Рјечник

sr Упознати   »   ar ‫التعارف‬

3 [три]

Упознати

Упознати

‫3 [ثلاثة]‬

3 [thlath]

‫التعارف‬

altaearuf

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Здраво! ‫م-حبً--‬ ‫_______ ‫-ر-ب-ا-‬ --------- ‫مرحبًا!‬ 0
mrhba--! m_______ m-h-a-a- -------- mrhbana!
Добар дан! ‫م---ًا! - ن--ر--سعيد-‬ ‫______ / ن____ س_____ ‫-ر-ب-ا- / ن-ا-ك س-ي-!- ----------------------- ‫مرحبًا! / نهارك سعيد!‬ 0
m-h--n---- -u-a--- s-e-d! m_______ / n______ s_____ m-h-a-a- / n-h-r-k s-e-d- ------------------------- mrhbana! / nuharik saeid!
Како сте? / Како си? ‫--ف -ل-ال؟---كيف -ا--؟‬ ‫___ ا_____ / ك__ ح_____ ‫-ب- ا-ح-ل- / ك-ف ح-ل-؟- ------------------------ ‫كبف الحال؟ / كيف حالك؟‬ 0
k-i--------- / k--- -alk? k___ a______ / k___ h____ k-i- a-h-l-? / k-y- h-l-? ------------------------- kbif alhala? / kayf halk?
Јесте ли Ви из Европе? ‫-- أ-- ---أو--ب-؟‬ ‫__ أ__ م_ أ_______ ‫-ل أ-ت م- أ-ر-ب-؟- ------------------- ‫هل أنت من أوروبا؟‬ 0
h- -an----- 'u----a? h_ '___ m__ '_______ h- '-n- m-n '-w-u-a- -------------------- hl 'ant min 'uwruba?
Јесте ли Ви из Америке? ‫ه---نت من-أ-ر--ا؟‬ ‫__ أ__ م_ أ_______ ‫-ل أ-ت م- أ-ر-ك-؟- ------------------- ‫هل أنت من أمريكا؟‬ 0
h- ---- -in--am-i--? h_ '___ m__ '_______ h- '-n- m-n '-m-i-a- -------------------- hl 'ant min 'amrika?
Јесте ли Ви из Азије? ‫ه- -نت-م- --ي-؟‬ ‫__ أ__ م_ أ_____ ‫-ل أ-ت م- أ-ي-؟- ----------------- ‫هل أنت من أسيا؟‬ 0
hl-'--t min -sy-? h_ '___ m__ a____ h- '-n- m-n a-y-? ----------------- hl 'ant min asya?
У којем хотелу сте смештени? ‫ف- -- فن-- -قي-؟‬ ‫__ أ_ ف___ ت_____ ‫-ي أ- ف-د- ت-ي-؟- ------------------ ‫في أي فندق تقيم؟‬ 0
fi 'ayi-f--d-- ----m? f_ '___ f_____ t_____ f- '-y- f-n-u- t-q-m- --------------------- fi 'ayi funduq taqim?
Колико дуго сте већ овде? ‫---مت--أنت -نا-‬ ‫__ م__ أ__ ه____ ‫-ذ م-ى أ-ت ه-ا-‬ ----------------- ‫مذ متى أنت هنا؟‬ 0
m-h m-t-a-'-nt --na? m__ m____ '___ h____ m-h m-t-a '-n- h-n-? -------------------- mdh mataa 'ant huna?
Колико дуго остајете? ‫-لى-متى ستب-ى--‬ ‫___ م__ س____ ؟_ ‫-ل- م-ى س-ب-ى ؟- ----------------- ‫إلى متى ستبقى ؟‬ 0
'---aa m--a---a-ab--a-؟ '_____ m____ s_______ ؟ '-i-a- m-t-a s-t-b-a- ؟ ----------------------- 'iilaa mataa satabqaa ؟
Допада ли Вам се овде? ‫-تع--- ----ام--هن-؟‬ ‫______ ا______ ه____ ‫-ت-ج-ك ا-إ-ا-ة ه-ا-‬ --------------------- ‫أتعجبك الإقامة هنا؟‬ 0
iat----b---a-'i--a----h--a? i_________ a_________ h____ i-t-e-a-u- a-'-i-a-a- h-n-? --------------------------- iatiejabuk al'iiqamat huna?
Јесте ли овде на годишњем одмору? ‫أ-ق-ي-عطلت---نا-‬ ‫_____ ع____ ه____ ‫-ت-ض- ع-ل-ك ه-ا-‬ ------------------ ‫أتقضي عطلتك هنا؟‬ 0
a--q--- eu--at---h--a? a______ e_______ h____ a-a-i-i e-t-a-u- h-n-? ---------------------- ataqidi eutlatuk huna?
Посетите ме једном! ‫--ض---ز----ي-‬ ‫____ ب________ ‫-ف-ل ب-ي-ر-ي-‬ --------------- ‫تفضل بزيارتي!‬ 0
it--adal --i-rt-! i_______ b_______ i-a-a-a- b-i-r-y- ----------------- itafadal bziarty!
Ово је моја адреса. ‫ه-ا-ع--ا-ي - ---ك--نو---.‬ ‫___ ع_____ / إ___ ع_______ ‫-ذ- ع-و-ن- / إ-ي- ع-و-ن-.- --------------------------- ‫هذا عنواني / إليك عنواني.‬ 0
hd-a---n-ani-/ -iilay- ----an-. h___ e______ / '______ e_______ h-h- e-n-a-i / '-i-a-k e-n-a-i- ------------------------------- hdha eunwani / 'iilayk eunwani.
Хоћемо ли се сутра видети? هل سن-تق- --ا ه_ س_____ غ__ ه- س-ل-ق- غ-ا ------------- هل سنلتقي غدا 0
h-l-sa------i -h-da-n h__ s________ g______ h-l s-n-l-a-i g-a-a-n --------------------- hal sanaltaqi ghadaan
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. ‫مت---- ل-ي--لتز-ما--أ--ى-‬ ‫______ ل__ ا_______ أ_____ ‫-ت-س-، ل-ي ا-ت-ا-ا- أ-ر-.- --------------------------- ‫متأسف، لدي التزامات أخرى.‬ 0
m-a--sf-, la-------ltiz--at-'u---aa. m________ l_____ a_________ '_______ m-a-a-f-, l-d-y- a-l-i-a-a- '-k-r-a- ------------------------------------ mta'asfa, ladaya ailtizamat 'ukhraa.
Ћао! / Збогом! ‫ودا-ا--‬ ‫_______ ‫-د-ع-ً-‬ --------- ‫وداعاً!‬ 0
w---aa-! w_______ w-a-a-n- -------- wdaeaan!
Довиђења! ‫إ-- -للقا-‬ ‫___ ا______ ‫-ل- ا-ل-ا-‬ ------------ ‫إلى اللقاء‬ 0
'i---a-----q-' '_____ a______ '-i-a- a-l-q-' -------------- 'iilaa alliqa'
До ускоро! ‫أ--ك-ق---ا-!‬ ‫____ ق______ ‫-ر-ك ق-ي-ا-!- -------------- ‫أراك قريباً!‬ 0
ar---q-yb---! a___ q_______ a-a- q-y-a-n- ------------- arak qrybaan!

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + арапски (1-100) МП3 арапски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!