Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   tr Alışveriş yapmak

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [elli bir]

Alışveriş yapmak

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Хоћу у библиотеку. K--ü-ha-ey- g--mek istiy-rum. K__________ g_____ i_________ K-t-p-a-e-e g-t-e- i-t-y-r-m- ----------------------------- Kütüphaneye gitmek istiyorum. 0
Хоћу у књижару. Kitap-ı-a--itm-k -s-iy-ru-. K________ g_____ i_________ K-t-p-ı-a g-t-e- i-t-y-r-m- --------------------------- Kitapçıya gitmek istiyorum. 0
Хоћу до трафике. G-ze-- -a-ı--s--a----me-----i-o-um. G_____ s_________ g_____ i_________ G-z-t- s-t-c-s-n- g-t-e- i-t-y-r-m- ----------------------------------- Gazete satıcısına gitmek istiyorum. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. B-r k-t---k-ral-ma- -----or--. B__ k____ k________ i_________ B-r k-t-p k-r-l-m-k i-t-y-r-m- ------------------------------ Bir kitap kiralamak istiyorum. 0
Ја хоћу да купим књигу. B-r -i-a-----ı--al-----s--y----. B__ k____ s____ a____ i_________ B-r k-t-p s-t-n a-m-k i-t-y-r-m- -------------------------------- Bir kitap satın almak istiyorum. 0
Ја хоћу да купим новине. B-r --z--e---tı--a---k is--y---m. B__ g_____ s____ a____ i_________ B-r g-z-t- s-t-n a-m-k i-t-y-r-m- --------------------------------- Bir gazete satın almak istiyorum. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Bi- kit-p-----l-ma- iç---kütüpha--y------e--i-t---rum. B__ k____ k________ i___ k__________ g_____ i_________ B-r k-t-p k-r-l-m-k i-i- k-t-p-a-e-e g-t-e- i-t-y-r-m- ------------------------------------------------------ Bir kitap kiralamak için kütüphaneye gitmek istiyorum. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. B----i-a--sa--n-----k--ç---k--ap---a --tm-k ----y---m. B__ k____ s____ a____ i___ k________ g_____ i_________ B-r k-t-p s-t-n a-m-k i-i- k-t-p-ı-a g-t-e- i-t-y-r-m- ------------------------------------------------------ Bir kitap satın almak için kitapçıya gitmek istiyorum. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. B-r--a-ete-s--ın---mak-i-in ---e---i-e g-tm-- i-ti-o-u-. B__ g_____ s____ a____ i___ g_________ g_____ i_________ B-r g-z-t- s-t-n a-m-k i-i- g-z-t-c-y- g-t-e- i-t-y-r-m- -------------------------------------------------------- Bir gazete satın almak için gazeteciye gitmek istiyorum. 0
Ја хоћу до оптичара. Göz--kçü-e g---e----t-----m. G_________ g_____ i_________ G-z-ü-ç-y- g-t-e- i-t-y-r-m- ---------------------------- Gözlükçüye gitmek istiyorum. 0
Ја хоћу до супермаркета. Ma-ke-e gi--ek-is--yo-u-. M______ g_____ i_________ M-r-e-e g-t-e- i-t-y-r-m- ------------------------- Markete gitmek istiyorum. 0
Ја хоћу до пекара. F-r-na --t--k--s--yor--. F_____ g_____ i_________ F-r-n- g-t-e- i-t-y-r-m- ------------------------ Fırına gitmek istiyorum. 0
Ја хоћу да купим наочале. B-r--öz-ük sa----al--- ist----um. B__ g_____ s____ a____ i_________ B-r g-z-ü- s-t-n a-m-k i-t-y-r-m- --------------------------------- Bir gözlük satın almak istiyorum. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. M---e-v- ---ze -a----alm---i--i-o--m. M____ v_ s____ s____ a____ i_________ M-y-e v- s-b-e s-t-n a-m-k i-t-y-r-m- ------------------------------------- Meyve ve sebze satın almak istiyorum. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. San---ç-e-m--- -e-----k s-t-n-a---k-ist-y-r-m. S______ e_____ v_ e____ s____ a____ i_________ S-n-v-ç e-m-ğ- v- e-m-k s-t-n a-m-k i-t-y-r-m- ---------------------------------------------- Sandviç ekmeği ve ekmek satın almak istiyorum. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. G-z----al--k----n gözlükçü-e --tm-- -s-iy-r--. G_____ a____ i___ g_________ g_____ i_________ G-z-ü- a-m-k i-i- g-z-ü-ç-y- g-t-e- i-t-y-r-m- ---------------------------------------------- Gözlük almak için gözlükçüye gitmek istiyorum. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Mey-e-v- ---ze-s-tın al-ak iç-n mark-t---it--- i--iy---m. M____ v_ s____ s____ a____ i___ m______ g_____ i_________ M-y-e v- s-b-e s-t-n a-m-k i-i- m-r-e-e g-t-e- i-t-y-r-m- --------------------------------------------------------- Meyve ve sebze satın almak için markete gitmek istiyorum. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Sa-dvi- ek-eği----e-m-----t-- --m-k-i-i---ır-n---i-mek ----yo--m. S______ e_____ v_ e____ s____ a____ i___ f_____ g_____ i_________ S-n-v-ç e-m-ğ- v- e-m-k s-t-n a-m-k i-i- f-r-n- g-t-e- i-t-y-r-m- ----------------------------------------------------------------- Sandviç ekmeği ve ekmek satın almak için fırına gitmek istiyorum. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + турски (1-100) МП3 турски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!