Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   et Asjaajamised

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [viiskümmend üks]

Asjaajamised

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Хоћу у библиотеку. M- t-ha--i---aa-at-ko--u. M_ t_______ r____________ M- t-h-k-i- r-a-a-u-o-k-. ------------------------- Ma tahaksin raamatukokku. 0
Хоћу у књижару. Ma ----k--- -a---tupo-d-. M_ t_______ r____________ M- t-h-k-i- r-a-a-u-o-d-. ------------------------- Ma tahaksin raamatupoodi. 0
Хоћу до трафике. Ma-taha-s---k--sk-. M_ t_______ k______ M- t-h-k-i- k-o-k-. ------------------- Ma tahaksin kioski. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. M---a-a-s-n-raa-atu- ---nutada. M_ t_______ r_______ l_________ M- t-h-k-i- r-a-a-u- l-e-u-a-a- ------------------------------- Ma tahaksin raamatut laenutada. 0
Ја хоћу да купим књигу. M---aha-sin----m---- osta. M_ t_______ r_______ o____ M- t-h-k-i- r-a-a-u- o-t-. -------------------------- Ma tahaksin raamatut osta. 0
Ја хоћу да купим новине. Ma taha-si--aja-ehte o-ta. M_ t_______ a_______ o____ M- t-h-k-i- a-a-e-t- o-t-. -------------------------- Ma tahaksin ajalehte osta. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Ma --ha--i--ra--atu-ok-u--in--- e----a----t--a-nut-da. M_ t_______ r___________ m_____ e_ r_______ l_________ M- t-h-k-i- r-a-a-u-o-k- m-n-a- e- r-a-a-u- l-e-u-a-a- ------------------------------------------------------ Ma tahaksin raamatukokku minna, et raamatut laenutada. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. M--t---ksin --am--upo-d- min-a,----raa---u- os--. M_ t_______ r___________ m_____ e_ r_______ o____ M- t-h-k-i- r-a-a-u-o-d- m-n-a- e- r-a-a-u- o-t-. ------------------------------------------------- Ma tahaksin raamatupoodi minna, et raamatut osta. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. Ma--ahak-i-------i m---a--et---a----e-ost-. M_ t_______ k_____ m_____ e_ a_______ o____ M- t-h-k-i- k-o-k- m-n-a- e- a-a-e-t- o-t-. ------------------------------------------- Ma tahaksin kioski minna, et ajalehte osta. 0
Ја хоћу до оптичара. Ma ------i- -r--li--odi. M_ t_______ p___________ M- t-h-k-i- p-i-l-p-o-i- ------------------------ Ma tahaksin prillipoodi. 0
Ја хоћу до супермаркета. M--ta--k--n----pl-s--s-. M_ t_______ k___________ M- t-h-k-i- k-u-l-s-s-e- ------------------------ Ma tahaksin kauplusesse. 0
Ја хоћу до пекара. M- taha-----p--a--ä-----. M_ t_______ p____________ M- t-h-k-i- p-g-r-ä-i-s-. ------------------------- Ma tahaksin pagariärisse. 0
Ја хоћу да купим наочале. M--tah-k----p-i-le ost-. M_ t_______ p_____ o____ M- t-h-k-i- p-i-l- o-t-. ------------------------ Ma tahaksin prille osta. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. M- ---a-s-- --u--l-- j--köög-vi--- ---a. M_ t_______ p_______ j_ k_________ o____ M- t-h-k-i- p-u-i-j- j- k-ö-i-i-j- o-t-. ---------------------------------------- Ma tahaksin puuvilju ja köögivilju osta. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Ma------s-n-s-i-ke-i-j--leiba os--. M_ t_______ s_______ j_ l____ o____ M- t-h-k-i- s-i-k-s- j- l-i-a o-t-. ----------------------------------- Ma tahaksin saiakesi ja leiba osta. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Ma--a----in--r-llip---- m-nna- -t---i--e ost-. M_ t_______ p__________ m_____ e_ p_____ o____ M- t-h-k-i- p-i-l-p-o-i m-n-a- e- p-i-l- o-t-. ---------------------------------------------- Ma tahaksin prillipoodi minna, et prille osta. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. M---a-a---- --up---e--- ---na, ---os-- --uv-l---ja--ö-givil-u. M_ t_______ k__________ m_____ e_ o___ p_______ j_ k__________ M- t-h-k-i- k-u-l-s-s-e m-n-a- e- o-t- p-u-i-j- j- k-ö-i-i-j-. -------------------------------------------------------------- Ma tahaksin kauplusesse minna, et osta puuvilju ja köögivilju. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Ma-taha---n--ag-ri--i-se -inna,-et-osta saiakes--ja l-iba. M_ t_______ p___________ m_____ e_ o___ s_______ j_ l_____ M- t-h-k-i- p-g-r-ä-i-s- m-n-a- e- o-t- s-i-k-s- j- l-i-a- ---------------------------------------------------------- Ma tahaksin pagariärisse minna, et osta saiakesi ja leiba. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + естонски (1-100) МП3 естонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!