Рјечник

sr нешто образложити 3   »   tr bir şeyler sebep göstermek 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [yetmiş yedi]

bir şeyler sebep göstermek 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Зашто не једете торту? T--t--- n-çin--emi---s--uz? T______ n____ y____________ T-r-a-ı n-ç-n y-m-y-r-u-u-? --------------------------- Turtayı niçin yemiyorsunuz? 0
Ја морам смршати. K-l--v-rm-m-laz--. K___ v_____ l_____ K-l- v-r-e- l-z-m- ------------------ Kilo vermem lazım. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. K--o-v---e- -oru--a o---ğ-- iç-n---u yem-y---m. K___ v_____ z______ o______ i___ o__ y_________ K-l- v-r-e- z-r-n-a o-d-ğ-m i-i- o-u y-m-y-r-m- ----------------------------------------------- Kilo vermek zorunda olduğum için onu yemiyorum. 0
Зашто не пијете пиво? Ne-en-b--ayı---m-y------z? N____ b_____ i____________ N-d-n b-r-y- i-m-y-r-u-u-? -------------------------- Neden birayı içmiyorsunuz? 0
Ја морам још возити. D-ha araba--ull---a- l----. D___ a____ k________ l_____ D-h- a-a-a k-l-a-m-m l-z-m- --------------------------- Daha araba kullanmam lazım. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. Da-a ---b---u---n--- zoru-d--o-d-ğ-m iç-n--çmiyor-m. D___ a____ k________ z______ o______ i___ i_________ D-h- a-a-a k-l-a-m-k z-r-n-a o-d-ğ-m i-i- i-m-y-r-m- ---------------------------------------------------- Daha araba kullanmak zorunda olduğum için içmiyorum. 0
Зашто не пијеш кафу? Ned-n--ahve-i i--i-or---? N____ k______ i__________ N-d-n k-h-e-i i-m-y-r-u-? ------------------------- Neden kahveyi içmiyorsun? 0
Хладна је. Soğ-m-ş. S_______ S-ğ-m-ş- -------- Soğumuş. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. O-u---m---r-m--------s-ğu-uş. O__ i_________ ç____ s_______ O-u i-m-y-r-m- ç-n-ü s-ğ-m-ş- ----------------------------- Onu içmiyorum, çünkü soğumuş. 0
Зашто не пијеш чај? Ne----ça-ı--ç--yors-n? N____ ç___ i__________ N-d-n ç-y- i-m-y-r-u-? ---------------------- Neden çayı içmiyorsun? 0
Немам шећера. Ş-k--im---k. Ş______ y___ Ş-k-r-m y-k- ------------ Şekerim yok. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. O-- i-m-y-r----ün-ü-ş--e--m-y--. O__ i________ ç____ ş______ y___ O-u i-m-y-r-m ç-n-ü ş-k-r-m y-k- -------------------------------- Onu içmiyorum çünkü şekerim yok. 0
Зашто не једете супу? Ned---çorb-yı-iç-i--r-u-u-? N____ ç______ i____________ N-d-n ç-r-a-ı i-m-y-r-u-u-? --------------------------- Neden çorbayı içmiyorsunuz? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Onu ısma-l--ad--. O__ ı____________ O-u ı-m-r-a-a-ı-. ----------------- Onu ısmarlamadım. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Iç-iy-rum-çünkü-o-- ı-m-rla---ı-. I________ ç____ o__ ı____________ I-m-y-r-m ç-n-ü o-u ı-m-r-a-a-ı-. --------------------------------- Içmiyorum çünkü onu ısmarlamadım. 0
Зашто не једете месо? Et--n--i----miy-r--n-z? E__ n____ y____________ E-i n-ç-n y-m-y-r-u-u-? ----------------------- Eti niçin yemiyorsunuz? 0
Ја сам вегетеријанац. B---vej--er-a-ım. B__ v____________ B-n v-j-t-r-a-ı-. ----------------- Ben vejeteryanım. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. On---em----u-, çün-ü-b-n---j--er--n--. O__ y_________ ç____ b__ v____________ O-u y-m-y-r-m- ç-n-ü b-n v-j-t-r-a-ı-. -------------------------------------- Onu yemiyorum, çünkü ben vejeteryanım. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…