Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   af Boodskappe dra

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [een en vyftig]

Boodskappe dra

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Хоћу у библиотеку. E---il na d---bi--iot-ek --e ----. E_ w__ n_ d__ b_________ t__ g____ E- w-l n- d-e b-b-i-t-e- t-e g-a-. ---------------------------------- Ek wil na die biblioteek toe gaan. 0
Хоћу у књижару. Ek-wil na---- ---kw--k-- ----ga--. E_ w__ n_ d__ b_________ t__ g____ E- w-l n- d-e b-e-w-n-e- t-e g-a-. ---------------------------------- Ek wil na die boekwinkel toe gaan. 0
Хоћу до трафике. Ek w-l-----i- -ios- t-e--aan. E_ w__ n_ d__ k____ t__ g____ E- w-l n- d-e k-o-k t-e g-a-. ----------------------------- Ek wil na die kiosk toe gaan. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. Ek-wil--n boek -een. E_ w__ ’_ b___ l____ E- w-l ’- b-e- l-e-. -------------------- Ek wil ’n boek leen. 0
Ја хоћу да купим књигу. Ek -il--- b----koo-. E_ w__ ’_ b___ k____ E- w-l ’- b-e- k-o-. -------------------- Ek wil ’n boek koop. 0
Ја хоћу да купим новине. Ek--il ’n---era-t koop. E_ w__ ’_ k______ k____ E- w-l ’- k-e-a-t k-o-. ----------------------- Ek wil ’n koerant koop. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. E- w-l n---ie--i-----e-----e -a-- o---- ---k--- lee-. E_ w__ n_ d__ b_________ t__ g___ o_ ’_ b___ t_ l____ E- w-l n- d-e b-b-i-t-e- t-e g-a- o- ’- b-e- t- l-e-. ----------------------------------------------------- Ek wil na die biblioteek toe gaan om ’n boek te leen. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. E------n--die----k----el--o--ga-- -m -n -o------ko--. E_ w__ n_ d__ b_________ t__ g___ o_ ’_ b___ t_ k____ E- w-l n- d-e b-e-w-n-e- t-e g-a- o- ’- b-e- t- k-o-. ----------------------------------------------------- Ek wil na die boekwinkel toe gaan om ’n boek te koop. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. Ek-wi- -- --e -io-k------a----m ’- k-era-- ---k--p. E_ w__ n_ d__ k____ t__ g___ o_ ’_ k______ t_ k____ E- w-l n- d-e k-o-k t-e g-a- o- ’- k-e-a-t t- k-o-. --------------------------------------------------- Ek wil na die kiosk toe gaan om ’n koerant te koop. 0
Ја хоћу до оптичара. E--wi--na di--o-g-undi-e---e -aan. E_ w__ n_ d__ o_________ t__ g____ E- w-l n- d-e o-g-u-d-g- t-e g-a-. ---------------------------------- Ek wil na die oogkundige toe gaan. 0
Ја хоћу до супермаркета. E- --l n- di- --p-r--rk-t-e ----. E_ w__ n_ d__ s________ t__ g____ E- w-l n- d-e s-p-r-a-k t-e g-a-. --------------------------------- Ek wil na die supermark toe gaan. 0
Ја хоћу до пекара. Ek---l n- --e --kk-r-to- gaan. E_ w__ n_ d__ b_____ t__ g____ E- w-l n- d-e b-k-e- t-e g-a-. ------------------------------ Ek wil na die bakker toe gaan. 0
Ја хоћу да купим наочале. E- w-l-’n -r-- -oop. E_ w__ ’_ b___ k____ E- w-l ’- b-i- k-o-. -------------------- Ek wil ’n bril koop. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. Ek---l --u-te--n g-----e--o-p. E_ w__ v_____ e_ g______ k____ E- w-l v-u-t- e- g-o-n-e k-o-. ------------------------------ Ek wil vrugte en groente koop. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. E- wi--r-ll--ji-- ---b-ood --op. E_ w__ r_________ e_ b____ k____ E- w-l r-l-e-j-e- e- b-o-d k-o-. -------------------------------- Ek wil rolletjies en brood koop. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Ek -il-n- di----gku-------o--ga----m-’n--r-l -e--o--. E_ w__ n_ d__ o_________ t__ g___ o_ ’_ b___ t_ k____ E- w-l n- d-e o-g-u-d-g- t-e g-a- o- ’- b-i- t- k-o-. ----------------------------------------------------- Ek wil na die oogkundige toe gaan om ’n bril te koop. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Ek-wil na-di- s-p-r-------e gaa-----vrugte e--g-o--te-t- koo-. E_ w__ n_ d__ s________ t__ g___ o_ v_____ e_ g______ t_ k____ E- w-l n- d-e s-p-r-a-k t-e g-a- o- v-u-t- e- g-o-n-e t- k-o-. -------------------------------------------------------------- Ek wil na die supermark toe gaan om vrugte en groente te koop. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Ek-wil-na di----kk-r toe -a-n om rol-e--i-- -n ---o- -e-----. E_ w__ n_ d__ b_____ t__ g___ o_ r_________ e_ b____ t_ k____ E- w-l n- d-e b-k-e- t-e g-a- o- r-l-e-j-e- e- b-o-d t- k-o-. ------------------------------------------------------------- Ek wil na die bakker toe gaan om rolletjies en brood te koop. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + африкански (1-100) МП3 африкански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!