно разликује шест висина тонова. Језик данас користи латинична слова. Некад су се користили кинески писани знакови. Пошто је вијетнамски изолирајући језик, речи се не деклинирају. Језик је још увек недовољно истражен… Откријте га, заиста се исплати!