Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   sk Včera – dnes – zajtra

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [desať]

Včera – dnes – zajtra

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Јуче је била субота. Vče-a b--a-sobot-. V____ b___ s______ V-e-a b-l- s-b-t-. ------------------ Včera bola sobota. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. V---a so- bo- - k--e. V____ s__ b__ v k____ V-e-a s-m b-l v k-n-. --------------------- Včera som bol v kine. 0
Филм је био интересантан. F------l -a----a--. F___ b__ z_________ F-l- b-l z-u-í-a-ý- ------------------- Film bol zaujímavý. 0
Данас је недеља. D-es-j---ed-ľ-. D___ j_ n______ D-e- j- n-d-ľ-. --------------- Dnes je nedeľa. 0
Данас не радим. Dne- n---acu---. D___ n__________ D-e- n-p-a-u-e-. ---------------- Dnes nepracujem. 0
Остајем код куће. Z-st-ne- --ma. Z_______ d____ Z-s-a-e- d-m-. -------------- Zostanem doma. 0
Сутра је понедељак. Za-tra--e po-d-l-k. Z_____ j_ p________ Z-j-r- j- p-n-e-o-. ------------------- Zajtra je pondelok. 0
Сутра поново радим. Z--tr---a-a -r--uje-. Z_____ z___ p________ Z-j-r- z-s- p-a-u-e-. --------------------- Zajtra zasa pracujem. 0
Ја радим у бироу. D-es --a-u--m - -anc------. D___ p_______ v k__________ D-e- p-a-u-e- v k-n-e-á-i-. --------------------------- Dnes pracujem v kancelárii. 0
Ко је то? Kt---- -o? K__ j_ t__ K-o j- t-? ---------- Kto je to? 0
То је Петaр. To-j- --te-. T_ j_ P_____ T- j- P-t-r- ------------ To je Peter. 0
Петар је студент. P-t---j- štu-e-t. P____ j_ š_______ P-t-r j- š-u-e-t- ----------------- Peter je študent. 0
Ко је то? K-- je---? K__ j_ t__ K-o j- t-? ---------- Kto je to? 0
То је Марта. To-je---rt-. T_ j_ M_____ T- j- M-r-a- ------------ To je Marta. 0
Марта је секретарица. Marta-j--s---e-á-k-. M____ j_ s__________ M-r-a j- s-k-e-á-k-. -------------------- Marta je sekretárka. 0
Петар и Марта су пријатељи. Pet-r ---a--a -ú--riat----. P____ a M____ s_ p_________ P-t-r a M-r-a s- p-i-t-l-a- --------------------------- Peter a Marta sú priatelia. 0
Петар је Мартин пријатељ. Pe--- ---Mar--n---i-t-ľ. P____ j_ M_____ p_______ P-t-r j- M-r-i- p-i-t-ľ- ------------------------ Peter je Martin priateľ. 0
Марта је Петрова пријатељица. Ma-ta-----etr-va-priate-k-. M____ j_ P______ p_________ M-r-a j- P-t-o-a p-i-t-ľ-a- --------------------------- Marta je Petrova priateľka. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словачки (1-100) МП3 словачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!