Рјечник

sr Упознати   »   be Знаёміцца

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [тры]

3 [try]

Знаёміцца

[Znaemіtstsa]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Здраво! П-ыв-т-нн-! П__________ П-ы-і-а-н-! ----------- Прывітанне! 0
P-y-і---ne! P__________ P-y-і-a-n-! ----------- Pryvіtanne!
Добар дан! До--ы д----! Д____ д_____ Д-б-ы д-е-ь- ------------ Добры дзень! 0
Do-ry--z---! D____ d_____ D-b-y d-e-’- ------------ Dobry dzen’!
Како сте? / Како си? Я---п--в-? Я_ с______ Я- с-р-в-? ---------- Як справы? 0
Yak --ravy? Y__ s______ Y-k s-r-v-? ----------- Yak spravy?
Јесте ли Ви из Европе? Вы з -ўр--ы? В_ з Е______ В- з Е-р-п-? ------------ Вы з Еўропы? 0
V- z YE--o--? V_ z Y_______ V- z Y-u-o-y- ------------- Vy z YEuropy?
Јесте ли Ви из Америке? В--з-А-е--кі? В_ з А_______ В- з А-е-ы-і- ------------- Вы з Амерыкі? 0
Vy-- A--ry--? V_ z A_______ V- z A-e-y-і- ------------- Vy z Amerykі?
Јесте ли Ви из Азије? В- --А--і? В_ з А____ В- з А-і-? ---------- Вы з Азіі? 0
Vy --A-і-? V_ z A____ V- z A-і-? ---------- Vy z Azіі?
У којем хотелу сте смештени? У якой-г-------ы-В--сп-ні-іс-? У я___ г________ В_ с_________ У я-о- г-с-і-і-ы В- с-ы-і-і-я- ------------------------------ У якой гасцініцы Вы спыніліся? 0
U---k---g-s-s--і-----y --ynі-іs-a? U y____ g__________ V_ s__________ U y-k-y g-s-s-n-t-y V- s-y-і-і-y-? ---------------------------------- U yakoy gastsіnіtsy Vy spynіlіsya?
Колико дуго сте већ овде? Я- даўн- -- -ж- т--? Я_ д____ В_ ў__ т___ Я- д-ў-о В- ў-о т-т- -------------------- Як даўно Вы ўжо тут? 0
Y-- --uno -- uz-o--u-? Y__ d____ V_ u___ t___ Y-k d-u-o V- u-h- t-t- ---------------------- Yak dauno Vy uzho tut?
Колико дуго остајете? Я- над-ўга -ы ---? Я_ н______ В_ т___ Я- н-д-ў-а В- т-т- ------------------ Як надоўга Вы тут? 0
Y-k nad-uga-V- -ut? Y__ n______ V_ t___ Y-k n-d-u-a V- t-t- ------------------- Yak nadouga Vy tut?
Допада ли Вам се овде? В-- -у- ---аб-ец--? В__ т__ п__________ В-м т-т п-д-б-е-ц-? ------------------- Вам тут падабаецца? 0
V-- tut --d--a--stsa? V__ t__ p____________ V-m t-t p-d-b-e-s-s-? --------------------- Vam tut padabaetstsa?
Јесте ли овде на годишњем одмору? Вы-прыех--- -ю-ы--а-ад-ачын-к? В_ п_______ с___ н_ а_________ В- п-ы-х-л- с-д- н- а-п-ч-н-к- ------------------------------ Вы прыехалі сюды на адпачынак? 0
Vy--r-e-ha-- s---y n- -d--c-y-ak? V_ p________ s____ n_ a__________ V- p-y-k-a-і s-u-y n- a-p-c-y-a-? --------------------------------- Vy pryekhalі syudy na adpachynak?
Посетите ме једном! П---з----це--а мян---а---не-у-з- у-г-сц-! П__________ д_ м___ к___________ у г_____ П-ы-з-ж-й-е д- м-н- к-л---е-у-з- у г-с-і- ----------------------------------------- Прыязджайце да мяне калі-небудзь у госці! 0
P-y-a-dz--yt-e-d- --an- kalі-neb-dz- - -o----! P_____________ d_ m____ k___________ u g______ P-y-a-d-h-y-s- d- m-a-e k-l---e-u-z- u g-s-s-! ---------------------------------------------- Pryyazdzhaytse da myane kalі-nebudz’ u gostsі!
Ово је моја адреса. В-с---о---д---. В___ м__ а_____ В-с- м-й а-р-с- --------------- Вось мой адрас. 0
V-s’-moy-a---s. V___ m__ a_____ V-s- m-y a-r-s- --------------- Vos’ moy adras.
Хоћемо ли се сутра видети? Мы --б-ч-м-- --ў--а? М_ п________ з______ М- п-б-ч-м-я з-ў-р-? -------------------- Мы пабачымся заўтра? 0
My-p--ac-y--y- z--tra? M_ p__________ z______ M- p-b-c-y-s-a z-u-r-? ---------------------- My pabachymsya zautra?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Н- ж-л-,-у --не---о---п--нав--ыя -ншыя-сп-ав-. Н_ ж____ у м___ ў__ з___________ і____ с______ Н- ж-л-, у м-н- ў-о з-п-а-а-а-ы- і-ш-я с-р-в-. ---------------------------------------------- На жаль, у мяне ўжо запланаваныя іншыя справы. 0
Na zhal’,-- --ane-u-ho zaplan---ny-a-і-s---a s-ravy. N_ z_____ u m____ u___ z____________ і______ s______ N- z-a-’- u m-a-e u-h- z-p-a-a-a-y-a і-s-y-a s-r-v-. ---------------------------------------------------- Na zhal’, u myane uzho zaplanavanyya іnshyya spravy.
Ћао! / Збогом! Б-ва-! Б_____ Б-в-й- ------ Бывай! 0
By-ay! B_____ B-v-y- ------ Byvay!
Довиђења! Да-п---чэння! Д_ п_________ Д- п-б-ч-н-я- ------------- Да пабачэння! 0
Da p--ac-en-ya! D_ p___________ D- p-b-c-e-n-a- --------------- Da pabachennya!
До ускоро! Да---стр--ы! Д_ с________ Д- с-с-р-ч-! ------------ Да сустрэчы! 0
Da-su--r---y! D_ s_________ D- s-s-r-c-y- ------------- Da sustrechy!

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + белоруски (1-100) МП3 белоруски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!