Рјечник

sr Прилози   »   sq Ndajfoljet

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [njёqind]

Ndajfoljet

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
већ једном – још никада n-ё-------ku--ё n______ – k____ n-ё-e-ё – k-r-ё --------------- njёherё – kurrё 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? A-ke---qe---n-onj----ё nё--e-l-n? A k___ q___ n_________ n_ B______ A k-n- q-n- n-o-j-h-r- n- B-r-i-? --------------------------------- A keni qenё ndonjёherё nё Berlin? 0
Не, још никада. Jo- a---ёh-rё. J__ a_________ J-, a-n-ё-e-ё- -------------- Jo, asnjёherё. 0
неко – нико dikush --as-u-h d_____ – a_____ d-k-s- – a-k-s- --------------- dikush – askush 0
Познајете ли овде некога? A--j-hni----n-ё? A n_____ n______ A n-i-n- n-o-j-? ---------------- A njihni ndonjё? 0
Не, ја не познајем овде никога. Jo---u- -joh nje-i -ёtu. J__ n__ n___ n____ k____ J-, n-k n-o- n-e-i k-t-. ------------------------ Jo, nuk njoh njeri kёtu. 0
још – не више ak--- - jo--ё a____ – j_ m_ a-o-a – j- m- ------------- akoma – jo mё 0
Остајете ли још дуго овде? A-d--rr-ni-ako---g-atё kё--? A d_ r____ a____ g____ k____ A d- r-i-i a-o-a g-a-ё k-t-? ---------------------------- A do rrini akoma gjatё kёtu? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. Jo,-nuk--ri ---g-at--k---. J__ n__ r__ m_ g____ k____ J-, n-k r-i m- g-a-ё k-t-. -------------------------- Jo, nuk rri mё gjatё kёtu. 0
још нешто – ништа више ak--- mё-- jo mё a____ m_ – j_ m_ a-o-a m- – j- m- ---------------- akoma mё – jo mё 0
Желите ли још нешто попити? A dё----o---tё------ako--? A d________ t_ p___ a_____ A d-s-i-o-i t- p-n- a-o-a- -------------------------- A dёshironi tё pini akoma? 0
Не, ја не желим ништа више. Jo,--’-u- -ё. J__ s____ m__ J-, s-d-a m-. ------------- Jo, s’dua mё. 0
већ нешто – још ништа d--k- –-a-oma-asgjё d____ – a____ a____ d-ç-a – a-o-a a-g-ё ------------------- diçka – akoma asgjё 0
Јесте ли већ нешто јели? A -e-i----ёnё --on-ё-g--? A k___ n_____ n_____ g___ A k-n- n-r-n- n-o-j- g-ё- ------------------------- A keni ngrёnё ndonjё gjё? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Jo--s’--------nё-ak-m- -sg--. J__ s____ n_____ a____ a_____ J-, s-k-m n-r-n- a-o-a a-g-ё- ----------------------------- Jo, s’kam ngrёnё akoma asgjё. 0
још неко – нико више n-on-ё ak-ma-– -sku-- -ё n_____ a____ – a_____ m_ n-o-j- a-o-a – a-k-s- m- ------------------------ ndonjё akoma – askush mё 0
Жели ли још неко кафу? A-d-s-i--n -i--sh-tj-t-r n-- ka--? A d_______ d_____ t_____ n__ k____ A d-s-i-o- d-k-s- t-e-ё- n-ё k-f-? ---------------------------------- A dёshiron dikush tjetёr njё kafe? 0
Не, нико више. Jo---s-u-h --. J__ a_____ m__ J-, a-k-s- m-. -------------- Jo, askush mё. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + албански (1-100) МП3 албански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.