Рјечник
Ћаскање 1 » Conversation 1
-
SR
српски
- AR арапски
- DE немачки
- EN енглески (US)
- EN енглески (UK)
- ES шпански
- IT италијански
- JA јапански
- PT португалски (PT)
- PT португалски (BR)
- ZH кинески (поједностављени)
- AD адигхе
- AF африкански
- AM амхарски
- BE белоруски
- BG бугарски
- BN бенгалски
- BS босански
- CA каталонски
- CS чешки
- DA дански
- EL грчки
- EO есперанто
- ET естонски
- FA персијски
- FI фински
- HE хебрејски
- HI хинди
- HR хрватски
- HU мађарски
- HY јерменски
- ID индонежански
- KA грузијски
- KK казахстански
- KN канада
- KO корејски
- KU курдски (курмањи)
- KY киргиски
- LT литвански
- LV летонски
- MK македонски
- MR марати
- NL холандски
- NN нинорск
- NO норвешки
- PA пунџаби
- PL пољски
- RO румунски
- RU руски
- SK словачки
- SL словеначки
- SQ албански
- SR српски
- SV шведски
- TA тамилски
- TE телугу
- TH тајски
- TI тигриња
- TL тагалог
- TR турски
- UK украјински
- UR урду
- VI вијетнамски
-
FR
француски
- AR арапски
- DE немачки
- EN енглески (US)
- EN енглески (UK)
- ES шпански
- FR француски
- IT италијански
- JA јапански
- PT португалски (PT)
- PT португалски (BR)
- ZH кинески (поједностављени)
- AD адигхе
- AF африкански
- AM амхарски
- BE белоруски
- BG бугарски
- BN бенгалски
- BS босански
- CA каталонски
- CS чешки
- DA дански
- EL грчки
- EO есперанто
- ET естонски
- FA персијски
- FI фински
- HE хебрејски
- HI хинди
- HR хрватски
- HU мађарски
- HY јерменски
- ID индонежански
- KA грузијски
- KK казахстански
- KN канада
- KO корејски
- KU курдски (курмањи)
- KY киргиски
- LT литвански
- LV летонски
- MK македонски
- MR марати
- NL холандски
- NN нинорск
- NO норвешки
- PA пунџаби
- PL пољски
- RO румунски
- RU руски
- SK словачки
- SL словеначки
- SQ албански
- SV шведски
- TA тамилски
- TE телугу
- TH тајски
- TI тигриња
- TL тагалог
- TR турски
- UK украјински
- UR урду
- VI вијетнамски
-
-
001 - Лица 002 - Породица 003 - Упознати 004 - У школи 005 - Земље и језици 006 - Читати и писати 007 - Бројеви 008 - Сати 009 - Дани у седмици 010 - Јуче – данас – сутра 011 - Месеци 012 - Напици 013 - Делатности 014 - Боје 015 - Воће и животне намирнице 016 - Годишња доба и време 017 - У кући 018 - Чишћење куће 019 - У кухињи 020 - Ћаскање 1 021 - Ћаскање 2 022 - Ћаскање 3 023 - Учити стране језике 024 - Састанак 025 - У граду026 - У природи 027 - У хотелу – долазак 028 - У хотелу – жалбе 029 - У ресторану 1 030 - У ресторану 2 031 - У ресторану 3 032 - У ресторану 4 033 - На железници 034 - У возу 035 - На аеродрому 036 - Јавни локални саобраћај 037 - На путу 038 - У таксију 039 - Квар на ауту 040 - Питати за пут 041 - Оријентација 042 - Разгледање града 043 - У зоолошком врту 044 - Излазити навече 045 - У биоскопу 046 - У дискотеци 047 - Припреме за пут 048 - Активности на годишњем одмору 049 - Спорт 050 - На базену051 - Обављање потрепштина 052 - У робној кући 053 - Трговине 054 - Куповина 055 - Радити 056 - Осећаји 057 - Код доктора 058 - Делови тела 059 - У пошти 060 - У банци 061 - Редни бројеви 062 - Постављати питања 1 063 - Постављати питања 2 064 - Негација 1 065 - Негација 2 066 - Присвојне заменице 1 067 - Присвојне заменице 2 068 - велико – мало 069 - требати – хтети 070 - нешто желети 071 - нешто хтети 072 - нешто морати 073 - нешто смети 074 - замолити за нешто 075 - нешто образложити 1076 - нешто образложити 2 077 - нешто образложити 3 078 - Придеви 1 079 - Придеви 2 080 - Придеви 3 081 - Прошлост 1 082 - Прошлост 2 083 - Прошлост 3 084 - Прошлост 4 085 - Питати – прошлост 1 086 - Питати – прошлост 2 087 - Прошлост модалних глагола 1 088 - Прошлост модалних глагола 2 089 - Императив 1 090 - Императив 2 091 - Зависне реченице са да 1 092 - Зависне реченице са да 2 093 - Зависне реченице са да ли 094 - Везници 1 095 - Везници 2 096 - Везници 3 097 - Везници 4 098 - Дупли везници 099 - Генитив 100 - Прилози
-
- Претходна
- Следећи
- МП3
- A -
- A
- A+
20 [двадесет]
Ћаскање 1
20 [vingt]
Изаберите како желите да видите превод:
Матерњи језик? Очински језик!
Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?