Рјечник

sr Упознати   »   ca Fer coneixença

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [tres]

Fer coneixença

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Здраво! H---! H____ H-l-! ----- Hola! 0
Добар дан! B-n -ia! B__ d___ B-n d-a- -------- Bon dia! 0
Како сте? / Како си? C-- va? C__ v__ C-m v-? ------- Com va? 0
Јесте ли Ви из Европе? Qu--és d--u-op- --stè? Q__ é_ d_______ v_____ Q-e é- d-E-r-p- v-s-è- ---------------------- Que és d’Europa vostè? 0
Јесте ли Ви из Америке? Qu- -s--’Am----- -ost-? Q__ é_ d________ v_____ Q-e é- d-A-è-i-a v-s-è- ----------------------- Que és d’Amèrica vostè? 0
Јесте ли Ви из Азије? Qu- és --À-i----stè? Q__ é_ d_____ v_____ Q-e é- d-À-i- v-s-è- -------------------- Que és d’Àsia vostè? 0
У којем хотелу сте смештени? En -uin--o-el-s’---otja-vo--è? E_ q___ h____ s________ v_____ E- q-i- h-t-l s-a-l-t-a v-s-è- ------------------------------ En quin hotel s’allotja vostè? 0
Колико дуго сте већ овде? Q-a-- -a que-é---q--? Q____ f_ q__ é_ a____ Q-a-t f- q-e é- a-u-? --------------------- Quant fa que és aquí? 0
Колико дуго остајете? Fins -uan es qu--a-à? F___ q___ e_ q_______ F-n- q-a- e- q-e-a-à- --------------------- Fins quan es quedarà? 0
Допада ли Вам се овде? Li--g-a-a -a s-v--est-d- ----? L_ a_____ l_ s___ e_____ a____ L- a-r-d- l- s-v- e-t-d- a-u-? ------------------------------ Li agrada la seva estada aquí? 0
Јесте ли овде на годишњем одмору? Q-e -- -a----e- a-u-? Q__ f_ v_______ a____ Q-e f- v-c-n-e- a-u-? --------------------- Que fa vacances aquí? 0
Посетите ме једном! V-sit-’m! V________ V-s-t-’-! --------- Visiti’m! 0
Ово је моја адреса. Aqu--t---s----m--- ad-e-a. A______ é_ l_ m___ a______ A-u-s-a é- l- m-v- a-r-ç-. -------------------------- Aquesta és la meva adreça. 0
Хоћемо ли се сутра видети? E---ve----d-m-? E__ v____ d____ E-s v-i-m d-m-? --------------- Ens veiem demà? 0
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Em-----greu, -e----- t------u-a-i---. E_ s__ g____ p___ j_ t___ o__________ E- s-p g-e-, p-r- j- t-n- o-u-a-i-n-. ------------------------------------- Em sap greu, però ja tinc ocupacions. 0
Ћао! / Збогом! A---! A____ A-é-! ----- Adéu! 0
Довиђења! A reveu--! A r_______ A r-v-u-e- ---------- A reveure! 0
До ускоро! Fi-- ---a-! F___ a_____ F-n- a-i-t- ----------- Fins aviat! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + каталонски (1-100) МП3 каталонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!