Рјечник

sr Прошлост 3   »   ka წარსული 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ოთხმოცდასამი]

83 [otkhmotsdasami]

წარსული 3

ts'arsuli 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
телефонирати ტ-----ნ-- -არეკ-ა ტ________ დ______ ტ-ლ-ფ-ნ-ე დ-რ-კ-ა ----------------- ტელეფონზე დარეკვა 0
t-el----ze d-re--va t_________ d_______ t-e-e-o-z- d-r-k-v- ------------------- t'eleponze darek'va
Ја сам телефонирао / телефонирала. დ-ვ-ე-ე. დ_______ დ-ვ-ე-ე- -------- დავრეკე. 0
dav--k--. d________ d-v-e-'-. --------- davrek'e.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ს-ლ--ე--ფონ-ე ვლ-პ--ა-ო---. ს__ ტ________ ვ____________ ს-ლ ტ-ლ-ფ-ნ-ე ვ-ა-ა-ა-ო-დ-. --------------------------- სულ ტელეფონზე ვლაპარაკობდი. 0
su- t'eleponze -lap'a-ak'---i. s__ t_________ v______________ s-l t-e-e-o-z- v-a-'-r-k-o-d-. ------------------------------ sul t'eleponze vlap'arak'obdi.
питати შეკით--ა შ_______ შ-კ-თ-ვ- -------- შეკითხვა 0
sh--'--khva s__________ s-e-'-t-h-a ----------- shek'itkhva
Ја сам питао / питала. ვ-კი--ე. ვ_______ ვ-კ-თ-ე- -------- ვიკითხე. 0
v-k'it--e. v_________ v-k-i-k-e- ---------- vik'itkhe.
Ја сам увек питао / питала. სულ--კი-ხულ----. ს__ ვ___________ ს-ლ ვ-ი-ხ-ლ-ბ-ი- ---------------- სულ ვკითხულობდი. 0
s-l --'-tk--lobd-. s__ v_____________ s-l v-'-t-h-l-b-i- ------------------ sul vk'itkhulobdi.
испричати თხრო-ა თ_____ თ-რ-ბ- ------ თხრობა 0
t-hro-a t______ t-h-o-a ------- tkhroba
Ја сам испричао / испричала. მ---ე--. მ_______ მ-ვ-ე-ი- -------- მოვყევი. 0
mo-qevi. m_______ m-v-e-i- -------- movqevi.
Ја сам испричао / испричала целу причу. ს---ვ------ი. ს__ ვ________ ს-ლ ვ-ვ-ბ-დ-. ------------- სულ ვყვებოდი. 0
su--v-v-bod-. s__ v________ s-l v-v-b-d-. ------------- sul vqvebodi.
учити ს-ა-ლა ს_____ ს-ა-ლ- ------ სწავლა 0
s-s--vla s_______ s-s-a-l- -------- sts'avla
Ја сам учио / учила. ვ-ს-ა---. ვ________ ვ-ს-ა-ლ-. --------- ვისწავლე. 0
v-st-'a---. v__________ v-s-s-a-l-. ----------- vists'avle.
Ја сам учио / учила цело вече. მ--ლ--საღ--ო-ვსწავ-----. მ____ ს_____ ვ__________ მ-ე-ი ს-ღ-მ- ვ-წ-ვ-ო-დ-. ------------------------ მთელი საღამო ვსწავლობდი. 0
m-el- --gh-mo vst-'av-obdi. m____ s______ v____________ m-e-i s-g-a-o v-t-'-v-o-d-. --------------------------- mteli saghamo vsts'avlobdi.
радити მ-შ-ო-ა მ______ მ-შ-ო-ა ------- მუშაობა 0
m-s--o-a m_______ m-s-a-b- -------- mushaoba
Ја сам радио / радила. ვიმუშა--. ვ________ ვ-მ-შ-ვ-. --------- ვიმუშავე. 0
vim----ve. v_________ v-m-s-a-e- ---------- vimushave.
Ја сам радио / радила цели дан. მ-ელი-დ-- ვიმუშა--. მ____ დ__ ვ________ მ-ე-ი დ-ე ვ-მ-შ-ვ-. ------------------- მთელი დღე ვიმუშავე. 0
m-e-i --he vi--sha--. m____ d___ v_________ m-e-i d-h- v-m-s-a-e- --------------------- mteli dghe vimushave.
јести ჭა-ა ჭ___ ჭ-მ- ---- ჭამა 0
ch-ama c_____ c-'-m- ------ ch'ama
Ја сам јео / јела. ვ----. ვ_____ ვ-ა-ე- ------ ვჭამე. 0
vch---e. v_______ v-h-a-e- -------- vch'ame.
Ја сам појео / појела сву храну. სა-მ--ი--უ--შ-----ე. ს______ ს__ შ_______ ს-ჭ-ე-ი ს-ლ შ-ვ-ა-ე- -------------------- საჭმელი სულ შევჭამე. 0
sach'-eli--u- she-c--a-e. s________ s__ s__________ s-c-'-e-i s-l s-e-c-'-m-. ------------------------- sach'meli sul shevch'ame.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грузијски (1-100) МП3 грузијски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.