Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   lv Izteikt vēlēšanos / vajadzību

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [piecdesmit viens]

Izteikt vēlēšanos / vajadzību

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Хоћу у библиотеку. E- gr-b- -izi-t----bi-l--t-ku. Es gribu aiziet uz bibliotēku. E- g-i-u a-z-e- u- b-b-i-t-k-. ------------------------------ Es gribu aiziet uz bibliotēku. 0
Хоћу у књижару. E--gr--u--i---t-uz g-āmatn--u. Es gribu aiziet uz grāmatnīcu. E- g-i-u a-z-e- u- g-ā-a-n-c-. ------------------------------ Es gribu aiziet uz grāmatnīcu. 0
Хоћу до трафике. E----i-u aizi----- --os--. Es gribu aiziet uz kiosku. E- g-i-u a-z-e- u- k-o-k-. -------------------------- Es gribu aiziet uz kiosku. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. Es g-----a--------s -r-mat-. Es gribu aizņemties grāmatu. E- g-i-u a-z-e-t-e- g-ā-a-u- ---------------------------- Es gribu aizņemties grāmatu. 0
Ја хоћу да купим књигу. E--g-i-u -o--rkt ---matu. Es gribu nopirkt grāmatu. E- g-i-u n-p-r-t g-ā-a-u- ------------------------- Es gribu nopirkt grāmatu. 0
Ја хоћу да купим новине. Es-g--b--n---rk----ī--. Es gribu nopirkt avīzi. E- g-i-u n-p-r-t a-ī-i- ----------------------- Es gribu nopirkt avīzi. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. E- grib---i-ie--u- bibl-otē-u--l---paņ------r-m--u. Es gribu aiziet uz bibliotēku, lai paņemtu grāmatu. E- g-i-u a-z-e- u- b-b-i-t-k-, l-i p-ņ-m-u g-ā-a-u- --------------------------------------------------- Es gribu aiziet uz bibliotēku, lai paņemtu grāmatu. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Es-gri------iet-u- g----t--c-, -a--no--rkt---r---t-. Es gribu aiziet uz grāmatnīcu, lai nopirktu grāmatu. E- g-i-u a-z-e- u- g-ā-a-n-c-, l-i n-p-r-t- g-ā-a-u- ---------------------------------------------------- Es gribu aiziet uz grāmatnīcu, lai nopirktu grāmatu. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. Es--ri-u ---i-- ---ki-s--- l-i-n-pir--u-avīzi. Es gribu aiziet uz kiosku, lai nopirktu avīzi. E- g-i-u a-z-e- u- k-o-k-, l-i n-p-r-t- a-ī-i- ---------------------------------------------- Es gribu aiziet uz kiosku, lai nopirktu avīzi. 0
Ја хоћу до оптичара. Es gr--- a--iet--z o---ka- veik---. Es gribu aiziet uz optikas veikalu. E- g-i-u a-z-e- u- o-t-k-s v-i-a-u- ----------------------------------- Es gribu aiziet uz optikas veikalu. 0
Ја хоћу до супермаркета. E------u aizi----z --elveikalu. Es gribu aiziet uz lielveikalu. E- g-i-u a-z-e- u- l-e-v-i-a-u- ------------------------------- Es gribu aiziet uz lielveikalu. 0
Ја хоћу до пекара. Es g--bu a--i----- ma---īcu. Es gribu aiziet uz maiznīcu. E- g-i-u a-z-e- u- m-i-n-c-. ---------------------------- Es gribu aiziet uz maiznīcu. 0
Ја хоћу да купим наочале. E----i-----pirkt--r-l--s. Es gribu nopirkt brilles. E- g-i-u n-p-r-t b-i-l-s- ------------------------- Es gribu nopirkt brilles. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. Es--r--- no-ir-- -ugļu--u--d----ņ--. Es gribu nopirkt augļus un dārzeņus. E- g-i-u n-p-r-t a-g-u- u- d-r-e-u-. ------------------------------------ Es gribu nopirkt augļus un dārzeņus. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Es--r--u-n---r----ai-ī-----n ---z-. Es gribu nopirkt maizītes un maizi. E- g-i-u n-p-r-t m-i-ī-e- u- m-i-i- ----------------------------------- Es gribu nopirkt maizītes un maizi. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Es -r--u--iz----u--o-t---s-ve-k---, l---n-p--kt--b---l--. Es gribu aiziet uz optikas veikalu, lai nopirktu brilles. E- g-i-u a-z-e- u- o-t-k-s v-i-a-u- l-i n-p-r-t- b-i-l-s- --------------------------------------------------------- Es gribu aiziet uz optikas veikalu, lai nopirktu brilles. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. E---ri------ie- -z -iel---k-lu, lai-n-pirkt- -ug--s un-d---eņ-s. Es gribu aiziet uz lielveikalu, lai nopirktu augļus un dārzeņus. E- g-i-u a-z-e- u- l-e-v-i-a-u- l-i n-p-r-t- a-g-u- u- d-r-e-u-. ---------------------------------------------------------------- Es gribu aiziet uz lielveikalu, lai nopirktu augļus un dārzeņus. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Es g-i-u -i-ie- uz -ai---c---l---no--r----maizī-es--n-m---i. Es gribu aiziet uz maiznīcu, lai nopirktu maizītes un maizi. E- g-i-u a-z-e- u- m-i-n-c-, l-i n-p-r-t- m-i-ī-e- u- m-i-i- ------------------------------------------------------------ Es gribu aiziet uz maiznīcu, lai nopirktu maizītes un maizi. 0

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!