Рјечник

sr Упознати   »   uk Знайомство

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [три]

3 [try]

Знайомство

Znay̆omstvo

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Здраво! П-иві-! П______ П-и-і-! ------- Привіт! 0
P-yvi-! P______ P-y-i-! ------- Pryvit!
Добар дан! Доброго--ня! Д______ д___ Д-б-о-о д-я- ------------ Доброго дня! 0
D-b--ho dny-! D______ d____ D-b-o-o d-y-! ------------- Dobroho dnya!
Како сте? / Како си? Як ---а--? Я_ с______ Я- с-р-в-? ---------- Як справи? 0
Y---s-ra--? Y__ s______ Y-k s-r-v-? ----------- Yak spravy?
Јесте ли Ви из Европе? Ви з----о-и? В_ з Є______ В- з Є-р-п-? ------------ Ви з Європи? 0
Vy-z-Ye-ropy? V_ z Y_______ V- z Y-v-o-y- ------------- Vy z Yevropy?
Јесте ли Ви из Америке? Ви --Аме-ик-? В_ з А_______ В- з А-е-и-и- ------------- Ви з Америки? 0
V--z --er--y? V_ z A_______ V- z A-e-y-y- ------------- Vy z Ameryky?
Јесте ли Ви из Азије? Ви-з-А-ії? В_ з А____ В- з А-і-? ---------- Ви з Азії? 0
Vy-- A---̈? V_ z A____ V- z A-i-̈- ----------- Vy z Aziï?
У којем хотелу сте смештени? У---ом- г-те-- ----ро-------? У я____ г_____ В_ п__________ У я-о-у г-т-л- В- п-о-и-а-т-? ----------------------------- У якому готелі Ви проживаєте? 0
U ya-o-- --t----Vy pr--h---y-t-? U y_____ h_____ V_ p____________ U y-k-m- h-t-l- V- p-o-h-v-y-t-? -------------------------------- U yakomu hoteli Vy prozhyvayete?
Колико дуго сте већ овде? Як----го В--в-- т--? Я_ д____ В_ в__ т___ Я- д-в-о В- в-е т-т- -------------------- Як довго Ви вже тут? 0
Y-k --v------v-he t--? Y__ d____ V_ v___ t___ Y-k d-v-o V- v-h- t-t- ---------------------- Yak dovho Vy vzhe tut?
Колико дуго остајете? Як-н---в-- -и-з-ли---т-ся? Я_ н______ В_ з___________ Я- н-д-в-о В- з-л-ш-є-е-я- -------------------------- Як надовго Ви залишаєтеся? 0
Y-- --d---o Vy -a-----yete-y-? Y__ n______ V_ z______________ Y-k n-d-v-o V- z-l-s-a-e-e-y-? ------------------------------ Yak nadovho Vy zalyshayetesya?
Допада ли Вам се овде? Чи --до---т-с---ам--ут? Ч_ п__________ В__ т___ Ч- п-д-б-є-ь-я В-м т-т- ----------------------- Чи подобається Вам тут? 0
Chy -od-bay--ʹ--a-V-m t-t? C__ p____________ V__ t___ C-y p-d-b-y-t-s-a V-m t-t- -------------------------- Chy podobayetʹsya Vam tut?
Јесте ли овде на годишњем одмору? В- -ут ---ідп---ц-? В_ т__ у в_________ В- т-т у в-д-у-т-і- ------------------- Ви тут у відпустці? 0
Vy--u--- v---ust--i? V_ t__ u v__________ V- t-t u v-d-u-t-s-? -------------------- Vy tut u vidpusttsi?
Посетите ме једном! В--в-д--те---н-! В_________ м____ В-д-і-а-т- м-н-! ---------------- Відвідайте мене! 0
V-dvid-y--e m--e! V_________ m____ V-d-i-a-̆-e m-n-! ----------------- Vidviday̆te mene!
Ово је моја адреса. О-ь моя ад---а. О__ м__ а______ О-ь м-я а-р-с-. --------------- Ось моя адреса. 0
O-- m----adr---. O__ m___ a______ O-ʹ m-y- a-r-s-. ---------------- Osʹ moya adresa.
Хоћемо ли се сутра видети? Mи п-б-ч---ся за-т--? M_ п_________ з______ M- п-б-ч-м-с- з-в-р-? --------------------- Mи побачимося завтра? 0
My-p-b-c--mosya--av-r-? M_ p___________ z______ M- p-b-c-y-o-y- z-v-r-? ----------------------- My pobachymosya zavtra?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Н- ж---- я-в-е-щос- з-п--нував-- з---ан--ал-. Н_ ж____ я в__ щ___ з_________ / з___________ Н- ж-л-, я в-е щ-с- з-п-а-у-а- / з-п-а-у-а-а- --------------------------------------------- На жаль, я вже щось запланував / запланувала. 0
N- ---l-,-y- vzh--sh---sʹ-za--a-u-av --za--anu--l-. N_ z_____ y_ v___ s______ z_________ / z___________ N- z-a-ʹ- y- v-h- s-c-o-ʹ z-p-a-u-a- / z-p-a-u-a-a- --------------------------------------------------- Na zhalʹ, ya vzhe shchosʹ zaplanuvav / zaplanuvala.
Ћао! / Збогом! Бу-а-т-! Б_______ Б-в-й-е- -------- Бувайте! 0
Buvay---! B_______ B-v-y-t-! --------- Buvay̆te!
Довиђења! Д- ---ачен-я! Д_ п_________ Д- п-б-ч-н-я- ------------- До побачення! 0
Do p-bache---a! D_ p___________ D- p-b-c-e-n-a- --------------- Do pobachennya!
До ускоро! До-----річі! Д_ з________ Д- з-с-р-ч-! ------------ До зустрічі! 0
D- --s-r--h-! D_ z_________ D- z-s-r-c-i- ------------- Do zustrichi!

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!