Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   fr Faire des courses

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [cinquante et un]

Faire des courses

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Хоћу у библиотеку. Je-v-ux al----à la-bib-iot-èq-e. J_ v___ a____ à l_ b____________ J- v-u- a-l-r à l- b-b-i-t-è-u-. -------------------------------- Je veux aller à la bibliothèque. 0
Хоћу у књижару. J------ ------à -a li--air--. J_ v___ a____ à l_ l_________ J- v-u- a-l-r à l- l-b-a-r-e- ----------------------------- Je veux aller à la librairie. 0
Хоћу до трафике. J--veu--a-l---au--iosq-e. J_ v___ a____ a_ k_______ J- v-u- a-l-r a- k-o-q-e- ------------------------- Je veux aller au kiosque. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. J- ve-- --pr-n--r-u- l---e. J_ v___ e________ u_ l_____ J- v-u- e-p-u-t-r u- l-v-e- --------------------------- Je veux emprunter un livre. 0
Ја хоћу да купим књигу. J- ---x a--et-r un--i-re. J_ v___ a______ u_ l_____ J- v-u- a-h-t-r u- l-v-e- ------------------------- Je veux acheter un livre. 0
Ја хоћу да купим новине. Je --ux --h-t---u----u----. J_ v___ a______ u_ j_______ J- v-u- a-h-t-r u- j-u-n-l- --------------------------- Je veux acheter un journal. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. J--ve------e--- -- b--li----q-e -o-r ----un-e- -- l--r-. J_ v___ a____ à l_ b___________ p___ e________ u_ l_____ J- v-u- a-l-r à l- b-b-i-t-è-u- p-u- e-p-u-t-r u- l-v-e- -------------------------------------------------------- Je veux aller à la bibliothèque pour emprunter un livre. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Je --ux---l---à -a --brai----pour -c-------n-liv-e. J_ v___ a____ à l_ l________ p___ a______ u_ l_____ J- v-u- a-l-r à l- l-b-a-r-e p-u- a-h-t-r u- l-v-e- --------------------------------------------------- Je veux aller à la librairie pour acheter un livre. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. J- v--- -ller-a- ki-sque -ou- ache--r-un j-urnal. J_ v___ a____ a_ k______ p___ a______ u_ j_______ J- v-u- a-l-r a- k-o-q-e p-u- a-h-t-r u- j-u-n-l- ------------------------------------------------- Je veux aller au kiosque pour acheter un journal. 0
Ја хоћу до оптичара. Je --ux-a-l---ch---l-o--ic-en. J_ v___ a____ c___ l__________ J- v-u- a-l-r c-e- l-o-t-c-e-. ------------------------------ Je veux aller chez l’opticien. 0
Ја хоћу до супермаркета. J- -eu----l-- a- -upe-ma---é. J_ v___ a____ a_ s___________ J- v-u- a-l-r a- s-p-r-a-c-é- ----------------------------- Je veux aller au supermarché. 0
Ја хоћу до пекара. J---e-x -ller -h-- -- bou--ng--. J_ v___ a____ c___ l_ b_________ J- v-u- a-l-r c-e- l- b-u-a-g-r- -------------------------------- Je veux aller chez le boulanger. 0
Ја хоћу да купим наочале. Je-ve-x a-h--er u-e p------- ---e---s. J_ v___ a______ u__ p____ d_ l________ J- v-u- a-h-t-r u-e p-i-e d- l-n-t-e-. -------------------------------------- Je veux acheter une paire de lunettes. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. J---eux-a-heter -----rui-s-et-de- l-gu---. J_ v___ a______ d__ f_____ e_ d__ l_______ J- v-u- a-h-t-r d-s f-u-t- e- d-s l-g-m-s- ------------------------------------------ Je veux acheter des fruits et des légumes. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Je veux -chete--d-- p---ts-----s-e---- p---. J_ v___ a______ d__ p_____ p____ e_ d_ p____ J- v-u- a-h-t-r d-s p-t-t- p-i-s e- d- p-i-. -------------------------------------------- Je veux acheter des petits pains et du pain. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. J- --------e---h-- -’opt-ci-n po-r achet-r---- ---r--de--un-t-es. J_ v___ a____ c___ l_________ p___ a______ u__ p____ d_ l________ J- v-u- a-l-r c-e- l-o-t-c-e- p-u- a-h-t-r u-e p-i-e d- l-n-t-e-. ----------------------------------------------------------------- Je veux aller chez l’opticien pour acheter une paire de lunettes. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. J-----x ---er-au --perm---hé pour-a-he--r-de- -r------t des------es. J_ v___ a____ a_ s__________ p___ a______ d__ f_____ e_ d__ l_______ J- v-u- a-l-r a- s-p-r-a-c-é p-u- a-h-t-r d-s f-u-t- e- d-s l-g-m-s- -------------------------------------------------------------------- Je veux aller au supermarché pour acheter des fruits et des légumes. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Je -eu----l-r ---- le -o-l--ger-p----ac--t-r --s-p-tit--pa--s et d- ----. J_ v___ a____ c___ l_ b________ p___ a______ d__ p_____ p____ e_ d_ p____ J- v-u- a-l-r c-e- l- b-u-a-g-r p-u- a-h-t-r d-s p-t-t- p-i-s e- d- p-i-. ------------------------------------------------------------------------- Je veux aller chez le boulanger pour acheter des petits pains et du pain. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + француски (1-100) МП3 француски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!