Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   no I går – i dag – i morgen

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [ti]

I går – i dag – i morgen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Јуче је била субота. I-går-var -et l-r-a-. I g__ v__ d__ l______ I g-r v-r d-t l-r-a-. --------------------- I går var det lørdag. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. I-------r---g -å--ino. I g__ v__ j__ p_ k____ I g-r v-r j-g p- k-n-. ---------------------- I går var jeg på kino. 0
Филм је био интересантан. Fi-me- v-r------es----. F_____ v__ i___________ F-l-e- v-r i-t-r-s-a-t- ----------------------- Filmen var interessant. 0
Данас је недеља. I d-g-er-det--ø---g. I d__ e_ d__ s______ I d-g e- d-t s-n-a-. -------------------- I dag er det søndag. 0
Данас не радим. I -a---o---r -eg--kke. I d__ j_____ j__ i____ I d-g j-b-e- j-g i-k-. ---------------------- I dag jobber jeg ikke. 0
Остајем код куће. J-----ir---e---. J__ b___ h______ J-g b-i- h-e-m-. ---------------- Jeg blir hjemme. 0
Сутра је понедељак. I-m--g-n-e- de---and-g. I m_____ e_ d__ m______ I m-r-e- e- d-t m-n-a-. ----------------------- I morgen er det mandag. 0
Сутра поново радим. I ---ge--må --- p---ob- i-j--. I m_____ m_ j__ p_ j___ i_____ I m-r-e- m- j-g p- j-b- i-j-n- ------------------------------ I morgen må jeg på jobb igjen. 0
Ја радим у бироу. J-g j--b---på-ko-to-. J__ j_____ p_ k______ J-g j-b-e- p- k-n-o-. --------------------- Jeg jobber på kontor. 0
Ко је то? Hv-m--r-d----? H___ e_ d_____ H-e- e- d-t-e- -------------- Hvem er dette? 0
То је Петaр. Dette--r P-te-. D____ e_ P_____ D-t-e e- P-t-r- --------------- Dette er Peter. 0
Петар је студент. P-ter-er st---nt. P____ e_ s_______ P-t-r e- s-u-e-t- ----------------- Peter er student. 0
Ко је то? Hv-m -- d----? H___ e_ d_____ H-e- e- d-t-e- -------------- Hvem er dette? 0
То је Марта. D-t-- -r M-r---. D____ e_ M______ D-t-e e- M-r-h-. ---------------- Dette er Martha. 0
Марта је секретарица. M-r-h--e--se-re-ær. M_____ e_ s________ M-r-h- e- s-k-e-æ-. ------------------- Martha er sekretær. 0
Петар и Марта су пријатељи. P-te- -g Ma------r v-n-er. P____ o_ M_____ e_ v______ P-t-r o- M-r-h- e- v-n-e-. -------------------------- Peter og Martha er venner. 0
Петар је Мартин пријатељ. P--e---- v-nn----i--Ma----. P____ e_ v_____ t__ M______ P-t-r e- v-n-e- t-l M-r-h-. --------------------------- Peter er vennen til Martha. 0
Марта је Петрова пријатељица. Mart---e---enn--ne---il --te-. M_____ e_ v________ t__ P_____ M-r-h- e- v-n-i-n-n t-l P-t-r- ------------------------------ Martha er venninnen til Peter. 0

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!