Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   sv Uträtta ärenden

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [femtioett]

Uträtta ärenden

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Хоћу у библиотеку. J---v-ll-g---i-- b--l---e--t. J__ v___ g_ t___ b___________ J-g v-l- g- t-l- b-b-i-t-k-t- ----------------------------- Jag vill gå till biblioteket. 0
Хоћу у књижару. J-g---l--g----ll--o-ha----n. J__ v___ g_ t___ b__________ J-g v-l- g- t-l- b-k-a-d-l-. ---------------------------- Jag vill gå till bokhandeln. 0
Хоћу до трафике. Jag -i--------l--kioske-. J__ v___ g_ t___ k_______ J-g v-l- g- t-l- k-o-k-n- ------------------------- Jag vill gå till kiosken. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. J---v-ll l----e- b--. J__ v___ l___ e_ b___ J-g v-l- l-n- e- b-k- --------------------- Jag vill låna en bok. 0
Ја хоћу да купим књигу. J-g v-l----pa-e---o-. J__ v___ k___ e_ b___ J-g v-l- k-p- e- b-k- --------------------- Jag vill köpa en bok. 0
Ја хоћу да купим новине. Ja- ---l k-pa-en --d-i--. J__ v___ k___ e_ t_______ J-g v-l- k-p- e- t-d-i-g- ------------------------- Jag vill köpa en tidning. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Ja-------gå--i-l --bl-t----, f-r -t- l-na -- -ok. J__ v___ g_ t___ b__________ f__ a__ l___ e_ b___ J-g v-l- g- t-l- b-b-o-e-e-, f-r a-t l-n- e- b-k- ------------------------------------------------- Jag vill gå till bibloteket, för att låna en bok. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. J-- v--- g--ti-l-b--h--del-- f----tt--ö-a-en --k. J__ v___ g_ t___ b__________ f__ a__ k___ e_ b___ J-g v-l- g- t-l- b-k-a-d-l-, f-r a-t k-p- e- b-k- ------------------------------------------------- Jag vill gå till bokhandeln, för att köpa en bok. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. Jag--i-- g- -ill---o--e-- fö- a-- köpa------d-i--. J__ v___ g_ t___ k_______ f__ a__ k___ e_ t_______ J-g v-l- g- t-l- k-o-k-n- f-r a-t k-p- e- t-d-i-g- -------------------------------------------------- Jag vill gå till kiosken, för att köpa en tidning. 0
Ја хоћу до оптичара. J-g --ll -å-t--l -pt-ke-n. J__ v___ g_ t___ o________ J-g v-l- g- t-l- o-t-k-r-. -------------------------- Jag vill gå till optikern. 0
Ја хоћу до супермаркета. Ja--vil---å-ti---storma---ad-n. J__ v___ g_ t___ s_____________ J-g v-l- g- t-l- s-o-m-r-n-d-n- ------------------------------- Jag vill gå till stormarknaden. 0
Ја хоћу до пекара. Jag-vill-g- -i---b-g--i--. J__ v___ g_ t___ b________ J-g v-l- g- t-l- b-g-r-e-. -------------------------- Jag vill gå till bageriet. 0
Ја хоћу да купим наочале. Ja---il- -öp- g---ögo-. J__ v___ k___ g________ J-g v-l- k-p- g-a-ö-o-. ----------------------- Jag vill köpa glasögon. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. J-----ll-kö-----ukt-oc---röns--e-. J__ v___ k___ f____ o__ g_________ J-g v-l- k-p- f-u-t o-h g-ö-s-k-r- ---------------------------------- Jag vill köpa frukt och grönsaker. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. J-g-vi-l -öp-----------a--------d. J__ v___ k___ s_________ o__ b____ J-g v-l- k-p- s-å-r-n-k- o-h b-ö-. ---------------------------------- Jag vill köpa småfranska och bröd. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Ja-----l--å --ll-o-tik-rn, för-a-t --p- -l---go-. J__ v___ g_ t___ o________ f__ a__ k___ g________ J-g v-l- g- t-l- o-t-k-r-, f-r a-t k-p- g-a-ö-o-. ------------------------------------------------- Jag vill gå till optikern, för att köpa glasögon. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. J-g---ll-åka-------t-rma--naden--f-r a------- f-uk- -----r--sa-er. J__ v___ å__ t___ s_____________ f__ a__ k___ f____ o__ g_________ J-g v-l- å-a t-l- s-o-m-r-n-d-n- f-r a-t k-p- f-u-t o-h g-ö-s-k-r- ------------------------------------------------------------------ Jag vill åka till stormarknaden, för att köpa frukt och grönsaker. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Ja----l- gå--ill----e-i-t- -----t--k-p- -m-fr----a --- --ö-. J__ v___ g_ t___ b________ f__ a__ k___ s_________ o__ b____ J-g v-l- g- t-l- b-g-r-e-, f-r a-t k-p- s-å-r-n-k- o-h b-ö-. ------------------------------------------------------------ Jag vill gå till bageriet, för att köpa småfranska och bröd. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + шведски (1-100) МП3 шведски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!