Дужина речи зависи од њеног информативног садржаја.
Ово је показала једна америчка студија.
Научници су испитивали речи десет европских језика.
Ово испитивање вршено је уз помоћ компјутера.
Компјутер је уз помоћ специјалног програма вршио анализу различитих речи.
Помоћу формуле је израчунао информацијски садржај.
Резултат je био очигледан.
Краћа реч преноси мање информација.
Занимљиво је да употребљавамо много више кратких речи.
Разлог се може тражити у ефикасности језика.
Док говоримо, усредсређујемо се на оно што нам је најважније.
Стога речи које у себи не носе много информација морају бити кратке.
Ово нам гарантује да нећемо уложити превише времена у неважне ствари.
Корелација између дужине речи и садржаја који носи има још једну предност.
Она обезбеђује да информативни садржај увек остаје исти.
Ово значи да увек изговарамо једнак број речи у истом временском трајању.
Можемо, на пример, изговорити мање дугих речи.
Или да изговоримо пуно кратких речи.
Није битно за шта смо се одлучили: Информативни садржај остаће исти.
Резулат тога је да наш говор има конзистентну ритмику.
Ово слушаоцу олакшава да нас прати.
Ово би било знатно теже уколико би количина информације варирала.
Слушалац не би био у стању да се прилагоди нашем начину говора.
Разумевање би на тај начин било у многоме отежано.
Онај ко жели да га сви разумеју треба да користи кратке речи.
Зато што се кратке речи боље разумеју од дугачких.
Зато се држите принципа:
KeepItShortandSimple! (буди кратак и јасан)
Једном речју: KISS! (БКИЈ)