И---м----о--да---б--л-о-е--та.
И____ д_ о____ в б____________
И-к-м д- о-и-а в б-б-и-т-к-т-.
------------------------------
Искам да отида в библиотеката. 0 Is--m-d--o---- v-bi--iote-a--.I____ d_ o____ v b____________I-k-m d- o-i-a v b-b-i-t-k-t-.------------------------------Iskam da otida v bibliotekata.
Искам да ---да в---иж-----а--.
И____ д_ о____ в к____________
И-к-м д- о-и-а в к-и-а-н-ц-т-.
------------------------------
Искам да отида в книжарницата. 0 I---m d- ----a - kni--a-nit---a.I____ d_ o____ v k______________I-k-m d- o-i-a v k-i-h-r-i-s-t-.--------------------------------Iskam da otida v knizharnitsata.
Иска--да от-д--в би---о-е--т-,--а--- -а-м----на--ни-а.
И____ д_ о____ в б____________ з_ д_ з____ е___ к_____
И-к-м д- о-и-а в б-б-и-т-к-т-, з- д- з-е-а е-н- к-и-а-
------------------------------------------------------
Искам да отида в библиотеката, за да заема една книга. 0 Isk-- da-o---- v--ib--ote----- za--- ---ma----na---iga.I____ d_ o____ v b____________ z_ d_ z____ y____ k_____I-k-m d- o-i-a v b-b-i-t-k-t-, z- d- z-e-a y-d-a k-i-a--------------------------------------------------------Iskam da otida v bibliotekata, za da zaema yedna kniga.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу.
Искам да отида в библиотеката, за да заема една книга.
Iskam da otida v bibliotekata, za da zaema yedna kniga.
И--ам--а-о-ида в----ж--н--ата---а да -у-- ед-- книг-.
И____ д_ о____ в к____________ з_ д_ к___ е___ к_____
И-к-м д- о-и-а в к-и-а-н-ц-т-, з- д- к-п- е-н- к-и-а-
-----------------------------------------------------
Искам да отида в книжарницата, за да купя една книга. 0 Iskam-da------ v k---h-r-it---a, ---d---upya----na----g-.I____ d_ o____ v k______________ z_ d_ k____ y____ k_____I-k-m d- o-i-a v k-i-h-r-i-s-t-, z- d- k-p-a y-d-a k-i-a----------------------------------------------------------Iskam da otida v knizharnitsata, za da kupya yedna kniga.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја хоћу у књижару да купим књигу.
Искам да отида в книжарницата, за да купя една книга.
Iskam da otida v knizharnitsata, za da kupya yedna kniga.
И--а- ---от-да ---п-и-----м---з--.
И____ д_ о____ в о_______ м_______
И-к-м д- о-и-а в о-т-ч-и- м-г-з-н-
----------------------------------
Искам да отида в оптичния магазин. 0 Iska---a---ida v--pti-hn--a-m-gazi-.I____ d_ o____ v o_________ m_______I-k-m d- o-i-a v o-t-c-n-y- m-g-z-n-------------------------------------Iskam da otida v optichniya magazin.
И--а- да от----в ---ермар-ет-.
И____ д_ о____ в с____________
И-к-м д- о-и-а в с-п-р-а-к-т-.
------------------------------
Искам да отида в супермаркета. 0 I-ka---a ----- -----e-ma-k-ta.I____ d_ o____ v s____________I-k-m d- o-i-a v s-p-r-a-k-t-.------------------------------Iskam da otida v supermarketa.
Ис--- да о-и---в-------а--ет-- з- да-к--я-пл-до-- и зел--чуц-.
И____ д_ о____ в с____________ з_ д_ к___ п______ и з_________
И-к-м д- о-и-а в с-п-р-а-к-т-, з- д- к-п- п-о-о-е и з-л-н-у-и-
--------------------------------------------------------------
Искам да отида в супермаркета, за да купя плодове и зеленчуци. 0 Isk----a -t-da-- -uperma-----,--- da ku--a--l-do------e-e-chut--.I____ d_ o____ v s____________ z_ d_ k____ p______ i z___________I-k-m d- o-i-a v s-p-r-a-k-t-, z- d- k-p-a p-o-o-e i z-l-n-h-t-i------------------------------------------------------------------Iskam da otida v supermarketa, za da kupya plodove i zelenchutsi.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће.
Искам да отида в супермаркета, за да купя плодове и зеленчуци.
Iskam da otida v supermarketa, za da kupya plodove i zelenchutsi.
Я хочу в супермаркет, чтобы купить фрукты и овощи.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб.
И-к-м-да -------о-хл---рн-ц-та-----д- к-пя--леб---- и х-яб.
И____ д_ о____ д_ х____________ з_ д_ к___ х_______ и х____
И-к-м д- о-и-а д- х-е-а-н-ц-т-, з- д- к-п- х-е-ч-т- и х-я-.
-----------------------------------------------------------
Искам да отида до хлебарницата, за да купя хлебчета и хляб. 0 I-k-m--- oti-- d--k-----rn--sa--- -a -a --pya -hl-b--e-a --k-l-a-.I____ d_ o____ d_ k______________ z_ d_ k____ k_________ i k______I-k-m d- o-i-a d- k-l-b-r-i-s-t-, z- d- k-p-a k-l-b-h-t- i k-l-a-.------------------------------------------------------------------Iskam da otida do khlebarnitsata, za da kupya khlebcheta i khlyab.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб.
Искам да отида до хлебарницата, за да купя хлебчета и хляб.
Iskam da otida do khlebarnitsata, za da kupya khlebcheta i khlyab.
У Европи се говори много различитих језика.
Већина њих спада у идноевропске језике.
Осим већих националних језика, постоје и много мањи.
У питању су језици мањина.
Језици мањина се разликују од званичних језика.
Али, они нису дијалекти.
Они такође нису ни језици имиграната.
Мањински језици су увек етнички обојени.
То значи да су у питању језици одређених етничких група.
Скоро свака европска земља има своје мањинске језике.
У Европској унији овај број износи четрдесет.
Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи.
У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој.
Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе.
Мањински језици имају посебан статус.
Ово стога што њима говори релативно мала група људи.
Такве групе нису у стању да граде сопствене школе.
За њих је такође проблем издавање сопствених књига.
Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање.
Европска унија настоји да заштити мањинске језике.
Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе.
Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине.
Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика.
Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група.
Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати.
У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији.
Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи.
Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика.
Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава.
Урду је матерњи језик око 60 милиона људи.
У Пакистану је то национални језик.
И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље.
Урду је у уском сродству с хинду језиком.
Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика.
Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика.
Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог.
Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју.
Оно што се јасно разликује су знаковни системи.
Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не.
Као књижевни језик је урду од изузетног значаја.
Користи се често и у великим филмским продукцијама.
Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!