Я хо-у --бі-л-оте--.
Я хочу в бібліотеку.
Я х-ч- в б-б-і-т-к-.
--------------------
Я хочу в бібліотеку. 0 YA-k-oc-u - bi-lio---u.YA khochu v biblioteku.Y- k-o-h- v b-b-i-t-k-.-----------------------YA khochu v biblioteku.
Я---ч--до к-иж-о-ог- -аг-зин-.
Я хочу до книжкового магазину.
Я х-ч- д- к-и-к-в-г- м-г-з-н-.
------------------------------
Я хочу до книжкового магазину. 0 YA--hoc---d- k-y------h--m-haz-n-.YA khochu do knyzhkovoho mahazynu.Y- k-o-h- d- k-y-h-o-o-o m-h-z-n-.----------------------------------YA khochu do knyzhkovoho mahazynu.
Я-хоч- -- --ос-у.
Я хочу до кіоску.
Я х-ч- д- к-о-к-.
-----------------
Я хочу до кіоску. 0 YA-k-o-hu-----ios--.YA khochu do kiosku.Y- k-o-h- d- k-o-k-.--------------------YA khochu do kiosku.
Я хоч----б--л-о-е-у- щоб -зяти-к--г-.
Я хочу в бібліотеку, щоб взяти книгу.
Я х-ч- в б-б-і-т-к-, щ-б в-я-и к-и-у-
-------------------------------------
Я хочу в бібліотеку, щоб взяти книгу. 0 YA --o-h- - -i-l---e-u, -hchob-v--a-- k--hu.YA khochu v biblioteku, shchob vzyaty knyhu.Y- k-o-h- v b-b-i-t-k-, s-c-o- v-y-t- k-y-u---------------------------------------------YA khochu v biblioteku, shchob vzyaty knyhu.
Я---чу до --оску- що- ----т----зе-у.
Я хочу до кіоску, щоб купити газету.
Я х-ч- д- к-о-к-, щ-б к-п-т- г-з-т-.
------------------------------------
Я хочу до кіоску, щоб купити газету. 0 YA-kho----do -i--ku--s-c--b k-py-y---zetu.YA khochu do kiosku, shchob kupyty hazetu.Y- k-o-h- d- k-o-k-, s-c-o- k-p-t- h-z-t-.------------------------------------------YA khochu do kiosku, shchob kupyty hazetu.
Я-х--у п-ти - -п----.
Я хочу піти в оптику.
Я х-ч- п-т- в о-т-к-.
---------------------
Я хочу піти в оптику. 0 Y--k-och- p-ty---o--yk-.YA khochu pity v optyku.Y- k-o-h- p-t- v o-t-k-.------------------------YA khochu pity v optyku.
Я х--- в-су-ермар-е-.
Я хочу в супермаркет.
Я х-ч- в с-п-р-а-к-т-
---------------------
Я хочу в супермаркет. 0 Y- kho--u-- -up--m---e-.YA khochu v supermarket.Y- k-o-h- v s-p-r-a-k-t-------------------------YA khochu v supermarket.
Я хо-у -ходити-- -у--ч--.
Я хочу сходити в булочну.
Я х-ч- с-о-и-и в б-л-ч-у-
-------------------------
Я хочу сходити в булочну. 0 YA----chu--kh---ty-v-bu------.YA khochu skhodyty v bulochnu.Y- k-o-h- s-h-d-t- v b-l-c-n-.------------------------------YA khochu skhodyty v bulochnu.
Я х--у -у---и-фр--т- - -во-і.
Я хочу купити фрукти і овочі.
Я х-ч- к-п-т- ф-у-т- і о-о-і-
-----------------------------
Я хочу купити фрукти і овочі. 0 YA---o-h- -up-t----u-ty - -voc-i.YA khochu kupyty frukty i ovochi.Y- k-o-h- k-p-t- f-u-t- i o-o-h-.---------------------------------YA khochu kupyty frukty i ovochi.
Я --ч- ку-и---б-л-чки і -лі-.
Я хочу купити булочки і хліб.
Я х-ч- к-п-т- б-л-ч-и і х-і-.
-----------------------------
Я хочу купити булочки і хліб. 0 YA -hoc-u -up-t- bu-o---y-i-kh-i-.YA khochu kupyty bulochky i khlib.Y- k-o-h- k-p-t- b-l-c-k- i k-l-b-----------------------------------YA khochu kupyty bulochky i khlib.
Я -очу--і---- ----ку----- --------ку-яри.
Я хочу піти в оптику, щоб купити окуляри.
Я х-ч- п-т- в о-т-к-, щ-б к-п-т- о-у-я-и-
-----------------------------------------
Я хочу піти в оптику, щоб купити окуляри. 0 Y---h-----p------o--yku--s--ho- -u-y----k--y-r-.YA khochu pity v optyku, shchob kupyty okulyary.Y- k-o-h- p-t- v o-t-k-, s-c-o- k-p-t- o-u-y-r-.------------------------------------------------YA khochu pity v optyku, shchob kupyty okulyary.
Я-хочу-в--у---мар------о---упи-и--рукти-і-о-оч-.
Я хочу в супермаркет, щоб купити фрукти і овочі.
Я х-ч- в с-п-р-а-к-т- щ-б к-п-т- ф-у-т- і о-о-і-
------------------------------------------------
Я хочу в супермаркет, щоб купити фрукти і овочі. 0 YA ---ch- - ----rma-ke-,---cho- k-py-y-fr-kt- - ov-c-i.YA khochu v supermarket, shchob kupyty frukty i ovochi.Y- k-o-h- v s-p-r-a-k-t- s-c-o- k-p-t- f-u-t- i o-o-h-.-------------------------------------------------------YA khochu v supermarket, shchob kupyty frukty i ovochi.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће.
Я хочу в супермаркет, щоб купити фрукти і овочі.
YA khochu v supermarket, shchob kupyty frukty i ovochi.
Я хочу в супермаркет, чтобы купить фрукты и овощи.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб.
Я-хоч- -о-бу-очної, щ-б ---ити бу-очк--------.
Я хочу до булочної, щоб купити булочки і хліб.
Я х-ч- д- б-л-ч-о-, щ-б к-п-т- б-л-ч-и і х-і-.
----------------------------------------------
Я хочу до булочної, щоб купити булочки і хліб. 0 YA--hoch--d-----och--ï--s---ob -up--y--u-oc-ky - -hli-.YA khochu do bulochnoi-, shchob kupyty bulochky i khlib.Y- k-o-h- d- b-l-c-n-i-, s-c-o- k-p-t- b-l-c-k- i k-l-b---------------------------------------------------------YA khochu do bulochnoï, shchob kupyty bulochky i khlib.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб.
Я хочу до булочної, щоб купити булочки і хліб.
YA khochu do bulochnoï, shchob kupyty bulochky i khlib.
У Европи се говори много различитих језика.
Већина њих спада у идноевропске језике.
Осим већих националних језика, постоје и много мањи.
У питању су језици мањина.
Језици мањина се разликују од званичних језика.
Али, они нису дијалекти.
Они такође нису ни језици имиграната.
Мањински језици су увек етнички обојени.
То значи да су у питању језици одређених етничких група.
Скоро свака европска земља има своје мањинске језике.
У Европској унији овај број износи четрдесет.
Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи.
У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој.
Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе.
Мањински језици имају посебан статус.
Ово стога што њима говори релативно мала група људи.
Такве групе нису у стању да граде сопствене школе.
За њих је такође проблем издавање сопствених књига.
Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање.
Европска унија настоји да заштити мањинске језике.
Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе.
Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине.
Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика.
Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група.
Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати.
У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији.
Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи.
Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика.
Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава.
Урду је матерњи језик око 60 милиона људи.
У Пакистану је то национални језик.
И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље.
Урду је у уском сродству с хинду језиком.
Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика.
Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика.
Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог.
Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју.
Оно што се јасно разликује су знаковни системи.
Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не.
Као књижевни језик је урду од изузетног значаја.
Користи се често и у великим филмским продукцијама.
Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!