Рјечник

sr Постављати питања 1   »   ka კითხვის დასმა 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [სამოცდაორი]

62 [samotsdaori]

კითხვის დასმა 1

k'itkhvis dasma 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
учити ს-ა-ლა ს_____ ს-ა-ლ- ------ სწავლა 0
sts'--la s_______ s-s-a-l- -------- sts'avla
Уче ли ученици много? მო-წ--ლე--- ბ---ს--წავლ-ბენ? მ__________ ბ____ ს_________ მ-ს-ა-ლ-ე-ი ბ-ვ-ს ს-ა-ლ-ბ-ნ- ---------------------------- მოსწავლეები ბევრს სწავლობენ? 0
m--t--a-l--b--b--rs st--a----e-? m____________ b____ s___________ m-s-s-a-l-e-i b-v-s s-s-a-l-b-n- -------------------------------- mosts'avleebi bevrs sts'avloben?
Не, они уче мало. არა, -ს-ნ- --ტ-ს სწ-ვლ-ბე-. ა___ ი____ ც____ ს_________ ა-ა- ი-ი-ი ც-ტ-ს ს-ა-ლ-ბ-ნ- --------------------------- არა, ისინი ცოტას სწავლობენ. 0
a-a,-isini-tsot'-s-s-s'av-----. a___ i____ t______ s___________ a-a- i-i-i t-o-'-s s-s-a-l-b-n- ------------------------------- ara, isini tsot'as sts'avloben.
питати შე-ით-ვ-. შ________ შ-კ-თ-ვ-. --------- შეკითხვა. 0
s-e-----hv-. s___________ s-e-'-t-h-a- ------------ shek'itkhva.
Питате ли често учитеља? ხ-ი----ე-ი-ხებ-თ-----ავლებ-ლ-? ხ_____ ე________ მ____________ ხ-ი-ა- ე-ი-ხ-ბ-თ მ-ს-ა-ლ-ბ-ლ-? ------------------------------ ხშირად ეკითხებით მასწავლებელს? 0
kh-hir-- -k-i----b-t-mas-s'avl-be--? k_______ e__________ m______________ k-s-i-a- e-'-t-h-b-t m-s-s-a-l-b-l-? ------------------------------------ khshirad ek'itkhebit masts'avlebels?
Не, не питам га често. არ-- -------ხ-ირად -რ-ვე---ხებ-. ა___ მ_ მ__ ხ_____ ა_ ვ_________ ა-ა- მ- მ-ს ხ-ი-ა- ა- ვ-კ-თ-ე-ი- -------------------------------- არა, მე მას ხშირად არ ვეკითხები. 0
a-a- ---m-- ----ira- -- v-k'-tkh--i. a___ m_ m__ k_______ a_ v___________ a-a- m- m-s k-s-i-a- a- v-k-i-k-e-i- ------------------------------------ ara, me mas khshirad ar vek'itkhebi.
одговорити პ---ხი პ_____ პ-ს-ხ- ------ პასუხი 0
p'a-ukhi p_______ p-a-u-h- -------- p'asukhi
Одговорите, молим Вас. მ--ა------ -უ შ--ძლე-ა. მ_________ თ_ შ________ მ-პ-ს-ხ-თ- თ- შ-ი-ლ-ბ-. ----------------------- მიპასუხეთ, თუ შეიძლება. 0
mi--a---h--- tu-sheid--eb-. m___________ t_ s__________ m-p-a-u-h-t- t- s-e-d-l-b-. --------------------------- mip'asukhet, tu sheidzleba.
Ја одговарам. ვპას-ხ-ბ. ვ________ ვ-ა-უ-ო-. --------- ვპასუხობ. 0
v---sukhob. v__________ v-'-s-k-o-. ----------- vp'asukhob.
радити მ-შ-ობა მ______ მ-შ-ო-ა ------- მუშაობა 0
mu--aoba m_______ m-s-a-b- -------- mushaoba
Ради ли он управо? ის-ახლ---უშ--ბს? ი_ ა___ მ_______ ი- ა-ლ- მ-შ-ო-ს- ---------------- ის ახლა მუშაობს? 0
i- a-hla-mus----s? i_ a____ m________ i- a-h-a m-s-a-b-? ------------------ is akhla mushaobs?
Да, управо ради. დია-,-ის--ხ-- -უშ--ბ-. დ____ ი_ ა___ მ_______ დ-ა-, ი- ა-ლ- მ-შ-ო-ს- ---------------------- დიახ, ის ახლა მუშაობს. 0
di---,--- -k-l- m--ha---. d_____ i_ a____ m________ d-a-h- i- a-h-a m-s-a-b-. ------------------------- diakh, is akhla mushaobs.
долазити მ---ლა მ_____ მ-ს-ლ- ------ მოსვლა 0
mo--la m_____ m-s-l- ------ mosvla
Долазите ли Ви? მო-იხართ? მ________ მ-დ-ხ-რ-? --------- მოდიხართ? 0
mo-ikh--t? m_________ m-d-k-a-t- ---------- modikhart?
Да, долазимо одмах. დია-, -ვ---ახლა-ე -ოვალთ. დ____ ჩ___ ა_____ მ______ დ-ა-, ჩ-ე- ა-ლ-ვ- მ-ვ-ლ-. ------------------------- დიახ, ჩვენ ახლავე მოვალთ. 0
d---h- ch--n--k-lav- m--alt. d_____ c____ a______ m______ d-a-h- c-v-n a-h-a-e m-v-l-. ---------------------------- diakh, chven akhlave movalt.
становати ც-ოვრება ც_______ ც-ო-რ-ბ- -------- ცხოვრება 0
tskh----ba t_________ t-k-o-r-b- ---------- tskhovreba
Станујете ли у Берлину? თქვ-- ბერლ---ი -ხ----ბ-? თ____ ბ_______ ც________ თ-ვ-ნ ბ-რ-ი-შ- ც-ო-რ-ბ-? ------------------------ თქვენ ბერლინში ცხოვრობთ? 0
tk-en ---l--s-i t-k--vro-t? t____ b________ t__________ t-v-n b-r-i-s-i t-k-o-r-b-? --------------------------- tkven berlinshi tskhovrobt?
Да, ја станујем у Берлину. დია----- ---ლ---ი-ვც-ო-რო-. დ____ მ_ ბ_______ ვ________ დ-ა-, მ- ბ-რ-ი-შ- ვ-ხ-ვ-ო-. --------------------------- დიახ, მე ბერლინში ვცხოვრობ. 0
di-k-, me-be--in-h- v-----vrob. d_____ m_ b________ v__________ d-a-h- m- b-r-i-s-i v-s-h-v-o-. ------------------------------- diakh, me berlinshi vtskhovrob.

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!