Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   sq Pёremrat pronor 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [gjashtёdhjetёeshtatё]

Pёremrat pronor 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
наочале s--et s____ s-z-t ----- syzet 0
Он је заборавио своје наочале. Ka harr-a--sy--- - ti-. K_ h______ s____ e t___ K- h-r-u-r s-z-t e t-j- ----------------------- Ka harruar syzet e tij. 0
Ма где су му наочале? K- i--- -- --ze- - tij-? K_ i k_ a_ s____ e t__ ? K- i k- a- s-z-t e t-j ? ------------------------ Ku i ka ai syzet e tij ? 0
сат o-a o__ o-a --- ora 0
Његов сат је покварен. Ora-e -ij--s-tё --p--sh--. O__ e t__ ё____ e p_______ O-a e t-j ё-h-ё e p-i-h-r- -------------------------- Ora e tij ёshtё e prishur. 0
Сат виси на зиду. Ora-ёsh---nё-mu-. O__ ё____ n_ m___ O-a ё-h-ё n- m-r- ----------------- Ora ёshtё nё mur. 0
пасош p--h---r-a p_________ p-s-a-o-t- ---------- pashaporta 0
Он је изгубио свој пасош. A- e--- hu-b-----sh---rtё- e--ij. A_ e k_ h_____ p__________ e t___ A- e k- h-m-u- p-s-a-o-t-n e t-j- --------------------------------- Ai e ka humbur pashaportёn e tij. 0
Где је онда његов пасош? K--e----p-sha-o-t-n-ai? K_ e k_ p__________ a__ K- e k- p-s-a-o-t-n a-? ----------------------- Ku e ka pashaportёn ai? 0
они – њихов / њихова / њихово ata- -t--–-i - - t-re a___ a__ – i / e t___ a-a- a-o – i / e t-r- --------------------- ata, ato – i / e tyre 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. F-mijё- nuk-po-i-g----ё -ri----it---ty-e. F______ n__ p_ i g_____ p________ e t____ F-m-j-t n-k p- i g-e-n- p-i-d-r-t e t-r-. ----------------------------------------- Fёmijёt nuk po i gjejnё prindёrit e tyre. 0
Али ето долазе њихови родитељи! J- ---po v-jn----i-dё------tyr-! J_ k_ p_ v____ p________ e t____ J- k- p- v-j-ё p-i-d-r-t e t-r-! -------------------------------- Ja ku po vijnё prindёrit e tyre! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Ju - -u-j J_ – J___ J- – J-a- --------- Ju – Juaj 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? S- i-h-----h----i juaj--zo-i My-e-? S_ i____ u_______ j____ z___ M_____ S- i-h-e u-h-t-m- j-a-, z-t- M-l-r- ----------------------------------- Si ishte udhёtimi juaj, zoti Myler? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Ku--s-t- gr---a ju-j- zo-i-M-l--? K_ ё____ g_____ j____ z___ M_____ K- ё-h-ё g-u-j- j-a-, z-t- M-l-r- --------------------------------- Ku ёshtё gruaja juaj, zoti Myler? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше J- – Juaj J_ – J___ J- – J-a- --------- Ju – Juaj 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Si-----e -dh---mi --aj- -o-j---hmid? S_ i____ u_______ j____ z____ S_____ S- i-h-e u-h-t-m- j-a-, z-n-a S-m-d- ------------------------------------ Si ishte udhёtimi juaj, zonja Shmid? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Si -s--ё b-r-i---a-, ----a-Shmid? S_ ё____ b____ j____ z____ S_____ S- ё-h-ё b-r-i j-a-, z-n-a S-m-d- --------------------------------- Si ёshtё burri juaj, zonja Shmid? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + албански (1-100) МП3 албански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!