Ordliste

nn Fortid 3   »   mk Минато време 3

83 [åttitre]

Fortid 3

Fortid 3

83 [осумдесет и три]

83 [osoomdyesyet i tri]

Минато време 3

Minato vryemye 3

Velg hvordan du vil se oversettelsen:   
Nynorsk Macedonian Spel Meir
ringje т--е---ира т_________ т-л-ф-н-р- ---------- телефонира 0
t-e-y-fo---a t___________ t-e-y-f-n-r- ------------ tyelyefonira
Eg ringte. Јас-т-ле-о----в. Ј__ т___________ Ј-с т-л-ф-н-р-в- ---------------- Јас телефонирав. 0
Ј-s ---l--f-ni-a-. Ј__ t_____________ Ј-s t-e-y-f-n-r-v- ------------------ Јas tyelyefonirav.
Eg har ringt heile tida. Ја- -е---вр--е--е-е--нира-. Ј__ ц___ в____ т___________ Ј-с ц-л- в-е-е т-л-ф-н-р-в- --------------------------- Јас цело време телефонирав. 0
Ј-- -zy--o--rye--- tyely---nirav. Ј__ t_____ v______ t_____________ Ј-s t-y-l- v-y-m-e t-e-y-f-n-r-v- --------------------------------- Јas tzyelo vryemye tyelyefonirav.
spørje п---ува п______ п-а-у-а ------- прашува 0
p--s-oova p________ p-a-h-o-a --------- prashoova
Eg spurde. Ј-с п----в. Ј__ п______ Ј-с п-а-а-. ----------- Јас прашав. 0
Ј---p-ash-v. Ј__ p_______ Ј-s p-a-h-v- ------------ Јas prashav.
Eg har alltid spurt. Ј-с -ек-г-- -рашу---. Ј__ с______ п________ Ј-с с-к-г-ш п-а-у-а-. --------------------- Јас секогаш прашував. 0
Ј-- --ekog-a-h p-ash--v--. Ј__ s_________ p__________ Ј-s s-e-o-u-s- p-a-h-o-a-. -------------------------- Јas syekoguash prashoovav.
fortelje р-с-----а р________ р-с-а-у-а --------- раскажува 0
ra---ʐoo-a r_________ r-s-a-o-v- ---------- raskaʐoova
Eg fortalde. Ј-с -ас-а---а-. Ј__ р__________ Ј-с р-с-а-у-а-. --------------- Јас раскажував. 0
Ј-s --s---oo-av. Ј__ r___________ Ј-s r-s-a-o-v-v- ---------------- Јas raskaʐoovav.
Eg har fortalt heile historia. Ј-- -а-раска-а- ц-л-т---ри--зн-. Ј__ ј_ р_______ ц_____ п________ Ј-с ј- р-с-а-а- ц-л-т- п-и-а-н-. -------------------------------- Јас ја раскажав целата приказна. 0
Ј-- -- ra-ka--v --ye---a-pri-----. Ј__ ј_ r_______ t_______ p________ Ј-s ј- r-s-a-a- t-y-l-t- p-i-a-n-. ---------------------------------- Јas јa raskaʐav tzyelata prikazna.
lære / studere у-и у__ у-и --- учи 0
ooc-i o____ o-c-i ----- oochi
Eg lærte. Eg studerte. Ј-с--чев. Ј__ у____ Ј-с у-е-. --------- Јас учев. 0
Ј-- o-c--ev. Ј__ o_______ Ј-s o-c-y-v- ------------ Јas oochyev.
Eg har lært i heile kveld. Eg har studert i heile kveld. Ја---ч-в-ц-ла--еч--. Ј__ у___ ц___ в_____ Ј-с у-е- ц-л- в-ч-р- -------------------- Јас учев цела вечер. 0
Јa- oo-h-ev -z--la-----hy--. Ј__ o______ t_____ v________ Ј-s o-c-y-v t-y-l- v-e-h-e-. ---------------------------- Јas oochyev tzyela vyechyer.
jobbe р-боти р_____ р-б-т- ------ работи 0
r-b-ti r_____ r-b-t- ------ raboti
Eg jobba. Ја- ра---е-. Ј__ р_______ Ј-с р-б-т-в- ------------ Јас работев. 0
Ј-s--a--t-e-. Ј__ r________ Ј-s r-b-t-e-. ------------- Јas rabotyev.
Eg har jobba heile dagen. Ј-- работе- -ел де-. Ј__ р______ ц__ д___ Ј-с р-б-т-в ц-л д-н- -------------------- Јас работев цел ден. 0
Ј-s ---otye--tz-el-dye-. Ј__ r_______ t____ d____ Ј-s r-b-t-e- t-y-l d-e-. ------------------------ Јas rabotyev tzyel dyen.
ete ја-е ј___ ј-д- ---- јаде 0
ј-d-e ј____ ј-d-e ----- јadye
Eg åt. Ја- ја-ев. Ј__ ј_____ Ј-с ј-д-в- ---------- Јас јадев. 0
Ј-s-ј---ev. Ј__ ј______ Ј-s ј-d-e-. ----------- Јas јadyev.
Eg har ete opp alt. Ј-- го------- цел-т- ја--ње. Ј__ г_ и_____ ц_____ ј______ Ј-с г- и-е-о- ц-л-т- ј-д-њ-. ---------------------------- Јас го изедов целото јадење. 0
Јas g---i-yedov--z-------јad-eњye. Ј__ g__ i______ t_______ ј________ Ј-s g-o i-y-d-v t-y-l-t- ј-d-e-y-. ---------------------------------- Јas guo izyedov tzyeloto јadyeњye.

Nedlasting MP3 (.zip filer)

MP3 Nynorsk + Macedonian (1-100) MP3 Macedonian (1-100)
Ingen video funne!

Historia til lingvistikken

Språk har alltid fascinert menneske. Historia til språkvitskapen er difor særs lang. Språkvitskapen eller lingvistikken er å studere språk systematisk. Menneske har tenkt på språk i fleire tusen år. Med det utvikla ulike kulturar ulike system. Slik oppsto ulike skildringar av språk. Språkvitskapen i dag er fyrst og fremst bygd på gamle teoriar. Spesielt i Hellas vart mange tradisjonar grunnlagde. Men det eldste kjende verket om språk kjem frå India. Det vart skrive for 3.000 år sidan av grammatikaren Sakatayana. I antikken sysla filosofar som Platon med språk. Seinare utvikla romarane teoriane deira vidare. Arabarane utvikla òg sine eigne tradisjonar i det 8. hundreåret. Allereie då gav verka deira presise skildringar av det arabiske språket. I nyare tid har vi fyrst og fremst forska på kor språket kjem frå. Dei lærde interesserte seg spesielt for språkhistoria. I det 18. hundreåret byrja dei å samanlikne språk med einannan. Slik ville dei forstå korleis språka utvikla seg. Seinare konsentrerte dei seg om språk som system. Det viktigaste spørsmålet var korleis språka fungerer. I dag er det mange retningar innan lingvistikken. Sidan 50-åra er det utvikla fleire nye fagdisiplinar. Desse er til dels sterkt påverka av andre vitskapar. Døme er psykolingvistikk eller interkulturell kommunikasjon. Dei nye retningane innan språkvitskapen er svært spesialiserte. Eit døme på det er feministlingvistikk. Så historia om språkvitskapen går vidare... Så lenge det finst språk, vil mennesket fundere på dei!