Рјечник

sr Упознати   »   he ‫היכרות‬

3 [три]

Упознати

Упознати

‫3 [שלוש]‬

3 [shalosh]

‫היכרות‬

[heykerut]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Здраво! ‫--ו--‬ ‫______ ‫-ל-ם-‬ ------- ‫שלום!‬ 0
sh---m! s______ s-a-o-! ------- shalom!
Добар дан! ‫-ל---‬ ‫______ ‫-ל-ם-‬ ------- ‫שלום!‬ 0
s---o-! s______ s-a-o-! ------- shalom!
Како сте? / Како си? ‫מ- ---ע-‬ ‫__ נ_____ ‫-ה נ-מ-?- ---------- ‫מה נשמע?‬ 0
m-h ni--ma? m__ n______ m-h n-s-m-? ----------- mah nishma?
Јесте ли Ви из Европе? ‫את-- ה מא--ופה-‬ ‫__ / ה מ________ ‫-ת / ה מ-י-ו-ה-‬ ----------------- ‫את / ה מאירופה?‬ 0
ata-/----e'eyuro-ah? a______ m___________ a-a-/-t m-'-y-r-p-h- -------------------- atah/at me'eyuropah?
Јесте ли Ви из Америке? ‫את---- מ-מ-יק--‬ ‫__ / ה מ________ ‫-ת / ה מ-מ-י-ה-‬ ----------------- ‫את / ה מאמריקה?‬ 0
a---/-- ----me-i---? a______ m___________ a-a-/-t m-'-m-r-q-h- -------------------- atah/at me'ameriqah?
Јесте ли Ви из Азије? ‫את-/ ה מ--יה?‬ ‫__ / ה מ______ ‫-ת / ה מ-ס-ה-‬ --------------- ‫את / ה מאסיה?‬ 0
a--h--t--e'a-iah? a______ m________ a-a-/-t m-'-s-a-? ----------------- atah/at me'asiah?
У којем хотелу сте смештени? ‫ב-י-ה ---ן--ת-/-ה ---ו-- ----‬ ‫_____ מ___ א_ / ה מ_____ / ת__ ‫-א-ז- מ-ו- א- / ה מ-ג-ר- / ת-‬ ------------------------------- ‫באיזה מלון את / ה מתגורר / ת?‬ 0
v-'eyzeh --lon--ta- mit----r? v_______ m____ a___ m________ v-'-y-e- m-l-n a-a- m-t-o-e-? ----------------------------- ve'eyzeh malon atah mitgorer?
Колико дуго сте већ овде? ‫-מ--זמן א--/ ----ר כאן?‬ ‫___ ז__ א_ / ה כ__ כ____ ‫-מ- ז-ן א- / ה כ-ר כ-ן-‬ ------------------------- ‫כמה זמן את / ה כבר כאן?‬ 0
k--a- -man--t-atah-k--r k--n? k____ z___ a______ k___ k____ k-m-h z-a- a-/-t-h k-a- k-'-? ----------------------------- kamah zman at/atah kvar ka'n?
Колико дуго остајете? ‫כ---ז-- תיש-ר?‬ ‫___ ז__ ת______ ‫-מ- ז-ן ת-ש-ר-‬ ---------------- ‫כמה זמן תישאר?‬ 0
k-m-h--ma- -------? k____ z___ t_______ k-m-h z-a- t-s-'-r- ------------------- kamah zman tiss'er?
Допада ли Вам се овде? ‫הא- -מ--- ---- ח----יניך?-- --ינ--ך-‬ ‫___ ה____ מ___ ח_ ב______ / ב________ ‫-א- ה-ק-ם מ-צ- ח- ב-י-י-? / ב-י-י-ך-‬ -------------------------------------- ‫האם המקום מוצא חן בעיניך? / בעינייך?‬ 0
ha'-m -amaq---mo-s----- --'i-e-kh--/-e--y-ai--? h____ h______ m____ x__ b______________________ h-'-m h-m-q-m m-t-e x-n b-'-n-y-h-?-b-'-y-a-k-? ----------------------------------------------- ha'im hamaqom motse xen be'ineykha?/be'eynaikh?
Јесте ли овде на годишњем одмору? ‫-אם--ת-/-ה בחו-ש--‬ ‫___ א_ / ה ב_______ ‫-א- א- / ה ב-ו-ש-?- -------------------- ‫האם את / ה בחופשה?‬ 0
ha'i- ----/at-b-----h--? h____ a______ b_________ h-'-m a-a-/-t b-x-f-h-h- ------------------------ ha'im atah/at bexofshah?
Посетите ме једном! ‫ב-א-/-י ---- אותי-‬ ‫___ / י ל___ א_____ ‫-ו- / י ל-ק- א-ת-!- -------------------- ‫בוא / י לבקר אותי!‬ 0
bo-b-----'vaqe- -ti! b______ l______ o___ b-/-o-y l-v-q-r o-i- -------------------- bo/bo'y l'vaqer oti!
Ово је моја адреса. ‫-ו---ת-בת--לי-‬ ‫__ ה_____ ש____ ‫-ו ה-ת-ב- ש-י-‬ ---------------- ‫זו הכתובת שלי.‬ 0
z- -akt--et --e--. z_ h_______ s_____ z- h-k-o-e- s-e-i- ------------------ zu haktovet sseli.
Хоћемо ли се сутра видети? ‫----ה ---?‬ ‫_____ מ____ ‫-ת-א- מ-ר-‬ ------------ ‫נתראה מחר?‬ 0
ni-ra'-- m-x-r? n_______ m_____ n-t-a-e- m-x-r- --------------- nitra'eh maxar?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. ‫אני--צטער-/-ת- יש-לי -ו-נ-ות אח---.‬ ‫___ מ____ / ת_ י_ ל_ ת______ א______ ‫-נ- מ-ט-ר / ת- י- ל- ת-כ-י-ת א-ר-ת-‬ ------------------------------------- ‫אני מצטער / ת, יש לי תוכניות אחרות.‬ 0
an---it-ta------ts-a-er-t, y--h li t-k-ni-t--x----. a__ m_____________________ y___ l_ t_______ a______ a-i m-t-t-'-r-m-t-t-'-r-t- y-s- l- t-k-n-o- a-e-o-. --------------------------------------------------- ani mitsta'er/mitsta'eret, yesh li tokhniot axerot.
Ћао! / Збогом! ‫-לום.‬ ‫______ ‫-ל-ם-‬ ------- ‫שלום.‬ 0
s--lo-. s______ s-a-o-. ------- shalom.
Довиђења! ‫-הת-אות.‬ ‫_________ ‫-ה-ר-ו-.- ---------- ‫להתראות.‬ 0
leh-tr-'--. l__________ l-h-t-a-o-. ----------- lehitra'ot.
До ускоро! ‫-תרא---ק-וב!‬ ‫_____ ב______ ‫-ת-א- ב-ר-ב-‬ -------------- ‫נתראה בקרוב!‬ 0
n-tr-'e- -eqa---! n_______ b_______ n-t-a-e- b-q-r-v- ----------------- nitra'eh beqarov!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!