Рјечник

sr Упознати   »   et Tuttavaks saama

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [kolm]

Tuttavaks saama

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Здраво! Ter-! T____ T-r-! ----- Tere! 0
Добар дан! T-re p---as-! T___ p_______ T-r- p-e-a-t- ------------- Tere päevast! 0
Како сте? / Како си? Ku-d-s---he-? K_____ l_____ K-i-a- l-h-b- ------------- Kuidas läheb? 0
Јесте ли Ви из Европе? Tulete -- -uro---st? T_____ t_ E_________ T-l-t- t- E-r-o-a-t- -------------------- Tulete te Euroopast? 0
Јесте ли Ви из Америке? Tulete----Ame-r-ka-t? T_____ t_ A__________ T-l-t- t- A-e-r-k-s-? --------------------- Tulete te Ameerikast? 0
Јесте ли Ви из Азије? T--ete-t- --s---t? T_____ t_ A_______ T-l-t- t- A-s-a-t- ------------------ Tulete te Aasiast? 0
У којем хотелу сте смештени? Mi-l---- h---l-is-te---at-t-? M_______ h_______ t_ p_______ M-l-i-e- h-t-l-i- t- p-a-u-e- ----------------------------- Millises hotellis te peatute? 0
Колико дуго сте већ овде? K-i-k-ua--- --i- --b---le-e? K__ k___ t_ s___ j___ o_____ K-i k-u- t- s-i- j-b- o-e-e- ---------------------------- Kui kaua te siin juba olete? 0
Колико дуго остајете? Ku- kauak---e-----e? K__ k_____ t_ j_____ K-i k-u-k- t- j-ä-e- -------------------- Kui kauaks te jääte? 0
Допада ли Вам се овде? K-- t---e-m-e-di- -i-n? K__ t____ m______ s____ K-s t-i-e m-e-d-b s-i-? ----------------------- Kas teile meeldib siin? 0
Јесте ли овде на годишњем одмору? Ol--- t- -iin -uhku-el? O____ t_ s___ p________ O-e-e t- s-i- p-h-u-e-? ----------------------- Olete te siin puhkusel? 0
Посетите ме једном! K-la-t----mi-d k--ag-! K________ m___ k______ K-l-s-a-e m-n- k-n-g-! ---------------------- Külastage mind kunagi! 0
Ово је моја адреса. S-i--------u--a-r---. S___ o_ m___ a_______ S-i- o- m-n- a-d-e-s- --------------------- Siin on minu aadress. 0
Хоћемо ли се сутра видети? Ka- --e-- -o-m-? K__ n____ h_____ K-s n-e-e h-m-e- ---------------- Kas näeme homme? 0
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Mu--o---a---- k-i- m-- -- ---a-i -uba---s. M__ o_ k_____ k___ m__ o_ m_____ j___ e___ M-l o- k-h-u- k-i- m-l o- m-d-g- j-b- e-s- ------------------------------------------ Mul on kahju, kuid mul on midagi juba ees. 0
Ћао! / Збогом! H----ti! H_______ H-v-s-i- -------- Hüvasti! 0
Довиђења! N--e----ni! N__________ N-g-m-s-n-! ----------- Nägemiseni! 0
До ускоро! Va-st- -äeme! V_____ n_____ V-r-t- n-e-e- ------------- Varsti näeme! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + естонски (1-100) МП3 естонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!