Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   ru Делать покупки

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [пятьдесят один]

51 [pyatʹdesyat odin]

Делать покупки

[Delatʹ pokupki]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Хоћу у библиотеку. Я х--у------ли--ек-. Я хочу в библиотеку. Я х-ч- в б-б-и-т-к-. -------------------- Я хочу в библиотеку. 0
Ya--hochu v --b-i-tek-. Ya khochu v biblioteku. Y- k-o-h- v b-b-i-t-k-. ----------------------- Ya khochu v biblioteku.
Хоћу у књижару. Я х--- в-----н-й-----з--. Я хочу в книжный магазин. Я х-ч- в к-и-н-й м-г-з-н- ------------------------- Я хочу в книжный магазин. 0
Y--k-oc-- v---i---yy ---azi-. Ya khochu v knizhnyy magazin. Y- k-o-h- v k-i-h-y- m-g-z-n- ----------------------------- Ya khochu v knizhnyy magazin.
Хоћу до трафике. Я-х-ч- в к-оск. Я хочу в киоск. Я х-ч- в к-о-к- --------------- Я хочу в киоск. 0
Y- -ho-hu-v-kios-. Ya khochu v kiosk. Y- k-o-h- v k-o-k- ------------------ Ya khochu v kiosk.
Ја хоћу да изнајмим књигу. Я --ч--взять к-игу ----бли----е. Я хочу взять книгу в библиотеке. Я х-ч- в-я-ь к-и-у в б-б-и-т-к-. -------------------------------- Я хочу взять книгу в библиотеке. 0
Y- -ho-h- --ya-ʹ kn--u --bi-li-t--e. Ya khochu vzyatʹ knigu v biblioteke. Y- k-o-h- v-y-t- k-i-u v b-b-i-t-k-. ------------------------------------ Ya khochu vzyatʹ knigu v biblioteke.
Ја хоћу да купим књигу. Я--оч- куп--ь кн--у. Я хочу купить книгу. Я х-ч- к-п-т- к-и-у- -------------------- Я хочу купить книгу. 0
Y--kh--hu-k--it- kni-u. Ya khochu kupitʹ knigu. Y- k-o-h- k-p-t- k-i-u- ----------------------- Ya khochu kupitʹ knigu.
Ја хоћу да купим новине. Я-хо---купить г-з---. Я хочу купить газету. Я х-ч- к-п-т- г-з-т-. --------------------- Я хочу купить газету. 0
Ya k-och---up------z---. Ya khochu kupitʹ gazetu. Y- k-o-h- k-p-t- g-z-t-. ------------------------ Ya khochu kupitʹ gazetu.
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Я ------ б----о-еку, -т--ы взя-ь -н-ж--. Я хочу в библиотеку, чтобы взять книжку. Я х-ч- в б-б-и-т-к-, ч-о-ы в-я-ь к-и-к-. ---------------------------------------- Я хочу в библиотеку, чтобы взять книжку. 0
Ya --ochu-- -i---o--ku,--hto-y ----tʹ---i----. Ya khochu v biblioteku, chtoby vzyatʹ knizhku. Y- k-o-h- v b-b-i-t-k-, c-t-b- v-y-t- k-i-h-u- ---------------------------------------------- Ya khochu v biblioteku, chtoby vzyatʹ knizhku.
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Я-хо-у в-к---н-й---г-зи-,-чт-б- -у-и----н-гу. Я хочу в книжный магазин, чтобы купить книгу. Я х-ч- в к-и-н-й м-г-з-н- ч-о-ы к-п-т- к-и-у- --------------------------------------------- Я хочу в книжный магазин, чтобы купить книгу. 0
Y---ho--- v--nizh-y--ma---in- -htoby-ku-itʹ -ni--. Ya khochu v knizhnyy magazin, chtoby kupitʹ knigu. Y- k-o-h- v k-i-h-y- m-g-z-n- c-t-b- k-p-t- k-i-u- -------------------------------------------------- Ya khochu v knizhnyy magazin, chtoby kupitʹ knigu.
Ја хоћу до трафике да купим новине. Я-х-ч- в-ки--к,-чтоб--ку-ить -аз---. Я хочу в киоск, чтобы купить газету. Я х-ч- в к-о-к- ч-о-ы к-п-т- г-з-т-. ------------------------------------ Я хочу в киоск, чтобы купить газету. 0
Ya k--------ki--k---ht--y-kupitʹ--a--tu. Ya khochu v kiosk, chtoby kupitʹ gazetu. Y- k-o-h- v k-o-k- c-t-b- k-p-t- g-z-t-. ---------------------------------------- Ya khochu v kiosk, chtoby kupitʹ gazetu.
Ја хоћу до оптичара. Я хочу - оп---у. Я хочу в оптику. Я х-ч- в о-т-к-. ---------------- Я хочу в оптику. 0
Y- -ho-hu-v op-iku. Ya khochu v optiku. Y- k-o-h- v o-t-k-. ------------------- Ya khochu v optiku.
Ја хоћу до супермаркета. Я х-ч--в су--р-аркет. Я хочу в супермаркет. Я х-ч- в с-п-р-а-к-т- --------------------- Я хочу в супермаркет. 0
Ya kh--h--v ----rmar---. Ya khochu v supermarket. Y- k-o-h- v s-p-r-a-k-t- ------------------------ Ya khochu v supermarket.
Ја хоћу до пекара. Я х--у-------чную. Я хочу в булочную. Я х-ч- в б-л-ч-у-. ------------------ Я хочу в булочную. 0
Ya k-o----v b---c-n---. Ya khochu v bulochnuyu. Y- k-o-h- v b-l-c-n-y-. ----------------------- Ya khochu v bulochnuyu.
Ја хоћу да купим наочале. Я -----к-пит- о--и. Я хочу купить очки. Я х-ч- к-п-т- о-к-. ------------------- Я хочу купить очки. 0
Y--k-oc-- ku--t- -ch--. Ya khochu kupitʹ ochki. Y- k-o-h- k-p-t- o-h-i- ----------------------- Ya khochu kupitʹ ochki.
Ја хоћу да купим воће и поврће. Я -оч---у-ит--фру-ты --ово--. Я хочу купить фрукты и овощи. Я х-ч- к-п-т- ф-у-т- и о-о-и- ----------------------------- Я хочу купить фрукты и овощи. 0
Y- k-ochu--u---ʹ f----y i-o---h-hi. Ya khochu kupitʹ frukty i ovoshchi. Y- k-o-h- k-p-t- f-u-t- i o-o-h-h-. ----------------------------------- Ya khochu kupitʹ frukty i ovoshchi.
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Я--о-у-к--ить-бу-о-к--- -л--. Я хочу купить булочки и хлеб. Я х-ч- к-п-т- б-л-ч-и и х-е-. ----------------------------- Я хочу купить булочки и хлеб. 0
Y- -----u -u-i-ʹ--u-oc-k- i kh-eb. Ya khochu kupitʹ bulochki i khleb. Y- k-o-h- k-p-t- b-l-c-k- i k-l-b- ---------------------------------- Ya khochu kupitʹ bulochki i khleb.
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Я-хочу - -п-и-у--чт-б--к-п-т- -ч--. Я хочу в оптику, чтобы купить очки. Я х-ч- в о-т-к-, ч-о-ы к-п-т- о-к-. ----------------------------------- Я хочу в оптику, чтобы купить очки. 0
Ya k-och--v o-ti-----h--by k----ʹ-oc-k-. Ya khochu v optiku, chtoby kupitʹ ochki. Y- k-o-h- v o-t-k-, c-t-b- k-p-t- o-h-i- ---------------------------------------- Ya khochu v optiku, chtoby kupitʹ ochki.
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Я---чу-в ---ерм----т,--т--- ---и---фр-кт- ---во--. Я хочу в супермаркет, чтобы купить фрукты и овощи. Я х-ч- в с-п-р-а-к-т- ч-о-ы к-п-т- ф-у-т- и о-о-и- -------------------------------------------------- Я хочу в супермаркет, чтобы купить фрукты и овощи. 0
Ya k-oc-- ---u------ke-,--htob--kup-tʹ--r---y-- -v--h---. Ya khochu v supermarket, chtoby kupitʹ frukty i ovoshchi. Y- k-o-h- v s-p-r-a-k-t- c-t-b- k-p-t- f-u-t- i o-o-h-h-. --------------------------------------------------------- Ya khochu v supermarket, chtoby kupitʹ frukty i ovoshchi.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Я----у-----л--н--,--то-ы ку---ь-б-ло-к----х---. Я хочу в булочную, чтобы купить булочки и хлеб. Я х-ч- в б-л-ч-у-, ч-о-ы к-п-т- б-л-ч-и и х-е-. ----------------------------------------------- Я хочу в булочную, чтобы купить булочки и хлеб. 0
Y- kh-c-u --bu-o----yu- c-toby -up--- -----h---i---le-. Ya khochu v bulochnuyu, chtoby kupitʹ bulochki i khleb. Y- k-o-h- v b-l-c-n-y-, c-t-b- k-p-t- b-l-c-k- i k-l-b- ------------------------------------------------------- Ya khochu v bulochnuyu, chtoby kupitʹ bulochki i khleb.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!