Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   ka შეკითხვა – წარსული 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [ოთხმოცდაექვსი]

86 [otkhmotsdaekvsi]

შეკითხვა – წარსული 2

[shek'itkhva – ts'arsuli 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? რ--ე-- -ალ--უხი-გ-კ-თ-? რ_____ ჰ_______ გ______ რ-მ-ლ- ჰ-ლ-ტ-ხ- გ-კ-თ-? ----------------------- რომელი ჰალსტუხი გეკეთა? 0
r-me-i-h--st'uk---gek-e--? r_____ h_________ g_______ r-m-l- h-l-t-u-h- g-k-e-a- -------------------------- romeli halst'ukhi gek'eta?
Који ауто си купио / купила? რ---ლი ---ქ----იყ---? რ_____ მ______ ი_____ რ-მ-ლ- მ-ნ-ა-ა ი-ი-ე- --------------------- რომელი მანქანა იყიდე? 0
rom--- -an-an- iq--e? r_____ m______ i_____ r-m-l- m-n-a-a i-i-e- --------------------- romeli mankana iqide?
На које новине си претплаћен / претплаћена? რ--ელ--გაზეთი---------ე? რ_____ გ_____ გ_________ რ-მ-ლ- გ-ზ-თ- გ-მ-ი-ე-ე- ------------------------ რომელი გაზეთი გამოიწერე? 0
rom-li---------amo-------? r_____ g_____ g___________ r-m-l- g-z-t- g-m-i-s-e-e- -------------------------- romeli gazeti gamoits'ere?
Кога сте видели? ვ-------ა--? ვ__ დ_______ ვ-ნ დ-ი-ა-ე- ------------ ვინ დაინახე? 0
vi--da-n--he? v__ d________ v-n d-i-a-h-? ------------- vin dainakhe?
Кога сте срели? ვ-ს-შე---ი-? ვ__ შ_______ ვ-ს შ-ხ-დ-თ- ------------ ვის შეხვდით? 0
v---sh---v---? v__ s_________ v-s s-e-h-d-t- -------------- vis shekhvdit?
Кога сте препознали? ვინ იც-ნით? ვ__ ი______ ვ-ნ ი-ა-ი-? ----------- ვინ იცანით? 0
vi--it-an-t? v__ i_______ v-n i-s-n-t- ------------ vin itsanit?
Када сте устали? რო-ი--ადექ--? რ____ ა______ რ-დ-ს ა-ე-ი-? ------------- როდის ადექით? 0
rodi- --e-it? r____ a______ r-d-s a-e-i-? ------------- rodis adekit?
Када сте почели? როდ----აიწ-ე-? რ____ დ_______ რ-დ-ს დ-ი-ყ-თ- -------------- როდის დაიწყეთ? 0
rodi- -a-t--qe-? r____ d_________ r-d-s d-i-s-q-t- ---------------- rodis daits'qet?
Када сте престали? რ--ი- შე-ყვიტეთ? რ____ შ_________ რ-დ-ს შ-წ-ვ-ტ-თ- ---------------- როდის შეწყვიტეთ? 0
ro-i- -he--'--it'--? r____ s_____________ r-d-s s-e-s-q-i-'-t- -------------------- rodis shets'qvit'et?
Зашто сте се пробудили? რატ-მ--ა--ვი--თ? რ____ გ_________ რ-ტ-მ გ-ი-ვ-ძ-თ- ---------------- რატომ გაიღვიძეთ? 0
r-t'om g--ghv-dz-t? r_____ g___________ r-t-o- g-i-h-i-z-t- ------------------- rat'om gaighvidzet?
Зашто сте постали учитељ? რა-ომ -----თ ---წავ-ე-ელ-? რ____ გ_____ მ____________ რ-ტ-მ გ-ხ-ი- მ-ს-ა-ლ-ბ-ლ-? -------------------------- რატომ გახდით მასწავლებელი? 0
rat'o- ga----- --sts'avle----? r_____ g______ m______________ r-t-o- g-k-d-t m-s-s-a-l-b-l-? ------------------------------ rat'om gakhdit masts'avlebeli?
Зашто сте узели такси? რ---მ ჩ---ქ-- -ა---ი? რ____ ჩ______ ტ______ რ-ტ-მ ჩ-ჯ-ქ-თ ტ-ქ-შ-? --------------------- რატომ ჩაჯექით ტაქსში? 0
r-t'-- --aj-k-t-t-a-s--i? r_____ c_______ t________ r-t-o- c-a-e-i- t-a-s-h-? ------------------------- rat'om chajekit t'aksshi?
Одакле сте дошли? ს----ნ მ-ხვე-ით? ს_____ მ________ ს-ი-ა- მ-ხ-ე-ი-? ---------------- საიდან მოხვედით? 0
sa-dan-------d--? s_____ m_________ s-i-a- m-k-v-d-t- ----------------- saidan mokhvedit?
Где сте ишли? ს-დ-----ე--თ? ს__ წ________ ს-დ წ-ხ-ე-ი-? ------------- სად წახვედით? 0
s-d--s'a--v----? s__ t___________ s-d t-'-k-v-d-t- ---------------- sad ts'akhvedit?
Где сте били? სა- იყავი-? ს__ ი______ ს-დ ი-ა-ი-? ----------- სად იყავით? 0
s-----a-i-? s__ i______ s-d i-a-i-? ----------- sad iqavit?
Коме си помогао / помогла? ვ-ს ---ხმ---? ვ__ მ________ ვ-ს მ-ე-მ-რ-? ------------- ვის მიეხმარე? 0
vi- m---h--r-? v__ m_________ v-s m-e-h-a-e- -------------- vis miekhmare?
Коме си писао / писала? ვის----წერ-? ვ__ მ_______ ვ-ს მ-ს-ე-ე- ------------ ვის მისწერე? 0
v-----s-s-ere? v__ m_________ v-s m-s-s-e-e- -------------- vis mists'ere?
Коме си одговорио / одговорила? ვ-ს-უ----ხე? ვ__ უ_______ ვ-ს უ-ა-უ-ე- ------------ ვის უპასუხე? 0
vi--u-'asukh-? v__ u_________ v-s u-'-s-k-e- -------------- vis up'asukhe?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грузијски (1-100) МП3 грузијски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...