Рјечник

sr Упознати   »   te పరిచయం

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [మూడు]

3 [Mūḍu]

పరిచయం

Paricayaṁ

Изаберите како желите да видите превод:   
српски телугу Игра Више
Здраво! న--్--రం! న_____ న-స-క-ర-! --------- నమస్కారం! 0
Nam-s-ā---! N__________ N-m-s-ā-a-! ----------- Namaskāraṁ!
Добар дан! న-స--ారం! న_____ న-స-క-ర-! --------- నమస్కారం! 0
Nama--ā--ṁ! N__________ N-m-s-ā-a-! ----------- Namaskāraṁ!
Како сте? / Како си? మీ-ు --- ఉ--నా--? మీ_ ఎ_ ఉ____ మ-ర- ఎ-ా ఉ-్-ా-ు- ----------------- మీరు ఎలా ఉన్నారు? 0
Mīru --ā -n----? M___ e__ u______ M-r- e-ā u-n-r-? ---------------- Mīru elā unnāru?
Јесте ли Ви из Европе? మీ-ు-యూ-ోప్ నుం----చ్చ--ా? మీ_ యూ__ నుం_ వ____ మ-ర- య-ర-ప- న-ం-ి వ-్-ా-ా- -------------------------- మీరు యూరోప్ నుండి వచ్చారా? 0
Mīru--ū--- ---ḍi ---c---? M___ y____ n____ v_______ M-r- y-r-p n-ṇ-i v-c-ā-ā- ------------------------- Mīru yūrōp nuṇḍi vaccārā?
Јесте ли Ви из Америке? మ-రు ------ా -ుండ--వ---ా-ా? మీ_ అ___ నుం_ వ____ మ-ర- అ-ె-ి-ా న-ం-ి వ-్-ా-ా- --------------------------- మీరు అమెరికా నుండి వచ్చారా? 0
Mī-u--m-r-----uṇ-i v---ā--? M___ a______ n____ v_______ M-r- a-e-i-ā n-ṇ-i v-c-ā-ā- --------------------------- Mīru amerikā nuṇḍi vaccārā?
Јесте ли Ви из Азије? మీ-- ఏషియా -ు-----చ--ా--? మీ_ ఏ__ నుం_ వ____ మ-ర- ఏ-ి-ా న-ం-ి వ-్-ా-ా- ------------------------- మీరు ఏషియా నుండి వచ్చారా? 0
M-ru ēṣiy- n-ṇ-i-va-cār-? M___ ē____ n____ v_______ M-r- ē-i-ā n-ṇ-i v-c-ā-ā- ------------------------- Mīru ēṣiyā nuṇḍi vaccārā?
У којем хотелу сте смештени? మ--ు-----ట---ల--బస ---్తున--ా-ు? మీ_ ఏ హో__ లో బ_ చే______ మ-ర- ఏ హ-ట-్ ల- బ- చ-స-త-న-న-ర-? -------------------------------- మీరు ఏ హోటల్ లో బస చేస్తున్నారు? 0
M-ru ē-hōṭ-- lō-bas----s---nā--? M___ ē h____ l_ b___ c__________ M-r- ē h-ṭ-l l- b-s- c-s-u-n-r-? -------------------------------- Mīru ē hōṭal lō basa cēstunnāru?
Колико дуго сте већ овде? ఇక--డ-మ--- ఎ---క---గా ---ు-్న--ు? ఇ___ మీ_ ఎం_ కా__ ఉం_____ ఇ-్-డ మ-ర- ఎ-త క-ల-గ- ఉ-ట-న-న-ర-? --------------------------------- ఇక్కడ మీరు ఎంత కాలంగా ఉంటున్నారు? 0
Ikk-------u -n---kāl-ṅ------unn-r-? I_____ m___ e___ k______ u_________ I-k-ḍ- m-r- e-t- k-l-ṅ-ā u-ṭ-n-ā-u- ----------------------------------- Ikkaḍa mīru enta kālaṅgā uṇṭunnāru?
Колико дуго остајете? ఇ---డ----ు -ంత క--- -ం-ారు? ఇ___ మీ_ ఎం_ కా_ ఉం___ ఇ-్-డ మ-ర- ఎ-త క-ల- ఉ-ట-ర-? --------------------------- ఇక్కడ మీరు ఎంత కాలం ఉంటారు? 0
I--------r- --t- kāla-----ā--? I_____ m___ e___ k____ u______ I-k-ḍ- m-r- e-t- k-l-ṁ u-ṭ-r-? ------------------------------ Ikkaḍa mīru enta kālaṁ uṇṭāru?
Допада ли Вам се овде? మీక- ----డ-న-్చ--దా? మీ_ ఇ___ న____ మ-క- ఇ-్-డ న-్-ి-ద-? -------------------- మీకు ఇక్కడ నచ్చిందా? 0
M-k--i-k-----a--indā? M___ i_____ n________ M-k- i-k-ḍ- n-c-i-d-? --------------------- Mīku ikkaḍa naccindā?
Јесте ли овде на годишњем одмору? మ-రు ఇ--కడ ----ుల----చ--ా--? మీ_ ఇ___ సె____ వ____ మ-ర- ఇ-్-డ స-ల-ు-క- వ-్-ా-ా- ---------------------------- మీరు ఇక్కడ సెలవులకి వచ్చారా? 0
M-r- i-k----se----l-k- vac-ā--? M___ i_____ s_________ v_______ M-r- i-k-ḍ- s-l-v-l-k- v-c-ā-ā- ------------------------------- Mīru ikkaḍa selavulaki vaccārā?
Посетите ме једном! ఎ---ుడ-ౖ-ా మీరు నన్-ు-కలవండ-! ఎ____ మీ_ న__ క____ ఎ-్-ు-ె-న- మ-ర- న-్-ు క-వ-డ-! ----------------------------- ఎప్పుడైనా మీరు నన్ను కలవండి! 0
Ep-u---n- mī---n-nnu -a---a-ḍ-! E________ m___ n____ k_________ E-p-ḍ-i-ā m-r- n-n-u k-l-v-ṇ-i- ------------------------------- Eppuḍainā mīru nannu kalavaṇḍi!
Ово је моја адреса. ఇద- -- -ిర----ా ఇ_ నా చి___ ఇ-ి న- చ-ర-న-మ- --------------- ఇది నా చిరునామా 0
Idi n- -i-----ā I__ n_ c_______ I-i n- c-r-n-m- --------------- Idi nā cirunāmā
Хоћемо ли се сутра видети? ర----మనం కల-ద్ద---? రే_ మ_ క_____ ర-ప- మ-ం క-ు-్-ా-ా- ------------------- రేపు మనం కలుద్దామా? 0
Rēpu -a--ṁ---lu--ā--? R___ m____ k_________ R-p- m-n-ṁ k-l-d-ā-ā- --------------------- Rēpu manaṁ kaluddāmā?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. క్--------- --కు--ేరే -నుల--్-ా-ి క్_____ నా_ వే_ ప_____ క-ష-ి-చ-డ-, న-క- వ-ర- ప-ు-ు-్-ా-ి --------------------------------- క్షమించండి, నాకు వేరే పనులున్నాయి 0
Kṣam-n̄ca-ḍi--nāk- vēr- pa-ul-nnāyi K___________ n___ v___ p__________ K-a-i-̄-a-ḍ-, n-k- v-r- p-n-l-n-ā-i ----------------------------------- Kṣamin̄caṇḍi, nāku vērē panulunnāyi
Ћао! / Збогом! స----! సె___ స-ల-ు- ------ సెలవు! 0
S--a--! S______ S-l-v-! ------- Selavu!
Довиђења! ఇ-క-సెలవు! ఇం_ సె___ ఇ-క స-ల-ు- ---------- ఇంక సెలవు! 0
I------lav-! I___ s______ I-k- s-l-v-! ------------ Iṅka selavu!
До ускоро! మ--ళ--కలుద--ా-ు! మ__ క_____ మ-్-ీ క-ు-్-ా-ు- ---------------- మళ్ళీ కలుద్దాము! 0
Ma--- k-lud-ā-u! M____ k_________ M-ḷ-ī k-l-d-ā-u- ---------------- Maḷḷī kaluddāmu!

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + телугу (1-100) МП3 телугу (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!