Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   ru Делать покупки

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [пятьдесят один]

51 [pyatʹdesyat odin]

Делать покупки

Delatʹ pokupki

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Хоћу у библиотеку. Я х--у-в -ибли-т-к-. Я х___ в б__________ Я х-ч- в б-б-и-т-к-. -------------------- Я хочу в библиотеку. 0
Y--kho--u v b-b----eku. Y_ k_____ v b__________ Y- k-o-h- v b-b-i-t-k-. ----------------------- Ya khochu v biblioteku.
Хоћу у књижару. Я хо-у-в к-и---й-ма---и-. Я х___ в к______ м_______ Я х-ч- в к-и-н-й м-г-з-н- ------------------------- Я хочу в книжный магазин. 0
Y-----c-u v k-i-hnyy m---z-n. Y_ k_____ v k_______ m_______ Y- k-o-h- v k-i-h-y- m-g-z-n- ----------------------------- Ya khochu v knizhnyy magazin.
Хоћу до трафике. Я--о-- в --ос-. Я х___ в к_____ Я х-ч- в к-о-к- --------------- Я хочу в киоск. 0
Ya ---chu-----os-. Y_ k_____ v k_____ Y- k-o-h- v k-o-k- ------------------ Ya khochu v kiosk.
Ја хоћу да изнајмим књигу. Я-хочу -з--ь книгу в -ибл------. Я х___ в____ к____ в б__________ Я х-ч- в-я-ь к-и-у в б-б-и-т-к-. -------------------------------- Я хочу взять книгу в библиотеке. 0
Y-----c-- ------ kn-g--v-b-b-i-t--e. Y_ k_____ v_____ k____ v b__________ Y- k-o-h- v-y-t- k-i-u v b-b-i-t-k-. ------------------------------------ Ya khochu vzyatʹ knigu v biblioteke.
Ја хоћу да купим књигу. Я----- к-п-ть----г-. Я х___ к_____ к_____ Я х-ч- к-п-т- к-и-у- -------------------- Я хочу купить книгу. 0
Ya---och--kupitʹ k-ig-. Y_ k_____ k_____ k_____ Y- k-o-h- k-p-t- k-i-u- ----------------------- Ya khochu kupitʹ knigu.
Ја хоћу да купим новине. Я -оч--ку-----г---т-. Я х___ к_____ г______ Я х-ч- к-п-т- г-з-т-. --------------------- Я хочу купить газету. 0
Ya ----hu k-p-tʹ-ga-et-. Y_ k_____ k_____ g______ Y- k-o-h- k-p-t- g-z-t-. ------------------------ Ya khochu kupitʹ gazetu.
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Я х-чу ---ибли--е----ч-----в-я-ь-кн--ку. Я х___ в б__________ ч____ в____ к______ Я х-ч- в б-б-и-т-к-, ч-о-ы в-я-ь к-и-к-. ---------------------------------------- Я хочу в библиотеку, чтобы взять книжку. 0
Ya --o-h----b-bl-o----- ---oby -zy---------ku. Y_ k_____ v b__________ c_____ v_____ k_______ Y- k-o-h- v b-b-i-t-k-, c-t-b- v-y-t- k-i-h-u- ---------------------------------------------- Ya khochu v biblioteku, chtoby vzyatʹ knizhku.
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Я хочу в-кн-жн-й -а--зи-,-ч-обы--уп-ть -н-гу. Я х___ в к______ м_______ ч____ к_____ к_____ Я х-ч- в к-и-н-й м-г-з-н- ч-о-ы к-п-т- к-и-у- --------------------------------------------- Я хочу в книжный магазин, чтобы купить книгу. 0
Y- k--chu --kni-h-y--m--az--- -h---- k-p----kn--u. Y_ k_____ v k_______ m_______ c_____ k_____ k_____ Y- k-o-h- v k-i-h-y- m-g-z-n- c-t-b- k-p-t- k-i-u- -------------------------------------------------- Ya khochu v knizhnyy magazin, chtoby kupitʹ knigu.
Ја хоћу до трафике да купим новине. Я х-чу-в--иоск- чт--- ку--т--га---у. Я х___ в к_____ ч____ к_____ г______ Я х-ч- в к-о-к- ч-о-ы к-п-т- г-з-т-. ------------------------------------ Я хочу в киоск, чтобы купить газету. 0
Y--kh---u v -i--k, c---by --pit- -a-etu. Y_ k_____ v k_____ c_____ k_____ g______ Y- k-o-h- v k-o-k- c-t-b- k-p-t- g-z-t-. ---------------------------------------- Ya khochu v kiosk, chtoby kupitʹ gazetu.
Ја хоћу до оптичара. Я--оч----о-ти-у. Я х___ в о______ Я х-ч- в о-т-к-. ---------------- Я хочу в оптику. 0
Y- -ho--u-- opt--u. Y_ k_____ v o______ Y- k-o-h- v o-t-k-. ------------------- Ya khochu v optiku.
Ја хоћу до супермаркета. Я хоч- -----ер-ар--т. Я х___ в с___________ Я х-ч- в с-п-р-а-к-т- --------------------- Я хочу в супермаркет. 0
Ya ------ v -up-----ket. Y_ k_____ v s___________ Y- k-o-h- v s-p-r-a-k-t- ------------------------ Ya khochu v supermarket.
Ја хоћу до пекара. Я-хо-у - бу-очну-. Я х___ в б________ Я х-ч- в б-л-ч-у-. ------------------ Я хочу в булочную. 0
Ya --ochu --bul-c--uyu. Y_ k_____ v b__________ Y- k-o-h- v b-l-c-n-y-. ----------------------- Ya khochu v bulochnuyu.
Ја хоћу да купим наочале. Я-хо---к---т--оч--. Я х___ к_____ о____ Я х-ч- к-п-т- о-к-. ------------------- Я хочу купить очки. 0
Ya -hochu---p--ʹ ochki. Y_ k_____ k_____ o_____ Y- k-o-h- k-p-t- o-h-i- ----------------------- Ya khochu kupitʹ ochki.
Ја хоћу да купим воће и поврће. Я----у--у---ь--р-к---- ---щ-. Я х___ к_____ ф_____ и о_____ Я х-ч- к-п-т- ф-у-т- и о-о-и- ----------------------------- Я хочу купить фрукты и овощи. 0
Ya khochu---pi---fr--t- ---vo--c-i. Y_ k_____ k_____ f_____ i o________ Y- k-o-h- k-p-t- f-u-t- i o-o-h-h-. ----------------------------------- Ya khochu kupitʹ frukty i ovoshchi.
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Я --ч--к-п-т---у-очк--- -леб. Я х___ к_____ б______ и х____ Я х-ч- к-п-т- б-л-ч-и и х-е-. ----------------------------- Я хочу купить булочки и хлеб. 0
Ya khoch----p-tʹ ---o-h-- i --l-b. Y_ k_____ k_____ b_______ i k_____ Y- k-o-h- k-p-t- b-l-c-k- i k-l-b- ---------------------------------- Ya khochu kupitʹ bulochki i khleb.
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Я-хо-- в -пт--у,-чт--ы ----ть-оч-и. Я х___ в о______ ч____ к_____ о____ Я х-ч- в о-т-к-, ч-о-ы к-п-т- о-к-. ----------------------------------- Я хочу в оптику, чтобы купить очки. 0
Ya kh--h- v--p-iku, c---by -up-t----hk-. Y_ k_____ v o______ c_____ k_____ o_____ Y- k-o-h- v o-t-k-, c-t-b- k-p-t- o-h-i- ---------------------------------------- Ya khochu v optiku, chtoby kupitʹ ochki.
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Я-хоч--в су--р-а-кет- -т--ы купить---укт--- ---щи. Я х___ в с___________ ч____ к_____ ф_____ и о_____ Я х-ч- в с-п-р-а-к-т- ч-о-ы к-п-т- ф-у-т- и о-о-и- -------------------------------------------------- Я хочу в супермаркет, чтобы купить фрукты и овощи. 0
Y- kh-c---- s-pe-ma---t, c-tob--k----ʹ-f-u--- i ovoshchi. Y_ k_____ v s___________ c_____ k_____ f_____ i o________ Y- k-o-h- v s-p-r-a-k-t- c-t-b- k-p-t- f-u-t- i o-o-h-h-. --------------------------------------------------------- Ya khochu v supermarket, chtoby kupitʹ frukty i ovoshchi.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Я -о-----б--оч---- -то----у-ить ---о-ки и --еб. Я х___ в б________ ч____ к_____ б______ и х____ Я х-ч- в б-л-ч-у-, ч-о-ы к-п-т- б-л-ч-и и х-е-. ----------------------------------------------- Я хочу в булочную, чтобы купить булочки и хлеб. 0
Y--kh--h- v ---o------- chto-y ku--t----l---k- i ----b. Y_ k_____ v b__________ c_____ k_____ b_______ i k_____ Y- k-o-h- v b-l-c-n-y-, c-t-b- k-p-t- b-l-c-k- i k-l-b- ------------------------------------------------------- Ya khochu v bulochnuyu, chtoby kupitʹ bulochki i khleb.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!