Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   bg вчера – днес – утре

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [десет]

10 [deset]

вчера – днес – утре

vchera – dnes – utre

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Јуче је била субота. Вч--- б-ш------т-. В____ б___ с______ В-е-а б-ш- с-б-т-. ------------------ Вчера беше събота. 0
Vch-ra--es-- s--o--. V_____ b____ s______ V-h-r- b-s-e s-b-t-. -------------------- Vchera beshe sybota.
Јуче сам био / била у биоскопу. В-е-- б---на ки--. В____ б__ н_ к____ В-е-а б-х н- к-н-. ------------------ Вчера бях на кино. 0
V-her- b-a-- -a -ino. V_____ b____ n_ k____ V-h-r- b-a-h n- k-n-. --------------------- Vchera byakh na kino.
Филм је био интересантан. Фил-ъ- -е-е ин-ере---. Ф_____ б___ и_________ Ф-л-ъ- б-ш- и-т-р-с-н- ---------------------- Филмът беше интересен. 0
F--m-t----h--in-er-sen. F_____ b____ i_________ F-l-y- b-s-e i-t-r-s-n- ----------------------- Filmyt beshe interesen.
Данас је недеља. Д-ес е неде--. Д___ е н______ Д-е- е н-д-л-. -------------- Днес е неделя. 0
D--s--- -e--lya. D___ y_ n_______ D-e- y- n-d-l-a- ---------------- Dnes ye nedelya.
Данас не радим. Д--- -е р---тя. Д___ н_ р______ Д-е- н- р-б-т-. --------------- Днес не работя. 0
D-es-n- rab--y-. D___ n_ r_______ D-e- n- r-b-t-a- ---------------- Dnes ne rabotya.
Остајем код куће. А- -с--в-м ---щи. А_ о______ в_____ А- о-т-в-м в-ъ-и- ----------------- Аз оставам вкъщи. 0
Az -s--va--vk-sh-h-. A_ o______ v________ A- o-t-v-m v-y-h-h-. -------------------- Az ostavam vkyshchi.
Сутра је понедељак. У--е-- п-не---н-к. У___ е п__________ У-р- е п-н-д-л-и-. ------------------ Утре е понеделник. 0
U-re-y- p---de--i-. U___ y_ p__________ U-r- y- p-n-d-l-i-. ------------------- Utre ye ponedelnik.
Сутра поново радим. Ут-- -- -т---о рабо--. У___ а_ о_____ р______ У-р- а- о-н-в- р-б-т-. ---------------------- Утре аз отново работя. 0
V --ne-elnik az--t--vo r------. V p_________ a_ o_____ r_______ V p-n-d-l-i- a- o-n-v- r-b-t-a- ------------------------------- V ponedelnik az otnovo rabotya.
Ја радим у бироу. Аз р------- -фис. А_ р_____ в о____ А- р-б-т- в о-и-. ----------------- Аз работя в офис. 0
A--r-bot---- of--. A_ r______ v o____ A- r-b-t-a v o-i-. ------------------ Az rabotya v ofis.
Ко је то? К-- е-то--? К__ е т____ К-й е т-в-? ----------- Кой е това? 0
Koy-y- t--a? K__ y_ t____ K-y y- t-v-? ------------ Koy ye tova?
То је Петaр. То-а е -етер. Т___ е П_____ Т-в- е П-т-р- ------------- Това е Петер. 0
Tov- -- P-t-r. T___ y_ P_____ T-v- y- P-t-r- -------------- Tova ye Peter.
Петар је студент. П-т-- - --уде-т. П____ е с_______ П-т-р е с-у-е-т- ---------------- Петер е студент. 0
P---r----s-u---t. P____ y_ s_______ P-t-r y- s-u-e-t- ----------------- Peter ye student.
Ко је то? К-й ---о-а? К__ е т____ К-й е т-в-? ----------- Кой е това? 0
K-y--e to--? K__ y_ t____ K-y y- t-v-? ------------ Koy ye tova?
То је Марта. Това ----р-а. Т___ е М_____ Т-в- е М-р-а- ------------- Това е Марта. 0
Tov---e-M-r-a. T___ y_ M_____ T-v- y- M-r-a- -------------- Tova ye Marta.
Марта је секретарица. М-рта-- --к------а. М____ е с__________ М-р-а е с-к-е-а-к-. ------------------- Марта е секретарка. 0
Ma-ta -- --k---arka. M____ y_ s__________ M-r-a y- s-k-e-a-k-. -------------------- Marta ye sekretarka.
Петар и Марта су пријатељи. П--е--и М-р---са-п-ия-ели. П____ и М____ с_ п________ П-т-р и М-р-а с- п-и-т-л-. -------------------------- Петер и Марта са приятели. 0
Pet---i -a-t- ---pr---teli. P____ i M____ s_ p_________ P-t-r i M-r-a s- p-i-a-e-i- --------------------------- Peter i Marta sa priyateli.
Петар је Мартин пријатељ. П---- - п-ия----т----Март-. П____ е п________ н_ М_____ П-т-р е п-и-т-л-т н- М-р-а- --------------------------- Петер е приятелят на Марта. 0
Pet-- ye--------ly-t -- Ma-t-. P____ y_ p__________ n_ M_____ P-t-r y- p-i-a-e-y-t n- M-r-a- ------------------------------ Peter ye priyatelyat na Marta.
Марта је Петрова пријатељица. М--т--е --и-те--ат---а П-т--. М____ е п__________ н_ П_____ М-р-а е п-и-т-л-а-а н- П-т-р- ----------------------------- Марта е приятелката на Петер. 0
M--t- y- --i-a----at---- P-te-. M____ y_ p___________ n_ P_____ M-r-a y- p-i-a-e-k-t- n- P-t-r- ------------------------------- Marta ye priyatelkata na Peter.

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!