Рјечник

sr Упознати   »   kk Танысу

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [үш]

3 [üş]

Танысу

Tanısw

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Здраво! С-лем! С_____ С-л-м- ------ Салем! 0
Sal-m! S_____ S-l-m- ------ Salem!
Добар дан! Қ------ -ү-! Қ______ к___ Қ-й-р-ы к-н- ------------ Қайырлы күн! 0
Q--ırlı k--! Q______ k___ Q-y-r-ı k-n- ------------ Qayırlı kün!
Како сте? / Како си? Қа-а---ң- / Қ--ай-ыз? Қ________ / Қ________ Қ-л-й-ы-? / Қ-л-й-ы-? --------------------- Қалайсың? / Қалайсыз? 0
Q-l-ysıñ? /-Qa--y-ı-? Q________ / Q________ Q-l-y-ı-? / Q-l-y-ı-? --------------------- Qalaysıñ? / Qalaysız?
Јесте ли Ви из Европе? Еу--па-ан--з ба? Е___________ б__ Е-р-п-д-н-ы- б-? ---------------- Еуропадансыз ба? 0
E--o--da--ı- --? E___________ b__ E-r-p-d-n-ı- b-? ---------------- Ewropadansız ba?
Јесте ли Ви из Америке? Ам-рик--ан----б-? А____________ б__ А-е-и-а-а-с-з б-? ----------------- Америкадансыз ба? 0
A-e-ïkada-sı--ba? A____________ b__ A-e-ï-a-a-s-z b-? ----------------- Amerïkadansız ba?
Јесте ли Ви из Азије? Ази-д-н-ыз-б-? А_________ б__ А-и-д-н-ы- б-? -------------- Азиядансыз ба? 0
Az--a-a-sız --? A__________ b__ A-ï-a-a-s-z b-? --------------- Azïyadansız ba?
У којем хотелу сте смештени? Қай---на----г- т------ңыз? Қ__ қ____ ү___ т__________ Қ-й қ-н-қ ү-г- т-қ-а-ы-ы-? -------------------------- Қай қонақ үйге тоқтадыңыз? 0
Qa--qon---ü--- -oqtadıñ--? Q__ q____ ü___ t__________ Q-y q-n-q ü-g- t-q-a-ı-ı-? -------------------------- Qay qonaq üyge toqtadıñız?
Колико дуго сте већ овде? Ке----ізге --н-- б--д-? К_________ қ____ б_____ К-л-е-і-г- қ-н-а б-л-ы- ----------------------- Келгеңізге қанша болды? 0
K-l--ñ---e qanş- bol--? K_________ q____ b_____ K-l-e-i-g- q-n-a b-l-ı- ----------------------- Kelgeñizge qanşa boldı?
Колико дуго остајете? Мұн-- -ан---бо--сы-? М____ қ____ б_______ М-н-а қ-н-а б-л-с-з- -------------------- Мұнда қанша боласыз? 0
Mu-d- q--ş--bo---ız? M____ q____ b_______ M-n-a q-n-a b-l-s-z- -------------------- Munda qanşa bolasız?
Допада ли Вам се овде? Сізг- -ұ---ер ұ--й-м-? С____ б__ ж__ ұ___ м__ С-з-е б-л ж-р ұ-а- м-? ---------------------- Сізге бұл жер ұнай ма? 0
S-z---b-l-j-- ---- m-? S____ b__ j__ u___ m__ S-z-e b-l j-r u-a- m-? ---------------------- Sizge bul jer unay ma?
Јесте ли овде на годишњем одмору? М--да-------с-- келдіңі--бе? М____ д________ к_______ б__ М-н-а д-м-л-с-а к-л-і-і- б-? ---------------------------- Мұнда демалысқа келдіңіз бе? 0
M-n-a demalı----k--diñiz -e? M____ d________ k_______ b__ M-n-a d-m-l-s-a k-l-i-i- b-? ---------------------------- Munda demalısqa keldiñiz be?
Посетите ме једном! М---- -о--қ-- -е-ің-з! М____ қ______ к_______ М-ғ-н қ-н-қ-а к-л-ң-з- ---------------------- Маған қонаққа келіңіз! 0
M-ğan-q----q- k-li-iz! M____ q______ k_______ M-ğ-n q-n-q-a k-l-ñ-z- ---------------------- Mağan qonaqqa keliñiz!
Ово је моја адреса. Мына- ---ені--мек-н-а--м. М____ — м____ м__________ М-н-у — м-н-ң м-к-н-а-ы-. ------------------------- Мынау — менің мекенжайым. 0
Mı----— -e--ñ ---e-ja-ı-. M____ — m____ m__________ M-n-w — m-n-ñ m-k-n-a-ı-. ------------------------- Mınaw — meniñ mekenjayım.
Хоћемо ли се сутра видети? Ер----к-зд-сем-з бе? Е____ к_________ б__ Е-т-ң к-з-е-е-і- б-? -------------------- Ертең кездесеміз бе? 0
E------e-d-semiz-be? E____ k_________ b__ E-t-ñ k-z-e-e-i- b-? -------------------- Erteñ kezdesemiz be?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Өк----ке о---, б---а ж----рым--ар-е--. Ө_______ о____ б____ ж_______ б__ е___ Ө-і-і-к- о-а-, б-с-а ж-с-а-ы- б-р е-і- -------------------------------------- Өкінішке орай, басқа жоспарым бар еді. 0
Ök-nişk--o-------s-a-j-s---ı---ar --i. Ö_______ o____ b____ j_______ b__ e___ Ö-i-i-k- o-a-, b-s-a j-s-a-ı- b-r e-i- -------------------------------------- Ökinişke oray, basqa josparım bar edi.
Ћао! / Збогом! С-у-б-л-----а--бо-ың--! С__ б___ / С__ б_______ С-у б-л- / С-у б-л-ң-з- ----------------------- Сау бол! / Сау болыңыз! 0
S-w------/--aw -o-----! S__ b___ / S__ b_______ S-w b-l- / S-w b-l-ñ-z- ----------------------- Saw bol! / Saw bolıñız!
Довиђења! К-----е--е! К__________ К-р-с-е-ш-! ----------- Көріскенше! 0
Kö-isk-n--! K__________ K-r-s-e-ş-! ----------- Köriskenşe!
До ускоро! Т-------да --рі-ке-ше! Т___ а____ к__________ Т-я- а-а-а к-р-с-е-ш-! ---------------------- Таяу арада көріскенше! 0
Ta--w ar--a--ö--s-e-ş-! T____ a____ k__________ T-y-w a-a-a k-r-s-e-ş-! ----------------------- Tayaw arada köriskenşe!

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + казахстански (1-100) МП3 казахстански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!