Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   uk Вчора – сьогодні – завтра

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [десять]

10 [desyatʹ]

Вчора – сьогодні – завтра

Vchora – sʹohodni – zavtra

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Јуче је била субота. Вч--а бу---с--о-а. В____ б___ с______ В-о-а б-л- с-б-т-. ------------------ Вчора була субота. 0
V---ra--ula-----ta. V_____ b___ s______ V-h-r- b-l- s-b-t-. ------------------- Vchora bula subota.
Јуче сам био / била у биоскопу. В--р--я б-в---бул- ----н-. В____ я б__ / б___ у к____ В-о-а я б-в / б-л- у к-н-. -------------------------- Вчора я був / була у кіно. 0
V-h--a--a--uv - bu-- - -i--. V_____ y_ b__ / b___ u k____ V-h-r- y- b-v / b-l- u k-n-. ---------------------------- Vchora ya buv / bula u kino.
Филм је био интересантан. Фі--м------і----й. Ф____ б__ ц_______ Ф-л-м б-в ц-к-в-й- ------------------ Фільм був цікавий. 0
F---m buv --i-a-yy̆. F____ b__ t________ F-l-m b-v t-i-a-y-̆- -------------------- Filʹm buv tsikavyy̆.
Данас је недеља. С-ог--н---еді-я. С_______ н______ С-о-о-н- н-д-л-. ---------------- Сьогодні неділя. 0
Sʹ-ho-ni----il-a. S_______ n_______ S-o-o-n- n-d-l-a- ----------------- Sʹohodni nedilya.
Данас не радим. Сь---дні я не---а---. С_______ я н_ п______ С-о-о-н- я н- п-а-ю-. --------------------- Сьогодні я не працюю. 0
S-oho----y- ne----t---y-. S_______ y_ n_ p_________ S-o-o-n- y- n- p-a-s-u-u- ------------------------- Sʹohodni ya ne pratsyuyu.
Остајем код куће. Я з-лишаюся--до--. Я з________ в_____ Я з-л-ш-ю-я в-о-а- ------------------ Я залишаюся вдома. 0
Y--------ay---- -----. Y_ z___________ v_____ Y- z-l-s-a-u-y- v-o-a- ---------------------- YA zalyshayusya vdoma.
Сутра је понедељак. З---р--п-неді-ок. З_____ п_________ З-в-р- п-н-д-л-к- ----------------- Завтра понеділок. 0
Za-tra--o-ed----. Z_____ p_________ Z-v-r- p-n-d-l-k- ----------------- Zavtra ponedilok.
Сутра поново радим. Зав--а-- зно-у ------. З_____ я з____ п______ З-в-р- я з-о-у п-а-ю-. ---------------------- Завтра я знову працюю. 0
Z-v-ra-------v---rats----. Z_____ y_ z____ p_________ Z-v-r- y- z-o-u p-a-s-u-u- -------------------------- Zavtra ya znovu pratsyuyu.
Ја радим у бироу. Я-пр--ю- --офі-і. Я п_____ в о_____ Я п-а-ю- в о-і-і- ----------------- Я працюю в офісі. 0
Y- -ra--y--u --o-isi. Y_ p________ v o_____ Y- p-a-s-u-u v o-i-i- --------------------- YA pratsyuyu v ofisi.
Ко је то? Хт--ц-? Х__ ц__ Х-о ц-? ------- Хто це? 0
Kh-- -s-? K___ t___ K-t- t-e- --------- Khto tse?
То је Петaр. Це---т--. Ц_ П_____ Ц- П-т-о- --------- Це Петро. 0
T-e ---r-. T__ P_____ T-e P-t-o- ---------- Tse Petro.
Петар је студент. П-------студент. П____ – с_______ П-т-о – с-у-е-т- ---------------- Петро – студент. 0
Petro-– s--d--t. P____ – s_______ P-t-o – s-u-e-t- ---------------- Petro – student.
Ко је то? Х-- --? Х__ ц__ Х-о ц-? ------- Хто це? 0
Kh----se? K___ t___ K-t- t-e- --------- Khto tse?
То је Марта. Ц----рт-. Ц_ М_____ Ц- М-р-а- --------- Це Марта. 0
T---M-rt-. T__ M_____ T-e M-r-a- ---------- Tse Marta.
Марта је секретарица. М-рта - се--е---ка. М____ – с__________ М-р-а – с-к-е-а-к-. ------------------- Марта – секретарка. 0
Marta-– sek-e-ar--. M____ – s__________ M-r-a – s-k-e-a-k-. ------------------- Marta – sekretarka.
Петар и Марта су пријатељи. Пет-- і М-р-- –-др-з-. П____ і М____ – д_____ П-т-о і М-р-а – д-у-і- ---------------------- Петро і Марта – друзі. 0
Pet-o-- ---t----dr-zi. P____ i M____ – d_____ P-t-o i M-r-a – d-u-i- ---------------------- Petro i Marta – druzi.
Петар је Мартин пријатељ. Пе-р- - дру-ом-М-р--. П____ є д_____ М_____ П-т-о є д-у-о- М-р-и- --------------------- Петро є другом Марти. 0
Pe--- y- -r--om M----. P____ y_ d_____ M_____ P-t-o y- d-u-o- M-r-y- ---------------------- Petro ye druhom Marty.
Марта је Петрова пријатељица. М-р-а є по--у----Пе--а. М____ є п_______ П_____ М-р-а є п-д-у-о- П-т-а- ----------------------- Марта є подругою Петра. 0
M---a--- -o--uh-y----t-a. M____ y_ p________ P_____ M-r-a y- p-d-u-o-u P-t-a- ------------------------- Marta ye podruhoyu Petra.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!