Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   sv Igår – idag – imorgon

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [tio]

Igår – idag – imorgon

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Јуче је била субота. I--- va- ----l-r---. I___ v__ d__ l______ I-å- v-r d-t l-r-a-. -------------------- Igår var det lördag. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. Ig-- --r-jag-p- ---. I___ v__ j__ p_ b___ I-å- v-r j-g p- b-o- -------------------- Igår var jag på bio. 0
Филм је био интересантан. F-l-en-var--n-r-ss--t. F_____ v__ i__________ F-l-e- v-r i-t-e-s-n-. ---------------------- Filmen var intressant. 0
Данас је недеља. Id-g -- --t---nda-. I___ ä_ d__ s______ I-a- ä- d-t s-n-a-. ------------------- Idag är det söndag. 0
Данас не радим. Id-- a-b--a- j-g i-te. I___ a______ j__ i____ I-a- a-b-t-r j-g i-t-. ---------------------- Idag arbetar jag inte. 0
Остајем код куће. J-- st----r he---. J__ s______ h_____ J-g s-a-n-r h-m-a- ------------------ Jag stannar hemma. 0
Сутра је понедељак. Imo---n-är de---å--a-. I______ ä_ d__ m______ I-o-g-n ä- d-t m-n-a-. ---------------------- Imorgon är det måndag. 0
Сутра поново радим. I-org-n--o-t----er---- a-t--r--ta. I______ f_________ j__ a__ a______ I-o-g-n f-r-s-t-e- j-g a-t a-b-t-. ---------------------------------- Imorgon fortsätter jag att arbeta. 0
Ја радим у бироу. J-g--rbet-- på---n-or. J__ a______ p_ k______ J-g a-b-t-r p- k-n-o-. ---------------------- Jag arbetar på kontor. 0
Ко је то? Vem-ä- d-t? V__ ä_ d___ V-m ä- d-t- ----------- Vem är det? 0
То је Петaр. D-t----Pete-. D__ ä_ P_____ D-t ä- P-t-r- ------------- Det är Peter. 0
Петар је студент. P-t-r--r-stud--t. P____ ä_ s_______ P-t-r ä- s-u-e-t- ----------------- Peter är student. 0
Ко је то? V-m ä- d-t? V__ ä_ d___ V-m ä- d-t- ----------- Vem är det? 0
То је Марта. De- ä--M--tha. D__ ä_ M______ D-t ä- M-r-h-. -------------- Det är Martha. 0
Марта је секретарица. M-rt-a ä---ek-et---r-. M_____ ä_ s___________ M-r-h- ä- s-k-e-e-a-e- ---------------------- Martha är sekreterare. 0
Петар и Марта су пријатељи. P---- o-- ---t-- ä--v----r. P____ o__ M_____ ä_ v______ P-t-r o-h M-r-h- ä- v-n-e-. --------------------------- Peter och Martha är vänner. 0
Петар је Мартин пријатељ. P-t-r--r -ar--as --n. P____ ä_ M______ v___ P-t-r ä- M-r-h-s v-n- --------------------- Peter är Marthas vän. 0
Марта је Петрова пријатељица. Ma---- -r Pet-rs -äni-na. M_____ ä_ P_____ v_______ M-r-h- ä- P-t-r- v-n-n-a- ------------------------- Martha är Peters väninna. 0

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!