Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   uk Робити покупки

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [п’ятдесят один]

51 [pʺyatdesyat odyn]

Робити покупки

[Robyty pokupky]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Хоћу у библиотеку. Я хо-у --бі-л-оте--. Я хочу в бібліотеку. Я х-ч- в б-б-і-т-к-. -------------------- Я хочу в бібліотеку. 0
YA-k-oc-u - bi-lio---u. YA khochu v biblioteku. Y- k-o-h- v b-b-i-t-k-. ----------------------- YA khochu v biblioteku.
Хоћу у књижару. Я---ч--до к-иж-о-ог- -аг-зин-. Я хочу до книжкового магазину. Я х-ч- д- к-и-к-в-г- м-г-з-н-. ------------------------------ Я хочу до книжкового магазину. 0
YA--hoc---d- k-y------h--m-haz-n-. YA khochu do knyzhkovoho mahazynu. Y- k-o-h- d- k-y-h-o-o-o m-h-z-n-. ---------------------------------- YA khochu do knyzhkovoho mahazynu.
Хоћу до трафике. Я-хоч- -- --ос-у. Я хочу до кіоску. Я х-ч- д- к-о-к-. ----------------- Я хочу до кіоску. 0
YA-k-o-hu-----ios--. YA khochu do kiosku. Y- k-o-h- d- k-o-k-. -------------------- YA khochu do kiosku.
Ја хоћу да изнајмим књигу. Я-х-ч- поз-ч--и--н---. Я хочу позичити книгу. Я х-ч- п-з-ч-т- к-и-у- ---------------------- Я хочу позичити книгу. 0
Y--k-o----p-zy-h-t- knyhu. YA khochu pozychyty knyhu. Y- k-o-h- p-z-c-y-y k-y-u- -------------------------- YA khochu pozychyty knyhu.
Ја хоћу да купим књигу. Я хоч--ку-ит--к---у. Я хочу купити книгу. Я х-ч- к-п-т- к-и-у- -------------------- Я хочу купити книгу. 0
YA ---ch- ku---y kn--u. YA khochu kupyty knyhu. Y- k-o-h- k-p-t- k-y-u- ----------------------- YA khochu kupyty knyhu.
Ја хоћу да купим новине. Я х-чу --п-----а---у. Я хочу купити газету. Я х-ч- к-п-т- г-з-т-. --------------------- Я хочу купити газету. 0
YA--h--hu-----ty---z-t-. YA khochu kupyty hazetu. Y- k-o-h- k-p-t- h-z-t-. ------------------------ YA khochu kupyty hazetu.
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Я хоч----б--л-о-е-у- щоб -зяти-к--г-. Я хочу в бібліотеку, щоб взяти книгу. Я х-ч- в б-б-і-т-к-, щ-б в-я-и к-и-у- ------------------------------------- Я хочу в бібліотеку, щоб взяти книгу. 0
YA --o-h- - -i-l---e-u, -hchob-v--a-- k--hu. YA khochu v biblioteku, shchob vzyaty knyhu. Y- k-o-h- v b-b-i-t-k-, s-c-o- v-y-t- k-y-u- -------------------------------------------- YA khochu v biblioteku, shchob vzyaty knyhu.
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Я-хо-у до--н-ж-ов-го--аг--и--, що- ---и-и-кн---. Я хочу до книжкового магазину, щоб купити книгу. Я х-ч- д- к-и-к-в-г- м-г-з-н-, щ-б к-п-т- к-и-у- ------------------------------------------------ Я хочу до книжкового магазину, щоб купити книгу. 0
YA-k-o-h- -o-knyzh--v--o ma-azynu----c-o- -up-----n-hu. YA khochu do knyzhkovoho mahazynu, shchob kupyty knyhu. Y- k-o-h- d- k-y-h-o-o-o m-h-z-n-, s-c-o- k-p-t- k-y-u- ------------------------------------------------------- YA khochu do knyzhkovoho mahazynu, shchob kupyty knyhu.
Ја хоћу до трафике да купим новине. Я---чу до --оску- що- ----т----зе-у. Я хочу до кіоску, щоб купити газету. Я х-ч- д- к-о-к-, щ-б к-п-т- г-з-т-. ------------------------------------ Я хочу до кіоску, щоб купити газету. 0
YA-kho----do -i--ku--s-c--b k-py-y---zetu. YA khochu do kiosku, shchob kupyty hazetu. Y- k-o-h- d- k-o-k-, s-c-o- k-p-t- h-z-t-. ------------------------------------------ YA khochu do kiosku, shchob kupyty hazetu.
Ја хоћу до оптичара. Я-х--у п-ти - -п----. Я хочу піти в оптику. Я х-ч- п-т- в о-т-к-. --------------------- Я хочу піти в оптику. 0
Y--k-och- p-ty---o--yk-. YA khochu pity v optyku. Y- k-o-h- p-t- v o-t-k-. ------------------------ YA khochu pity v optyku.
Ја хоћу до супермаркета. Я х--- в-су-ермар-е-. Я хочу в супермаркет. Я х-ч- в с-п-р-а-к-т- --------------------- Я хочу в супермаркет. 0
Y- kho--u-- -up--m---e-. YA khochu v supermarket. Y- k-o-h- v s-p-r-a-k-t- ------------------------ YA khochu v supermarket.
Ја хоћу до пекара. Я хо-у -ходити-- -у--ч--. Я хочу сходити в булочну. Я х-ч- с-о-и-и в б-л-ч-у- ------------------------- Я хочу сходити в булочну. 0
YA----chu--kh---ty-v-bu------. YA khochu skhodyty v bulochnu. Y- k-o-h- s-h-d-t- v b-l-c-n-. ------------------------------ YA khochu skhodyty v bulochnu.
Ја хоћу да купим наочале. Я х-чу-ку--ти ок-л-р-. Я хочу купити окуляри. Я х-ч- к-п-т- о-у-я-и- ---------------------- Я хочу купити окуляри. 0
YA -hoc-u---pyty ok--y-ry. YA khochu kupyty okulyary. Y- k-o-h- k-p-t- o-u-y-r-. -------------------------- YA khochu kupyty okulyary.
Ја хоћу да купим воће и поврће. Я х--у -у---и-фр--т- - -во-і. Я хочу купити фрукти і овочі. Я х-ч- к-п-т- ф-у-т- і о-о-і- ----------------------------- Я хочу купити фрукти і овочі. 0
YA---o-h- -up-t----u-ty - -voc-i. YA khochu kupyty frukty i ovochi. Y- k-o-h- k-p-t- f-u-t- i o-o-h-. --------------------------------- YA khochu kupyty frukty i ovochi.
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Я --ч- ку-и---б-л-чки і -лі-. Я хочу купити булочки і хліб. Я х-ч- к-п-т- б-л-ч-и і х-і-. ----------------------------- Я хочу купити булочки і хліб. 0
YA -hoc-u -up-t- bu-o---y-i-kh-i-. YA khochu kupyty bulochky i khlib. Y- k-o-h- k-p-t- b-l-c-k- i k-l-b- ---------------------------------- YA khochu kupyty bulochky i khlib.
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Я -очу--і---- ----ку----- --------ку-яри. Я хочу піти в оптику, щоб купити окуляри. Я х-ч- п-т- в о-т-к-, щ-б к-п-т- о-у-я-и- ----------------------------------------- Я хочу піти в оптику, щоб купити окуляри. 0
Y---h-----p------o--yku--s--ho- -u-y----k--y-r-. YA khochu pity v optyku, shchob kupyty okulyary. Y- k-o-h- p-t- v o-t-k-, s-c-o- k-p-t- o-u-y-r-. ------------------------------------------------ YA khochu pity v optyku, shchob kupyty okulyary.
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Я-хочу-в--у---мар------о---упи-и--рукти-і-о-оч-. Я хочу в супермаркет, щоб купити фрукти і овочі. Я х-ч- в с-п-р-а-к-т- щ-б к-п-т- ф-у-т- і о-о-і- ------------------------------------------------ Я хочу в супермаркет, щоб купити фрукти і овочі. 0
YA ---ch- - ----rma-ke-,---cho- k-py-y-fr-kt- - ov-c-i. YA khochu v supermarket, shchob kupyty frukty i ovochi. Y- k-o-h- v s-p-r-a-k-t- s-c-o- k-p-t- f-u-t- i o-o-h-. ------------------------------------------------------- YA khochu v supermarket, shchob kupyty frukty i ovochi.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Я-хоч- -о-бу-очної, щ-б ---ити бу-очк--------. Я хочу до булочної, щоб купити булочки і хліб. Я х-ч- д- б-л-ч-о-, щ-б к-п-т- б-л-ч-и і х-і-. ---------------------------------------------- Я хочу до булочної, щоб купити булочки і хліб. 0
YA--hoch--d-----och--ï--s---ob -up--y--u-oc-ky - -hli-. YA khochu do bulochnoi-, shchob kupyty bulochky i khlib. Y- k-o-h- d- b-l-c-n-i-, s-c-o- k-p-t- b-l-c-k- i k-l-b- -------------------------------------------------------- YA khochu do bulochnoï, shchob kupyty bulochky i khlib.

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!