Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   hu Vásárolni

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [ötvenegy]

Vásárolni

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Хоћу у библиотеку. K-ny-t-rba a----k--enni. K_________ a_____ m_____ K-n-v-á-b- a-a-o- m-n-i- ------------------------ Könyvtárba akarok menni. 0
Хоћу у књижару. K--yve--o-tb--a-a--k --nn-. K____________ a_____ m_____ K-n-v-s-o-t-a a-a-o- m-n-i- --------------------------- Könyvesboltba akarok menni. 0
Хоћу до трафике. E-- újs--o--b---ho- --a--- -enn-. E__ ú______ b______ a_____ m_____ E-y ú-s-g-s b-d-h-z a-a-o- m-n-i- --------------------------------- Egy újságos bódéhoz akarok menni. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. E-- -öny------a-ok -ö--s--öz--. E__ k______ a_____ k___________ E-y k-n-v-t a-a-o- k-l-s-n-z-i- ------------------------------- Egy könyvet akarok kölcsönözni. 0
Ја хоћу да купим књигу. Egy-k-n-v-t--k-r-k-v-s-rol-i. E__ k______ a_____ v_________ E-y k-n-v-t a-a-o- v-s-r-l-i- ----------------------------- Egy könyvet akarok vásárolni. 0
Ја хоћу да купим новине. E-y-ú--á-ot -k-ro- --nni. E__ ú______ a_____ v_____ E-y ú-s-g-t a-a-o- v-n-i- ------------------------- Egy újságot akarok venni. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. A---nyv-ár-- -ka-ok me---- h-g---g----nyve- k---sö------. A k_________ a_____ m_____ h___ e__ k______ k____________ A k-n-v-á-b- a-a-o- m-n-i- h-g- e-y k-n-v-t k-l-s-n-z-e-. --------------------------------------------------------- A könyvtárba akarok menni, hogy egy könyvet kölcsönözzek. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. A könyv-sbo-tba---arok -e-n-- hogy---- ----v-t---s-r-l--k. A k____________ a_____ m_____ h___ e__ k______ v__________ A k-n-v-s-o-t-a a-a-o- m-n-i- h-g- e-y k-n-v-t v-s-r-l-a-. ---------------------------------------------------------- A könyvesboltba akarok menni, hogy egy könyvet vásároljak. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. A---j-á-os------oz---ar---m-n--- h-gy--g--újságo---e--e-. A_ ú______ b______ a_____ m_____ h___ e__ ú______ v______ A- ú-s-g-s b-d-h-z a-a-o- m-n-i- h-g- e-y ú-s-g-t v-g-e-. --------------------------------------------------------- Az újságos bódéhoz akarok menni, hogy egy újságot vegyek. 0
Ја хоћу до оптичара. O--ik-s-oz a-ar-k-menni. O_________ a_____ m_____ O-t-k-s-o- a-a-o- m-n-i- ------------------------ Optikushoz akarok menni. 0
Ја хоћу до супермаркета. Az áru----a --a-ok men-i. A_ á_______ a_____ m_____ A- á-u-á-b- a-a-o- m-n-i- ------------------------- Az áruházba akarok menni. 0
Ја хоћу до пекара. A---k--g-e a-a------n-i. A p_______ a_____ m_____ A p-k-é-b- a-a-o- m-n-i- ------------------------ A pékségbe akarok menni. 0
Ја хоћу да купим наочале. Eg- sze-üv--e- -k-r-k--enn-. E__ s_________ a_____ v_____ E-y s-e-ü-e-e- a-a-o- v-n-i- ---------------------------- Egy szemüveget akarok venni. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. Gy--ö-csöt----z----ég-t -k--ok-v-sá---n-. G_________ é_ z________ a_____ v_________ G-ü-ö-c-ö- é- z-l-s-g-t a-a-o- v-s-r-l-i- ----------------------------------------- Gyümölcsöt és zöldséget akarok vásárolni. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Zse-l----s -en----t-akar---v-s--o-n-. Z______ é_ k_______ a_____ v_________ Z-e-l-t é- k-n-e-e- a-a-o- v-s-r-l-i- ------------------------------------- Zsemlét és kenyeret akarok vásárolni. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. A -pti--s--z -k-ro- m--ni,-hog- ve---k egy s-emü-e-et. A o_________ a_____ m_____ h___ v_____ e__ s__________ A o-t-k-s-o- a-a-o- m-n-i- h-g- v-g-e- e-y s-e-ü-e-e-. ------------------------------------------------------ A optikushoz akarok menni, hogy vegyek egy szemüveget. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Az -ruhá-ba-a--rok -e--i- ------yü-ö-csöt és--ö-ds-g-t---sár-lj--. A_ á_______ a_____ m_____ h___ g_________ é_ z________ v__________ A- á-u-á-b- a-a-o- m-n-i- h-g- g-ü-ö-c-ö- é- z-l-s-g-t v-s-r-l-a-. ------------------------------------------------------------------ Az áruházba akarok menni, hogy gyümölcsöt és zöldséget vásároljak. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. A-pék--gbe ----o--me--i,----y z-eml-t------nyere- v----o-j-k. A p_______ a_____ m_____ h___ z______ é_ k_______ v__________ A p-k-é-b- a-a-o- m-n-i- h-g- z-e-l-t é- k-n-e-e- v-s-r-l-a-. ------------------------------------------------------------- A pékségbe akarok menni, hogy zsemlét és kenyeret vásároljak. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + мађарски (1-100) МП3 мађарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!