Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   ro Ieri – azi – mâine

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [zece]

Ieri – azi – mâine

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Јуче је била субота. Ie-- --fost ---b--ă. I___ a f___ s_______ I-r- a f-s- s-m-ă-ă- -------------------- Ieri a fost sâmbătă. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. Ie-i-a---o---la ---ema-ograf. I___ a_ f___ l_ c____________ I-r- a- f-s- l- c-n-m-t-g-a-. ----------------------------- Ieri am fost la cinematograf. 0
Филм је био интересантан. Fi-m-l a f--t-i-t--es--t. F_____ a f___ i__________ F-l-u- a f-s- i-t-r-s-n-. ------------------------- Filmul a fost interesant. 0
Данас је недеља. Az-------dumin---. A__ e___ d________ A-i e-t- d-m-n-c-. ------------------ Azi este duminică. 0
Данас не радим. As-ăzi -- ---r-z. A_____ n_ l______ A-t-z- n- l-c-e-. ----------------- Astăzi nu lucrez. 0
Остајем код куће. E- --mâ- ---să. E_ r____ a_____ E- r-m-n a-a-ă- --------------- Eu rămân acasă. 0
Сутра је понедељак. M-i-e----- lun-. M____ e___ l____ M-i-e e-t- l-n-. ---------------- Mâine este luni. 0
Сутра поново радим. M-in- l---e- --n -o-. M____ l_____ d__ n___ M-i-e l-c-e- d-n n-u- --------------------- Mâine lucrez din nou. 0
Ја радим у бироу. E- lucr---la-b-ro-. E_ l_____ l_ b_____ E- l-c-e- l- b-r-u- ------------------- Eu lucrez la birou. 0
Ко је то? C-n----t- a--st-? C___ e___ a______ C-n- e-t- a-e-t-? ----------------- Cine este acesta? 0
То је Петaр. A-esta -s-- P-t--. A_____ e___ P_____ A-e-t- e-t- P-t-r- ------------------ Acesta este Peter. 0
Петар је студент. P-te- e----s----n-. P____ e___ s_______ P-t-r e-t- s-u-e-t- ------------------- Peter este student. 0
Ко је то? C--e es-e aceas-a? C___ e___ a_______ C-n- e-t- a-e-s-a- ------------------ Cine este aceasta? 0
То је Марта. Ac-a-t----t- Ma-tha. A______ e___ M______ A-e-s-a e-t- M-r-h-. -------------------- Aceasta este Martha. 0
Марта је секретарица. Martha-este---cr-tar-. M_____ e___ s_________ M-r-h- e-t- s-c-e-a-ă- ---------------------- Martha este secretară. 0
Петар и Марта су пријатељи. P--er ----a---- s--t-pri---ni. P____ ş_ M_____ s___ p________ P-t-r ş- M-r-h- s-n- p-i-t-n-. ------------------------------ Peter şi Martha sunt prieteni. 0
Петар је Мартин пријатељ. P-te--es----r-et---- Ma---e-. P____ e___ p________ M_______ P-t-r e-t- p-i-t-n-l M-r-h-i- ----------------------------- Peter este prietenul Marthei. 0
Марта је Петрова пријатељица. M----a-es-- pr--te-- lui--et--. M_____ e___ p_______ l__ P_____ M-r-h- e-t- p-i-t-n- l-i P-t-r- ------------------------------- Martha este prietena lui Peter. 0

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!