Рјечник

sr Сати   »   sq Orёt

8 [осам]

Сати

Сати

8 [tetё]

Orёt

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
Извините! Mё--a---! Mё falni! M- f-l-i- --------- Mё falni! 0
Молим Вас, колико је сати? S- ёs-t--o--, -u l-te-? Sa ёshtё ora, ju lutem? S- ё-h-ё o-a- j- l-t-m- ----------------------- Sa ёshtё ora, ju lutem? 0
Много хвала! Fa-em-nde-i- s-umё. Faleminderit shumё. F-l-m-n-e-i- s-u-ё- ------------------- Faleminderit shumё. 0
Један је сат. Ё-ht---ra n--. Ёshtё ora njё. Ё-h-ё o-a n-ё- -------------- Ёshtё ora njё. 0
Два су сата. Ё-h-ё o---d-. Ёshtё ora dy. Ё-h-ё o-a d-. ------------- Ёshtё ora dy. 0
Три су сата. Ё---- --a-tr-. Ёshtё ora tre. Ё-h-ё o-a t-e- -------------- Ёshtё ora tre. 0
Четири су сата. Ёs-t---ra-k--ёr. Ёshtё ora katёr. Ё-h-ё o-a k-t-r- ---------------- Ёshtё ora katёr. 0
Пет је сати. Ё--tё-o-a--es-. Ёshtё ora pesё. Ё-h-ё o-a p-s-. --------------- Ёshtё ora pesё. 0
Шест је сати. Ёs-t- ora g---ht-. Ёshtё ora gjashtё. Ё-h-ё o-a g-a-h-ё- ------------------ Ёshtё ora gjashtё. 0
Седам је сати. Ё-htё ora shtat-. Ёshtё ora shtatё. Ё-h-ё o-a s-t-t-. ----------------- Ёshtё ora shtatё. 0
Осам је сати. Ё--tё-o---t--ё. Ёshtё ora tetё. Ё-h-ё o-a t-t-. --------------- Ёshtё ora tetё. 0
Девет је сати . Ё-htё--ra nё--ё. Ёshtё ora nёntё. Ё-h-ё o-a n-n-ё- ---------------- Ёshtё ora nёntё. 0
Десет је сати. Ёs-tё---- dh-et-. Ёshtё ora dhjetё. Ё-h-ё o-a d-j-t-. ----------------- Ёshtё ora dhjetё. 0
Једанаест је сати. Ёsht- -ra -jёmb--hj-tё. Ёshtё ora njёmbёdhjetё. Ё-h-ё o-a n-ё-b-d-j-t-. ----------------------- Ёshtё ora njёmbёdhjetё. 0
Дванаест је сати. Ё-h-ё--ra----b-d---t-. Ёshtё ora dymbёdhjetё. Ё-h-ё o-a d-m-ё-h-e-ё- ---------------------- Ёshtё ora dymbёdhjetё. 0
Једна минута има шездесет секунди. Njё -i-u-- -- -jas-tё--je-ё---k---a. Njё minutё ka gjashtёdhjetё sekonda. N-ё m-n-t- k- g-a-h-ё-h-e-ё s-k-n-a- ------------------------------------ Njё minutё ka gjashtёdhjetё sekonda. 0
Један сат има шездесет минута. Njё --- -- ----htёd--e-ё minuta. Njё orё ka gjashtёdhjetё minuta. N-ё o-ё k- g-a-h-ё-h-e-ё m-n-t-. -------------------------------- Njё orё ka gjashtёdhjetё minuta. 0
Један дан има двадесет и четири сата. Nj----tё ka--jёz-tek---r -rё. Njё ditё ka njёzetekatёr orё. N-ё d-t- k- n-ё-e-e-a-ё- o-ё- ----------------------------- Njё ditё ka njёzetekatёr orё. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...