Рјечник

sr Сати   »   sq Orёt

8 [осам]

Сати

Сати

8 [tetё]

Orёt

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
Извините! Mё---l--! M_ f_____ M- f-l-i- --------- Mё falni! 0
Молим Вас, колико је сати? Sa---htё -r-, ju l-t-m? S_ ё____ o___ j_ l_____ S- ё-h-ё o-a- j- l-t-m- ----------------------- Sa ёshtё ora, ju lutem? 0
Много хвала! F----inde--t s--mё. F___________ s_____ F-l-m-n-e-i- s-u-ё- ------------------- Faleminderit shumё. 0
Један је сат. Ёs-t- -r--n-ё. Ё____ o__ n___ Ё-h-ё o-a n-ё- -------------- Ёshtё ora njё. 0
Два су сата. Ёs-tё -r---y. Ё____ o__ d__ Ё-h-ё o-a d-. ------------- Ёshtё ora dy. 0
Три су сата. Ёs----ora-t-e. Ё____ o__ t___ Ё-h-ё o-a t-e- -------------- Ёshtё ora tre. 0
Четири су сата. Ёs-t- o-a-k---r. Ё____ o__ k_____ Ё-h-ё o-a k-t-r- ---------------- Ёshtё ora katёr. 0
Пет је сати. Ё-htё o-a -e-ё. Ё____ o__ p____ Ё-h-ё o-a p-s-. --------------- Ёshtё ora pesё. 0
Шест је сати. Ёsht- o-a--j-sh--. Ё____ o__ g_______ Ё-h-ё o-a g-a-h-ё- ------------------ Ёshtё ora gjashtё. 0
Седам је сати. Ёsh-ё o-a-s-ta--. Ё____ o__ s______ Ё-h-ё o-a s-t-t-. ----------------- Ёshtё ora shtatё. 0
Осам је сати. Ёs-t- --a -et-. Ё____ o__ t____ Ё-h-ё o-a t-t-. --------------- Ёshtё ora tetё. 0
Девет је сати . Ё-h-- -r- --nt-. Ё____ o__ n_____ Ё-h-ё o-a n-n-ё- ---------------- Ёshtё ora nёntё. 0
Десет је сати. Ё-h-ё or--d-j-t-. Ё____ o__ d______ Ё-h-ё o-a d-j-t-. ----------------- Ёshtё ora dhjetё. 0
Једанаест је сати. Ё---ё o-- -j-mbё---e-ё. Ё____ o__ n____________ Ё-h-ё o-a n-ё-b-d-j-t-. ----------------------- Ёshtё ora njёmbёdhjetё. 0
Дванаест је сати. Ё-h-ё-o-- --mbёd-j--ё. Ё____ o__ d___________ Ё-h-ё o-a d-m-ё-h-e-ё- ---------------------- Ёshtё ora dymbёdhjetё. 0
Једна минута има шездесет секунди. Nj- ---u-ё k- ---sht-d-j-tё sek--d-. N__ m_____ k_ g____________ s_______ N-ё m-n-t- k- g-a-h-ё-h-e-ё s-k-n-a- ------------------------------------ Njё minutё ka gjashtёdhjetё sekonda. 0
Један сат има шездесет минута. N---o-ё ka--j---t-d-j-tё-m-nuta. N__ o__ k_ g____________ m______ N-ё o-ё k- g-a-h-ё-h-e-ё m-n-t-. -------------------------------- Njё orё ka gjashtёdhjetё minuta. 0
Један дан има двадесет и четири сата. Nj--di----a-n-ёz-t-ka-------. N__ d___ k_ n___________ o___ N-ё d-t- k- n-ё-e-e-a-ё- o-ё- ----------------------------- Njё ditё ka njёzetekatёr orё. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + албански (1-100) МП3 албански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...