Рјечник

sr Упознати   »   de Kennen lernen

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [drei]

Kennen lernen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Здраво! H-l--! H_____ H-l-o- ------ Hallo! 0
Добар дан! G---- T-g! G____ T___ G-t-n T-g- ---------- Guten Tag! 0
Како сте? / Како си? Wi--g-ht--? W__ g______ W-e g-h-’-? ----------- Wie geht’s? 0
Јесте ли Ви из Европе? Kom-en S-e a-s---r-pa? K_____ S__ a__ E______ K-m-e- S-e a-s E-r-p-? ---------------------- Kommen Sie aus Europa? 0
Јесте ли Ви из Америке? K--m-- Sie -u----e-ik-? K_____ S__ a__ A_______ K-m-e- S-e a-s A-e-i-a- ----------------------- Kommen Sie aus Amerika? 0
Јесте ли Ви из Азије? K-m--n S-e--us--sien? K_____ S__ a__ A_____ K-m-e- S-e a-s A-i-n- --------------------- Kommen Sie aus Asien? 0
У којем хотелу сте смештени? I- -e---em -ot-l-wohne- -i-? I_ w______ H____ w_____ S___ I- w-l-h-m H-t-l w-h-e- S-e- ---------------------------- In welchem Hotel wohnen Sie? 0
Колико дуго сте већ овде? Wi- --ng- -i-- -i--s-h-n-h--r? W__ l____ s___ S__ s____ h____ W-e l-n-e s-n- S-e s-h-n h-e-? ------------------------------ Wie lange sind Sie schon hier? 0
Колико дуго остајете? W-e-l-n-e -le---n--ie? W__ l____ b______ S___ W-e l-n-e b-e-b-n S-e- ---------------------- Wie lange bleiben Sie? 0
Допада ли Вам се овде? Ge--llt----Ih--- ---r? G______ e_ I____ h____ G-f-l-t e- I-n-n h-e-? ---------------------- Gefällt es Ihnen hier? 0
Јесте ли овде на годишњем одмору? M-ch-- --e --er Urla-b? M_____ S__ h___ U______ M-c-e- S-e h-e- U-l-u-? ----------------------- Machen Sie hier Urlaub? 0
Посетите ме једном! B----he- Si- mi---ma-! B_______ S__ m___ m___ B-s-c-e- S-e m-c- m-l- ---------------------- Besuchen Sie mich mal! 0
Ово је моја адреса. H--r i-t-me--e -dre-s-. H___ i__ m____ A_______ H-e- i-t m-i-e A-r-s-e- ----------------------- Hier ist meine Adresse. 0
Хоћемо ли се сутра видети? S-h-- -ir --- mor--n? S____ w__ u__ m______ S-h-n w-r u-s m-r-e-? --------------------- Sehen wir uns morgen? 0
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Tu- -i- Le--, --h -a-- ---o--e---s vor. T__ m__ L____ i__ h___ s____ e____ v___ T-t m-r L-i-, i-h h-b- s-h-n e-w-s v-r- --------------------------------------- Tut mir Leid, ich habe schon etwas vor. 0
Ћао! / Збогом! T--hüs! T______ T-c-ü-! ------- Tschüs! 0
Довиђења! Au- ---der-eh-n! A__ W___________ A-f W-e-e-s-h-n- ---------------- Auf Wiedersehen! 0
До ускоро! B-s bal-! B__ b____ B-s b-l-! --------- Bis bald! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + немачки (1-100) МП3 немачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!