Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   ru Вчера – сегодня – завтра

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [десять]

10 [desyatʹ]

Вчера – сегодня – завтра

Vchera – segodnya – zavtra

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Јуче је била субота. В-ера---ла---б-о-а. В____ б___ с_______ В-е-а б-л- с-б-о-а- ------------------- Вчера была суббота. 0
Vchera-by-- s----t-. V_____ b___ s_______ V-h-r- b-l- s-b-o-a- -------------------- Vchera byla subbota.
Јуче сам био / била у биоскопу. Вч-ра-я--ы- / бы-- в--и--. В____ я б__ / б___ в к____ В-е-а я б-л / б-л- в к-н-. -------------------------- Вчера я был / была в кино. 0
Vche-- -a-b---- -y-a --ki-o. V_____ y_ b__ / b___ v k____ V-h-r- y- b-l / b-l- v k-n-. ---------------------------- Vchera ya byl / byla v kino.
Филм је био интересантан. Ф---м--ыл--нт-р-с-ый. Ф____ б__ и__________ Ф-л-м б-л и-т-р-с-ы-. --------------------- Фильм был интересный. 0
Fil---by- -nt--esn--. F____ b__ i__________ F-l-m b-l i-t-r-s-y-. --------------------- Filʹm byl interesnyy.
Данас је недеља. С--о-ня-в-с-р-с---е. С______ в___________ С-г-д-я в-с-р-с-н-е- -------------------- Сегодня воскресенье. 0
S---d-y- --s----e--y-. S_______ v____________ S-g-d-y- v-s-r-s-n-y-. ---------------------- Segodnya voskresenʹye.
Данас не радим. С--од---- -- ра-о--ю. С______ я н_ р_______ С-г-д-я я н- р-б-т-ю- --------------------- Сегодня я не работаю. 0
S------a ----e--a---a-u. S_______ y_ n_ r________ S-g-d-y- y- n- r-b-t-y-. ------------------------ Segodnya ya ne rabotayu.
Остајем код куће. Я-ос---усь--о--. Я о_______ д____ Я о-т-н-с- д-м-. ---------------- Я останусь дома. 0
Y---st-nus- do-a. Y_ o_______ d____ Y- o-t-n-s- d-m-. ----------------- Ya ostanusʹ doma.
Сутра је понедељак. З-вт---по--дел--ик. З_____ п___________ З-в-р- п-н-д-л-н-к- ------------------- Завтра понедельник. 0
Z----- -o-ed-lʹ-i-. Z_____ p___________ Z-v-r- p-n-d-l-n-k- ------------------- Zavtra ponedelʹnik.
Сутра поново радим. З--тр-----н--- ---о-а-. З_____ я с____ р_______ З-в-р- я с-о-а р-б-т-ю- ----------------------- Завтра я снова работаю. 0
Zavt-a--a snov- -a--t-yu. Z_____ y_ s____ r________ Z-v-r- y- s-o-a r-b-t-y-. ------------------------- Zavtra ya snova rabotayu.
Ја радим у бироу. Я р-бо-а- в-офи-е. Я р______ в о_____ Я р-б-т-ю в о-и-е- ------------------ Я работаю в офисе. 0
Y--------y- --o--s-. Y_ r_______ v o_____ Y- r-b-t-y- v o-i-e- -------------------- Ya rabotayu v ofise.
Ко је то? Кт- э-о? К__ э___ К-о э-о- -------- Кто это? 0
K---et-? K__ e___ K-o e-o- -------- Kto eto?
То је Петaр. Эт----т-. Э__ П____ Э-о П-т-. --------- Это Пётр. 0
E-o-P--r. E__ P____ E-o P-t-. --------- Eto Pëtr.
Петар је студент. Пётр --уде-т. П___ с_______ П-т- с-у-е-т- ------------- Пётр студент. 0
P--- st--ent. P___ s_______ P-t- s-u-e-t- ------------- Pëtr student.
Ко је то? Кт- --о? К__ э___ К-о э-о- -------- Кто это? 0
Kto e-o? K__ e___ K-o e-o- -------- Kto eto?
То је Марта. Эт- --р--. Э__ М_____ Э-о М-р-а- ---------- Это Марта. 0
Et-----ta. E__ M_____ E-o M-r-a- ---------- Eto Marta.
Марта је секретарица. М---а с--р-т---. М____ с_________ М-р-а с-к-е-а-ь- ---------------- Марта секретарь. 0
M--t- --kr--ar-. M____ s_________ M-r-a s-k-e-a-ʹ- ---------------- Marta sekretarʹ.
Петар и Марта су пријатељи. Пё-р - М--т--др----. П___ и М____ д______ П-т- и М-р-а д-у-ь-. -------------------- Пётр и Марта друзья. 0
Pëtr ---a-t- --u--y-. P___ i M____ d_______ P-t- i M-r-a d-u-ʹ-a- --------------------- Pëtr i Marta druzʹya.
Петар је Мартин пријатељ. Пёт--д----М----. П___ д___ М_____ П-т- д-у- М-р-ы- ---------------- Пётр друг Марты. 0
P-tr--rug-M-r-y. P___ d___ M_____ P-t- d-u- M-r-y- ---------------- Pëtr drug Marty.
Марта је Петрова пријатељица. М--та под-уг- -етра. М____ п______ П_____ М-р-а п-д-у-а П-т-а- -------------------- Марта подруга Петра. 0
Marta p-----a-----a. M____ p______ P_____ M-r-a p-d-u-a P-t-a- -------------------- Marta podruga Petra.

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!