Рјечник

sr Упознати   »   sl Spoznati, seznaniti se z

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [tri]

Spoznati, seznaniti se z

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Здраво! Ži--o! Ž_____ Ž-v-o- ------ Živjo! 0
Добар дан! D--e----n! D____ d___ D-b-r d-n- ---------- Dober dan! 0
Како сте? / Како си? K-ko--am (t-) -re---a-- ste--si)? K___ v__ (___ g___ K___ s__ (____ K-k- v-m (-i- g-e- K-k- s-e (-i-? --------------------------------- Kako vam (ti) gre? Kako ste (si)? 0
Јесте ли Ви из Европе? Prihajat- -----r--e? P________ i_ E______ P-i-a-a-e i- E-r-p-? -------------------- Prihajate iz Evrope? 0
Јесте ли Ви из Америке? P--haj--- -z Am-rik-? P________ i_ A_______ P-i-a-a-e i- A-e-i-e- --------------------- Prihajate iz Amerike? 0
Јесте ли Ви из Азије? P--ha---- -z Azi--? P________ i_ A_____ P-i-a-a-e i- A-i-e- ------------------- Prihajate iz Azije? 0
У којем хотелу сте смештени? V-kater-----t--- stanu---e / p---iva-e? V k______ h_____ s________ / p_________ V k-t-r-m h-t-l- s-a-u-e-e / p-e-i-a-e- --------------------------------------- V katerem hotelu stanujete / prebivate? 0
Колико дуго сте већ овде? Kako--olgo---- že-tu? K___ d____ s__ ž_ t__ K-k- d-l-o s-e ž- t-? --------------------- Kako dolgo ste že tu? 0
Колико дуго остајете? K-k---ol---bo-te -st-l-? K___ d____ b____ o______ K-k- d-l-o b-s-e o-t-l-? ------------------------ Kako dolgo boste ostali? 0
Допада ли Вам се овде? Vam j--všeč----aj? V__ j_ v___ t_____ V-m j- v-e- t-k-j- ------------------ Vam je všeč tukaj? 0
Јесте ли овде на годишњем одмору? A---st- -ukaj-----opus--? A__ s__ t____ n_ d_______ A-i s-e t-k-j n- d-p-s-u- ------------------------- Ali ste tukaj na dopustu? 0
Посетите ме једном! O---či-e me----!-(-b--č-t--m- ----!) O_______ m_ k___ (________ m_ k_____ O-i-č-t- m- k-j- (-b-š-i-e m- k-a-!- ------------------------------------ Obiščite me kaj! (Obiščite me kdaj!) 0
Ово је моја адреса. T-kaj-j---o- ----ov. T____ j_ m__ n______ T-k-j j- m-j n-s-o-. -------------------- Tukaj je moj naslov. 0
Хоћемо ли се сутра видети? S----d-v---v-d-m-)---t-i? S_ v_____ (_______ j_____ S- v-d-v- (-i-i-o- j-t-i- ------------------------- Se vidiva (vidimo) jutri? 0
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Ž-l -i je- z- -utri-ima- ž- --ka- -rug-g----n-----. Ž__ m_ j__ z_ j____ i___ ž_ n____ d______ v n______ Ž-l m- j-, z- j-t-i i-a- ž- n-k-j d-u-e-a v n-č-t-. --------------------------------------------------- Žal mi je, za jutri imam že nekaj drugega v načrtu. 0
Ћао! / Збогом! Adij-! A_____ A-i-o- ------ Adijo! 0
Довиђења! N-----d--je! N_ s________ N- s-i-e-j-! ------------ Na svidenje! 0
До ускоро! Se--id---! S_ v______ S- v-d-m-! ---------- Se vidimo! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словеначки (1-100) МП3 словеначки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!