Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   be Учора – сёння – заўтра

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [Дзесяць]

10 [Dzesyats’]

Учора – сёння – заўтра

Uchora – sennya – zautra

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Јуче је била субота. Учор- был- с-бо--. У____ б___ с______ У-о-а б-л- с-б-т-. ------------------ Учора была субота. 0
U-h-ra--y---s-bot-. U_____ b___ s______ U-h-r- b-l- s-b-t-. ------------------- Uchora byla subota.
Јуче сам био / била у биоскопу. Учо-а я--ы- / б--а---/-ў -іно. У____ я б__ / б___ у / ў к____ У-о-а я б-ў / б-л- у / ў к-н-. ------------------------------ Учора я быў / была у / ў кіно. 0
U--ora ya --- ---y-a u------іno. U_____ y_ b__ / b___ u / u k____ U-h-r- y- b-u / b-l- u / u k-n-. -------------------------------- Uchora ya byu / byla u / u kіno.
Филм је био интересантан. Ф--ь----ў цік--ы. Ф____ б__ ц______ Ф-л-м б-ў ц-к-в-. ----------------- Фільм быў цікавы. 0
F-l’m -y--------y. F____ b__ t_______ F-l-m b-u t-і-a-y- ------------------ Fіl’m byu tsіkavy.
Данас је недеља. Сё--я-ня--ел-. С____ н_______ С-н-я н-д-е-я- -------------- Сёння нядзеля. 0
S--n----ya--el--. S_____ n_________ S-n-y- n-a-z-l-a- ----------------- Sennya nyadzelya.
Данас не радим. Сённ--я н--п--цу-. С____ я н_ п______ С-н-я я н- п-а-у-. ------------------ Сёння я не працую. 0
Sen--a y--n- ---t-uyu. S_____ y_ n_ p________ S-n-y- y- n- p-a-s-y-. ---------------------- Sennya ya ne pratsuyu.
Остајем код куће. Я з-с-а-ся-д---. Я з_______ д____ Я з-с-а-с- д-м-. ---------------- Я застаюся дома. 0
Y---a---y--y- -o-a. Y_ z_________ d____ Y- z-s-a-u-y- d-m-. ------------------- Ya zastayusya doma.
Сутра је понедељак. З-ўтра паня---лак. З_____ п__________ З-ў-р- п-н-д-е-а-. ------------------ Заўтра панядзелак. 0
Z-utr- -any-dze-a-. Z_____ p___________ Z-u-r- p-n-a-z-l-k- ------------------- Zautra panyadzelak.
Сутра поново радим. Заўтра я з-о--пр----. З_____ я з___ п______ З-ў-р- я з-о- п-а-у-. --------------------- Заўтра я зноў працую. 0
Zau-ra -a ---u-----su--. Z_____ y_ z___ p________ Z-u-r- y- z-o- p-a-s-y-. ------------------------ Zautra ya znou pratsuyu.
Ја радим у бироу. Я-пра----- -ф---. Я п_____ ў о_____ Я п-а-у- ў о-і-е- ----------------- Я працую ў офісе. 0
Y---ra--uyu - -fіse. Y_ p_______ u o_____ Y- p-a-s-y- u o-і-e- -------------------- Ya pratsuyu u ofіse.
Ко је то? Х-- -эта? Х__ г____ Х-о г-т-? --------- Хто гэта? 0
K--o -eta? K___ g____ K-t- g-t-? ---------- Khto geta?
То је Петaр. Гэт- Пе---. Г___ П_____ Г-т- П-т-р- ----------- Гэта Петэр. 0
G-t- P----. G___ P_____ G-t- P-t-r- ----------- Geta Peter.
Петар је студент. П-тэ- - ст-д-нт. П____ – с_______ П-т-р – с-у-э-т- ---------------- Петэр – студэнт. 0
Pe-e- - -tu--nt. P____ – s_______ P-t-r – s-u-e-t- ---------------- Peter – student.
Ко је то? Хт- г-т-? Х__ г____ Х-о г-т-? --------- Хто гэта? 0
K-t-----a? K___ g____ K-t- g-t-? ---------- Khto geta?
То је Марта. Гэт-----та. Г___ М_____ Г-т- М-р-а- ----------- Гэта Марта. 0
G-t----rta. G___ M_____ G-t- M-r-a- ----------- Geta Marta.
Марта је секретарица. Марта - ---р---р--. М____ – с__________ М-р-а – с-к-а-а-к-. ------------------- Марта – сакратарка. 0
M---a---sak-ata---. M____ – s__________ M-r-a – s-k-a-a-k-. ------------------- Marta – sakratarka.
Петар и Марта су пријатељи. П-тэ- і-М-------сяб--. П____ і М____ – с_____ П-т-р і М-р-а – с-б-ы- ---------------------- Петэр і Марта – сябры. 0
P--e- --M-rt- – ------. P____ і M____ – s______ P-t-r і M-r-a – s-a-r-. ----------------------- Peter і Marta – syabry.
Петар је Мартин пријатељ. П-т---- сяб-------ы. П____ – с____ М_____ П-т-р – с-б-р М-р-ы- -------------------- Петэр – сябар Марты. 0
P-ter---sy--ar -ar--. P____ – s_____ M_____ P-t-r – s-a-a- M-r-y- --------------------- Peter – syabar Marty.
Марта је Петрова пријатељица. Ма-та-- -я--оў----ет---. М____ – с_______ П______ М-р-а – с-б-о-к- П-т-р-. ------------------------ Марта – сяброўка Петэра. 0
Ma--- - --a-ro--- -et-r-. M____ – s________ P______ M-r-a – s-a-r-u-a P-t-r-. ------------------------- Marta – syabrouka Petera.

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!