Рјечник

sr Упознати   »   it Fare la conoscenza

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [tre]

Fare la conoscenza

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Здраво! C---! C____ C-a-! ----- Ciao! 0
Добар дан! Buong-o--o! B__________ B-o-g-o-n-! ----------- Buongiorno! 0
Како сте? / Како си? Co-- --? C___ v__ C-m- v-? -------- Come va? 0
Јесте ли Ви из Европе? V-en------’-urop-? V____ d___________ V-e-e d-l-’-u-o-a- ------------------ Viene dall’Europa? 0
Јесте ли Ви из Америке? V---e ----’-mer--a? V____ d____________ V-e-e d-l-’-m-r-c-? ------------------- Viene dall’America? 0
Јесте ли Ви из Азије? V-ene--a----s-a? V____ d_________ V-e-e d-l-’-s-a- ---------------- Viene dall’Asia? 0
У којем хотелу сте смештени? I- --a-e----el-all---i-? I_ q____ h____ a________ I- q-a-e h-t-l a-l-g-i-? ------------------------ In quale hotel alloggia? 0
Колико дуго сте већ овде? D- -----o-t---o è--u-? D_ q_____ t____ è q___ D- q-a-t- t-m-o è q-i- ---------------------- Da quanto tempo è qui? 0
Колико дуго остајете? Pe- qu-nto----p- -i-a-e? P__ q_____ t____ r______ P-r q-a-t- t-m-o r-m-n-? ------------------------ Per quanto tempo rimane? 0
Допада ли Вам се овде? Le--iac- q-i? L_ p____ q___ L- p-a-e q-i- ------------- Le piace qui? 0
Јесте ли овде на годишњем одмору? È--- v-ca-z-? È i_ v_______ È i- v-c-n-a- ------------- È in vacanza? 0
Посетите ме једном! Mi ---ga-a-tr---re! M_ v____ a t_______ M- v-n-a a t-o-a-e- ------------------- Mi venga a trovare! 0
Ово је моја адреса. Ec-- il m-- -n-i-----. E___ i_ m__ i_________ E-c- i- m-o i-d-r-z-o- ---------------------- Ecco il mio indirizzo. 0
Хоћемо ли се сутра видети? C---edi-mo do-a--? C_ v______ d______ C- v-d-a-o d-m-n-? ------------------ Ci vediamo domani? 0
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Mi --spi-----ho-g---un --tro-i-peg-o. M_ d________ h_ g__ u_ a____ i_______ M- d-s-i-c-, h- g-à u- a-t-o i-p-g-o- ------------------------------------- Mi dispiace, ho già un altro impegno. 0
Ћао! / Збогом! Cia-! C____ C-a-! ----- Ciao! 0
Довиђења! A-r--ed-rci! A___________ A-r-v-d-r-i- ------------ Arrivederci! 0
До ускоро! A -re--o! A p______ A p-e-t-! --------- A presto! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + италијански (1-100) МП3 италијански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!