Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   sl Nakupovati

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [enainpetdeset]

Nakupovati

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Хоћу у библиотеку. Ho--m---knj-žnic-. H____ v k_________ H-č-m v k-j-ž-i-o- ------------------ Hočem v knjižnico. 0
Хоћу у књижару. H-čem v -n--gar--. H____ v k_________ H-č-m v k-j-g-r-o- ------------------ Hočem v knjigarno. 0
Хоћу до трафике. Ho-e--n-------pi---- kio---. H____ n____ k_____ v k______ H-č-m n-k-j k-p-t- v k-o-k-. ---------------------------- Hočem nekaj kupiti v kiosku. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. Ra--a- bi s---z-o-o-i--a---n--k----. R_____ b_ s_ i___________ e__ k_____ R-d-a- b- s- i-p-s-d-l-a- e-o k-i-o- ------------------------------------ Rad(a) bi si izposodil(a) eno knigo. 0
Ја хоћу да купим књигу. Ra-(-- -- -u---(a)-en- --j---. R_____ b_ k_______ e__ k______ R-d-a- b- k-p-l-a- e-o k-j-g-. ------------------------------ Rad(a) bi kupil(a) eno knjigo. 0
Ја хоћу да купим новине. Rad----b- --pi-(a) -- -----is. R_____ b_ k_______ e_ č_______ R-d-a- b- k-p-l-a- e- č-s-p-s- ------------------------------ Rad(a) bi kupil(a) en časopis. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. R--(-)--i -i-šel-š-------n--ž-ico izp-s--i--e-o -nj---. R_____ s_ b_ š_______ v k________ i________ e__ k______ R-d-a- s- b- š-l-š-a- v k-j-ž-i-o i-p-s-d-t e-o k-j-g-. ------------------------------------------------------- Rad(a) si bi šel(šla) v knjižnico izposodit eno knjigo. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Ra--a) bi --l--l-) v-kn----rno----i- e---k-jig-. R_____ b_ š_______ v k________ k____ e__ k______ R-d-a- b- š-l-š-a- v k-j-g-r-o k-p-t e-o k-j-g-. ------------------------------------------------ Rad(a) bi šel(šla) v knjigarno kupit eno knjigo. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. H-č-m - --o--u ku--t e--č--o--s. H____ v k_____ k____ e_ č_______ H-č-m v k-o-k- k-p-t e- č-s-p-s- -------------------------------- Hočem v kiosku kupit en časopis. 0
Ја хоћу до оптичара. H--e- k-op-i--. H____ k o______ H-č-m k o-t-k-. --------------- Hočem k optiku. 0
Ја хоћу до супермаркета. Ho----v s---pos-r-žn---. H____ v s_______________ H-č-m v s-m-p-s-r-ž-i-o- ------------------------ Hočem v samopostrežnico. 0
Ја хоћу до пекара. H-če- v-p-k-ri-o. H____ v p________ H-č-m v p-k-r-j-. ----------------- Hočem v pekarijo. 0
Ја хоћу да купим наочале. H-----ku--ti -č-la. H____ k_____ o_____ H-č-m k-p-t- o-a-a- ------------------- Hočem kupiti očala. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. Ho-em ku---i-sa----i- -e-enja-o. H____ k_____ s____ i_ z_________ H-č-m k-p-t- s-d-e i- z-l-n-a-o- -------------------------------- Hočem kupiti sadje in zelenjavo. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. H---- -----i žemlj---- -r-h. H____ k_____ ž_____ i_ k____ H-č-m k-p-t- ž-m-j- i- k-u-. ---------------------------- Hočem kupiti žemlje in kruh. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Ho-em------i--- ---kupim e-a-oč-l-. H____ k o______ d_ k____ e__ o_____ H-č-m k o-t-k-, d- k-p-m e-a o-a-a- ----------------------------------- Hočem k optiku, da kupim ena očala. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. H-č---v s-----s-r-ž-ico-po-sa--- -- --l-nj--o. H____ v s______________ p_ s____ i_ z_________ H-č-m v s-m-p-s-r-ž-i-o p- s-d-e i- z-l-n-a-o- ---------------------------------------------- Hočem v samopostrežnico po sadje in zelenjavo. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. H-če----peka-no----žem--- -n kr--. H____ v p______ p_ ž_____ i_ k____ H-č-m v p-k-r-o p- ž-m-j- i- k-u-. ---------------------------------- Hočem v pekarno po žemlje in kruh. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словеначки (1-100) МП3 словеначки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!