Рјечник

sr Радити   »   tr Çalışmak

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [elli beş]

Çalışmak

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Шта сте по занимању? Me--ek-ol--ak n- yapı-o-su---? M_____ o_____ n_ y____________ M-s-e- o-a-a- n- y-p-y-r-u-u-? ------------------------------ Meslek olarak ne yapıyorsunuz? 0
Мој муж је по занимању доктор. K-cam-do--o-. K____ d______ K-c-m d-k-o-. ------------- Kocam doktor. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. B---yarı--g-n-h-mş--- ---r-k -al--ıy--u-. B__ y____ g__ h______ o_____ ç___________ B-n y-r-m g-n h-m-i-e o-a-a- ç-l-ş-y-r-m- ----------------------------------------- Ben yarım gün hemşire olarak çalışıyorum. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Y-k--da------i-o-a-a---. Y______ e_____ o________ Y-k-n-a e-e-l- o-a-a-ı-. ------------------------ Yakında emekli olacağız. 0
Али су порези високи. Am---ergiler ---sek. A__ v_______ y______ A-a v-r-i-e- y-k-e-. -------------------- Ama vergiler yüksek. 0
И здравствено осигурање је високо. V--hast-lık--i-o-t------ks--. V_ h_______ s________ y______ V- h-s-a-ı- s-g-r-a-ı y-k-e-. ----------------------------- Ve hastalık sigortası yüksek. 0
Шта желиш једном постати? N--o--a----t--ors-n? N_ o____ i__________ N- o-m-k i-t-y-r-u-? -------------------- Ne olmak istiyorsun? 0
Ја желим постати инжењер. M-he--i-----ak i--i--rum. M_______ o____ i_________ M-h-n-i- o-m-k i-t-y-r-m- ------------------------- Mühendis olmak istiyorum. 0
Желим да студирам на универзитету. Ü---er--t--- --u--k--s-iy-rum. Ü___________ o_____ i_________ Ü-i-e-s-t-d- o-u-a- i-t-y-r-m- ------------------------------ Üniversitede okumak istiyorum. 0
Ја сам приправник. B-n----j--rim. B__ s_________ B-n s-a-y-r-m- -------------- Ben stajyerim. 0
Ја не зарађујем много. Fa-l- -a--nmıy-r--. F____ k____________ F-z-a k-z-n-ı-o-u-. ------------------- Fazla kazanmıyorum. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Yur----şın-a-s-aj yapı---u-. Y___ d______ s___ y_________ Y-r- d-ş-n-a s-a- y-p-y-r-m- ---------------------------- Yurt dışında staj yapıyorum. 0
Ово је мој шеф. Bu be----şef-m. B_ b____ ş_____ B- b-n-m ş-f-m- --------------- Bu benim şefim. 0
Имам драге колеге. H-ş arka--şl-rım---r. H__ a___________ v___ H-ş a-k-d-ş-a-ı- v-r- --------------------- Hoş arkadaşlarım var. 0
У подне увек идемо у кантину. Ö--enle-i---- ka-t-ne --di---u-. Ö________ h__ k______ g_________ Ö-l-n-e-i h-p k-n-i-e g-d-y-r-z- -------------------------------- Öğlenleri hep kantine gidiyoruz. 0
Ја тражим радно место. İ--arıyo---. İ_ a________ İ- a-ı-o-u-. ------------ İş arıyorum. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Bi-----d-r----iz--. B__ y_____ i_______ B-r y-l-ı- i-s-z-m- ------------------- Bir yıldır işsizim. 0
У овој земљи има превише незапослених. Bu -lk-d--ç-k----i- ---. B_ ü_____ ç__ i____ v___ B- ü-k-d- ç-k i-s-z v-r- ------------------------ Bu ülkede çok işsiz var. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + турски (1-100) МП3 турски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?