Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   uk Робити покупки

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [п’ятдесят один]

51 [pʺyatdesyat odyn]

Робити покупки

[Robyty pokupky]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Хоћу у библиотеку. Я-х--у-в -іб-іотек-. Я х___ в б__________ Я х-ч- в б-б-і-т-к-. -------------------- Я хочу в бібліотеку. 0
Y- ---ch----b--li-te-u. Y_ k_____ v b__________ Y- k-o-h- v b-b-i-t-k-. ----------------------- YA khochu v biblioteku.
Хоћу у књижару. Я х-ч--до кн---о-ого ---а--ну. Я х___ д_ к_________ м________ Я х-ч- д- к-и-к-в-г- м-г-з-н-. ------------------------------ Я хочу до книжкового магазину. 0
YA----c-- d- ---zhk---ho-m-h---n-. Y_ k_____ d_ k__________ m________ Y- k-o-h- d- k-y-h-o-o-o m-h-z-n-. ---------------------------------- YA khochu do knyzhkovoho mahazynu.
Хоћу до трафике. Я х-чу ---кіо-ку. Я х___ д_ к______ Я х-ч- д- к-о-к-. ----------------- Я хочу до кіоску. 0
YA -h-c-u -o-k-os-u. Y_ k_____ d_ k______ Y- k-o-h- d- k-o-k-. -------------------- YA khochu do kiosku.
Ја хоћу да изнајмим књигу. Я-хо---поз--ит- -н---. Я х___ п_______ к_____ Я х-ч- п-з-ч-т- к-и-у- ---------------------- Я хочу позичити книгу. 0
YA-k---------y--yty---yh-. Y_ k_____ p________ k_____ Y- k-o-h- p-z-c-y-y k-y-u- -------------------------- YA khochu pozychyty knyhu.
Ја хоћу да купим књигу. Я -о-- -у-и-- к-и-у. Я х___ к_____ к_____ Я х-ч- к-п-т- к-и-у- -------------------- Я хочу купити книгу. 0
YA-k-o-hu--u---y ---h-. Y_ k_____ k_____ k_____ Y- k-o-h- k-p-t- k-y-u- ----------------------- YA khochu kupyty knyhu.
Ја хоћу да купим новине. Я --чу -у-----г-зе--. Я х___ к_____ г______ Я х-ч- к-п-т- г-з-т-. --------------------- Я хочу купити газету. 0
Y- k-o--------t- --zetu. Y_ k_____ k_____ h______ Y- k-o-h- k-p-t- h-z-t-. ------------------------ YA khochu kupyty hazetu.
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Я хо-- - -ібл-от---, -о- -зят- --и-у. Я х___ в б__________ щ__ в____ к_____ Я х-ч- в б-б-і-т-к-, щ-б в-я-и к-и-у- ------------------------------------- Я хочу в бібліотеку, щоб взяти книгу. 0
Y------h- v-bibliot--u,---ch-----y--y -ny--. Y_ k_____ v b__________ s_____ v_____ k_____ Y- k-o-h- v b-b-i-t-k-, s-c-o- v-y-t- k-y-u- -------------------------------------------- YA khochu v biblioteku, shchob vzyaty knyhu.
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Я-хо------к-иж--вог--маг-зину, щ-б------и -н---. Я х___ д_ к_________ м________ щ__ к_____ к_____ Я х-ч- д- к-и-к-в-г- м-г-з-н-, щ-б к-п-т- к-и-у- ------------------------------------------------ Я хочу до книжкового магазину, щоб купити книгу. 0
YA kho-h------nyz-----h-----a----, s----- -----y----h-. Y_ k_____ d_ k__________ m________ s_____ k_____ k_____ Y- k-o-h- d- k-y-h-o-o-o m-h-z-n-, s-c-o- k-p-t- k-y-u- ------------------------------------------------------- YA khochu do knyzhkovoho mahazynu, shchob kupyty knyhu.
Ја хоћу до трафике да купим новине. Я хочу-----іо---, що-------и г-з-ту. Я х___ д_ к______ щ__ к_____ г______ Я х-ч- д- к-о-к-, щ-б к-п-т- г-з-т-. ------------------------------------ Я хочу до кіоску, щоб купити газету. 0
YA khoch--do ki--ku,-s-ch---ku-yt- h--etu. Y_ k_____ d_ k______ s_____ k_____ h______ Y- k-o-h- d- k-o-k-, s-c-o- k-p-t- h-z-t-. ------------------------------------------ YA khochu do kiosku, shchob kupyty hazetu.
Ја хоћу до оптичара. Я -----п-ти----пти--. Я х___ п___ в о______ Я х-ч- п-т- в о-т-к-. --------------------- Я хочу піти в оптику. 0
YA -ho--- p--y-v-o--yku. Y_ k_____ p___ v o______ Y- k-o-h- p-t- v o-t-k-. ------------------------ YA khochu pity v optyku.
Ја хоћу до супермаркета. Я-хоч--- ----р-арк--. Я х___ в с___________ Я х-ч- в с-п-р-а-к-т- --------------------- Я хочу в супермаркет. 0
YA--ho--- v supe-ma--e-. Y_ k_____ v s___________ Y- k-o-h- v s-p-r-a-k-t- ------------------------ YA khochu v supermarket.
Ја хоћу до пекара. Я-хоч--с--ди-и в бу--чн-. Я х___ с______ в б_______ Я х-ч- с-о-и-и в б-л-ч-у- ------------------------- Я хочу сходити в булочну. 0
YA -hoc-u -k-o--ty---bul---nu. Y_ k_____ s_______ v b________ Y- k-o-h- s-h-d-t- v b-l-c-n-. ------------------------------ YA khochu skhodyty v bulochnu.
Ја хоћу да купим наочале. Я-хоч- куп-т- -к---р-. Я х___ к_____ о_______ Я х-ч- к-п-т- о-у-я-и- ---------------------- Я хочу купити окуляри. 0
Y- k--c-- --pyt- -kuly---. Y_ k_____ k_____ o________ Y- k-o-h- k-p-t- o-u-y-r-. -------------------------- YA khochu kupyty okulyary.
Ја хоћу да купим воће и поврће. Я--о-у-ку-и---фр---- і --о-і. Я х___ к_____ ф_____ і о_____ Я х-ч- к-п-т- ф-у-т- і о-о-і- ----------------------------- Я хочу купити фрукти і овочі. 0
YA -h--hu-k-p--y -r-k-y-- -vochi. Y_ k_____ k_____ f_____ i o______ Y- k-o-h- k-p-t- f-u-t- i o-o-h-. --------------------------------- YA khochu kupyty frukty i ovochi.
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Я--------пи-и-б-лоч-и-і -л--. Я х___ к_____ б______ і х____ Я х-ч- к-п-т- б-л-ч-и і х-і-. ----------------------------- Я хочу купити булочки і хліб. 0
Y- kho-hu--u--t- buloc-ky i-k-l-b. Y_ k_____ k_____ b_______ i k_____ Y- k-o-h- k-p-t- b-l-c-k- i k-l-b- ---------------------------------- YA khochu kupyty bulochky i khlib.
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Я -о-у -іт- --оп---у--щ-б--уп--и --у-яри. Я х___ п___ в о______ щ__ к_____ о_______ Я х-ч- п-т- в о-т-к-, щ-б к-п-т- о-у-я-и- ----------------------------------------- Я хочу піти в оптику, щоб купити окуляри. 0
YA----c-u-p-ty-v---tyk---sh--------y-y o-uly-r-. Y_ k_____ p___ v o______ s_____ k_____ o________ Y- k-o-h- p-t- v o-t-k-, s-c-o- k-p-t- o-u-y-r-. ------------------------------------------------ YA khochu pity v optyku, shchob kupyty okulyary.
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Я-х-ч--в-суперм-----, щ-б купи-и --у--и-- -воч-. Я х___ в с___________ щ__ к_____ ф_____ і о_____ Я х-ч- в с-п-р-а-к-т- щ-б к-п-т- ф-у-т- і о-о-і- ------------------------------------------------ Я хочу в супермаркет, щоб купити фрукти і овочі. 0
Y--khochu-v --p-r------, --ch-b-ku-yty--r-k-- i---o--i. Y_ k_____ v s___________ s_____ k_____ f_____ i o______ Y- k-o-h- v s-p-r-a-k-t- s-c-o- k-p-t- f-u-t- i o-o-h-. ------------------------------------------------------- YA khochu v supermarket, shchob kupyty frukty i ovochi.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Я-хоч- -- б-л-ч---, -о- -у--ти б-л---- - -л-б. Я х___ д_ б________ щ__ к_____ б______ і х____ Я х-ч- д- б-л-ч-о-, щ-б к-п-т- б-л-ч-и і х-і-. ---------------------------------------------- Я хочу до булочної, щоб купити булочки і хліб. 0
YA-k-o--- do b--och-oï- -h-h-b ---yty bu-o-h-y-i -----. Y_ k_____ d_ b_________ s_____ k_____ b_______ i k_____ Y- k-o-h- d- b-l-c-n-i-, s-c-o- k-p-t- b-l-c-k- i k-l-b- -------------------------------------------------------- YA khochu do bulochnoï, shchob kupyty bulochky i khlib.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!