Рјечник

sr Упознати   »   af Leer ken / ontmoet

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [drie]

Leer ken / ontmoet

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Здраво! H----! H_____ H-l-o- ------ Hallo! 0
Добар дан! Go-i--dag! G____ d___ G-e-e d-g- ---------- Goeie dag! 0
Како сте? / Како си? H---g--n -it? H__ g___ d___ H-e g-a- d-t- ------------- Hoe gaan dit? 0
Јесте ли Ви из Европе? K-m u-u---Euro--? K__ u u__ E______ K-m u u-t E-r-p-? ----------------- Kom u uit Europa? 0
Јесте ли Ви из Америке? Ko- u --t --e-ik-? K__ u u__ A_______ K-m u u-t A-e-i-a- ------------------ Kom u uit Amerika? 0
Јесте ли Ви из Азије? Kom-- --- ----? K__ u u__ A____ K-m u u-t A-i-? --------------- Kom u uit Asië? 0
У којем хотелу сте смештени? I- wa-ter-ho--l bl---? I_ w_____ h____ b__ u_ I- w-t-e- h-t-l b-y u- ---------------------- In watter hotel bly u? 0
Колико дуго сте већ овде? Hoe-l-n---s - -- -i-r? H__ l___ i_ u a_ h____ H-e l-n- i- u a- h-e-? ---------------------- Hoe lank is u al hier? 0
Колико дуго остајете? Ho- l-n--g-a--u-bly? H__ l___ g___ u b___ H-e l-n- g-a- u b-y- -------------------- Hoe lank gaan u bly? 0
Допада ли Вам се овде? Ge--et-u -it h-er? G_____ u d__ h____ G-n-e- u d-t h-e-? ------------------ Geniet u dit hier? 0
Јесте ли овде на годишњем одмору? Is-- --e----- --k--s--? I_ u h___ m__ v________ I- u h-e- m-t v-k-n-i-? ----------------------- Is u hier met vakansie? 0
Посетите ме једном! Bes-ek-m- ass-bli--------- --i-- vi---y! B_____ m_ a_________ / K__ k____ v__ m__ B-s-e- m- a-s-b-i-f- / K-m k-i-r v-r m-! ---------------------------------------- Besoek my asseblief! / Kom kuier vir my! 0
Ово је моја адреса. Hi-- -- -y--d-es. H___ i_ m_ a_____ H-e- i- m- a-r-s- ----------------- Hier is my adres. 0
Хоћемо ли се сутра видети? S--n---- --k-a--môre? S___ o__ m_____ m____ S-e- o-s m-k-a- m-r-? --------------------- Sien ons mekaar môre? 0
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Ek-is -amme-- -a-r-e----- -e-d--pl--n-. E_ i_ j______ m___ e_ h__ r____ p______ E- i- j-m-e-, m-a- e- h-t r-e-s p-a-n-. --------------------------------------- Ek is jammer, maar ek het reeds planne. 0
Ћао! / Збогом! T-t-i--s! ----oi--ly--/ M-o--lo--! T________ / M___ b___ / M___ l____ T-t-i-n-! / M-o- b-y- / M-o- l-o-! ---------------------------------- Totsiens! / Mooi bly! / Mooi loop! 0
Довиђења! T-tsi-ns! T________ T-t-i-n-! --------- Totsiens! 0
До ускоро! Si---j-- bi-n--ort! S___ j__ b_________ S-e- j-u b-n-e-o-t- ------------------- Sien jou binnekort! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + африкански (1-100) МП3 африкански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!