მე -ს ა- შემ-კვე----.
მ_ ე_ ა_ შ___________
მ- ე- ა- შ-მ-კ-ე-ა-ს-
---------------------
მე ეს არ შემიკვეთავს. 0 me-e---r -h--i---e--v-.m_ e_ a_ s_____________m- e- a- s-e-i-'-e-a-s------------------------me es ar shemik'vetavs.
У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен.
Он мора да похрани сваку реч.
Ви га у томе можете подржати.
Гестикулирање је одличан начин помоћи.
Гестикулација потпомаже меморисање.
Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете.
Једна студија је ово јасно потврдила.
Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи.
У питању су биле измишљене речи.
Оне су припадале једном вештачком језику.
Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање.
То значи да их испитаници нису само чули и прочитали.
Користећи гесте они су приказивали њихово значење.
Док су учили, мерена им је мождана активност.
У току испитивања се дошло до занимљивог открића.
Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу.
Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга.
Ова додатна мождана активност утиче на памћење.
При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже.
Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области.
На тај начин се речник брже обрађује.
Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази.
Речи се на тај начин и боље похрањују.
Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју.
Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку.
Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења.
Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро.
Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…