Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   bg вчера – днес – утре

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [десет]

10 [deset]

вчера – днес – утре

vchera – dnes – utre

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Јуче је била субота. В-ера --ш- с-б-та. В____ б___ с______ В-е-а б-ш- с-б-т-. ------------------ Вчера беше събота. 0
Vc--r------e ---ota. V_____ b____ s______ V-h-r- b-s-e s-b-t-. -------------------- Vchera beshe sybota.
Јуче сам био / била у биоскопу. В-ер------на--ин-. В____ б__ н_ к____ В-е-а б-х н- к-н-. ------------------ Вчера бях на кино. 0
Vc-era bya-h -a k-no. V_____ b____ n_ k____ V-h-r- b-a-h n- k-n-. --------------------- Vchera byakh na kino.
Филм је био интересантан. Ф-л-ъ----ш- -нтер-сен. Ф_____ б___ и_________ Ф-л-ъ- б-ш- и-т-р-с-н- ---------------------- Филмът беше интересен. 0
F-lm-t b--h----t-re-e-. F_____ b____ i_________ F-l-y- b-s-e i-t-r-s-n- ----------------------- Filmyt beshe interesen.
Данас је недеља. Д-е--е-не--л-. Д___ е н______ Д-е- е н-д-л-. -------------- Днес е неделя. 0
Dn---y- ne-e-y-. D___ y_ n_______ D-e- y- n-d-l-a- ---------------- Dnes ye nedelya.
Данас не радим. Дн-с-н--р-б---. Д___ н_ р______ Д-е- н- р-б-т-. --------------- Днес не работя. 0
D--s n- ra-o-ya. D___ n_ r_______ D-e- n- r-b-t-a- ---------------- Dnes ne rabotya.
Остајем код куће. А--остава--вкъ--. А_ о______ в_____ А- о-т-в-м в-ъ-и- ----------------- Аз оставам вкъщи. 0
Az---ta-am -k---ch-. A_ o______ v________ A- o-t-v-m v-y-h-h-. -------------------- Az ostavam vkyshchi.
Сутра је понедељак. У----е п-н----н-к. У___ е п__________ У-р- е п-н-д-л-и-. ------------------ Утре е понеделник. 0
U-----e--o-edeln--. U___ y_ p__________ U-r- y- p-n-d-l-i-. ------------------- Utre ye ponedelnik.
Сутра поново радим. Ут------о------рабо-я. У___ а_ о_____ р______ У-р- а- о-н-в- р-б-т-. ---------------------- Утре аз отново работя. 0
V--on-de------z o-n-vo--a--ty-. V p_________ a_ o_____ r_______ V p-n-d-l-i- a- o-n-v- r-b-t-a- ------------------------------- V ponedelnik az otnovo rabotya.
Ја радим у бироу. А--ра-от- --оф-с. А_ р_____ в о____ А- р-б-т- в о-и-. ----------------- Аз работя в офис. 0
Az ---ot-a---ofis. A_ r______ v o____ A- r-b-t-a v o-i-. ------------------ Az rabotya v ofis.
Ко је то? К-й------а? К__ е т____ К-й е т-в-? ----------- Кой е това? 0
Koy--- -o--? K__ y_ t____ K-y y- t-v-? ------------ Koy ye tova?
То је Петaр. Т-ва-е Пет--. Т___ е П_____ Т-в- е П-т-р- ------------- Това е Петер. 0
To-- ---Pet-r. T___ y_ P_____ T-v- y- P-t-r- -------------- Tova ye Peter.
Петар је студент. П---р-е-ст--е-т. П____ е с_______ П-т-р е с-у-е-т- ---------------- Петер е студент. 0
Pe--- y--stud-nt. P____ y_ s_______ P-t-r y- s-u-e-t- ----------------- Peter ye student.
Ко је то? К-й-- то--? К__ е т____ К-й е т-в-? ----------- Кой е това? 0
Ko--ye --v-? K__ y_ t____ K-y y- t-v-? ------------ Koy ye tova?
То је Марта. То---е М-рта. Т___ е М_____ Т-в- е М-р-а- ------------- Това е Марта. 0
T-va--e--a-ta. T___ y_ M_____ T-v- y- M-r-a- -------------- Tova ye Marta.
Марта је секретарица. Мар-- ---ек-е-ар--. М____ е с__________ М-р-а е с-к-е-а-к-. ------------------- Марта е секретарка. 0
M------e-----e-a---. M____ y_ s__________ M-r-a y- s-k-e-a-k-. -------------------- Marta ye sekretarka.
Петар и Марта су пријатељи. П-т-р - М--т- са--р--т-л-. П____ и М____ с_ п________ П-т-р и М-р-а с- п-и-т-л-. -------------------------- Петер и Марта са приятели. 0
Pe--r-- ---ta----p-i----l-. P____ i M____ s_ p_________ P-t-r i M-r-a s- p-i-a-e-i- --------------------------- Peter i Marta sa priyateli.
Петар је Мартин пријатељ. П-т---е -ри--еля--н- --рта. П____ е п________ н_ М_____ П-т-р е п-и-т-л-т н- М-р-а- --------------------------- Петер е приятелят на Марта. 0
Pete- y- p----te-ya- -a Ma---. P____ y_ p__________ n_ M_____ P-t-r y- p-i-a-e-y-t n- M-r-a- ------------------------------ Peter ye priyatelyat na Marta.
Марта је Петрова пријатељица. Ма--- --п--ятелк-т--на ---ер. М____ е п__________ н_ П_____ М-р-а е п-и-т-л-а-а н- П-т-р- ----------------------------- Марта е приятелката на Петер. 0
M--ta--e-------e-ka-a -a P--e-. M____ y_ p___________ n_ P_____ M-r-a y- p-i-a-e-k-t- n- P-t-r- ------------------------------- Marta ye priyatelkata na Peter.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!