Рјечник

sr Ћаскање 1   »   tr Small Talk 1 (Kısa sohbet 1)

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [yirmi]

Small Talk 1 (Kısa sohbet 1)

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Раскомотите се! Rahat-nıza -a--n! R_________ b_____ R-h-t-n-z- b-k-n- ----------------- Rahatınıza bakın! 0
Осећајте се као код куће! K--din-z- -vi--zd--g-b- hiss--i-! K________ e_______ g___ h________ K-n-i-i-i e-i-i-d- g-b- h-s-e-i-! --------------------------------- Kendinizi evinizde gibi hissedin! 0
Шта желите попити? Ne-i---k---t----niz? N_ i____ i__________ N- i-m-k i-t-r-i-i-? -------------------- Ne içmek istersiniz? 0
Волите ли музику? Mü--k se-----is-niz? M____ s____ m_______ M-z-k s-v-r m-s-n-z- -------------------- Müzik sever misiniz? 0
Ја волим класичну музику. K-a-ik --zik-s-v-ri-. K_____ m____ s_______ K-a-i- m-z-k s-v-r-m- --------------------- Klasik müzik severim. 0
Овде су моји ЦД-ови. C--l-r-- -urada. C_______ b______ C-’-e-i- b-r-d-. ---------------- CD’lerim burada. 0
Свирате ли неки инструмент? B-r --zi- ----- ----yor-------z? B__ M____ a____ ç______ m_______ B-r M-z-k a-e-i ç-l-y-r m-s-n-z- -------------------------------- Bir Müzik aleti çalıyor musunuz? 0
Овде је моја гитара. G-tarım b-r---. G______ b______ G-t-r-m b-r-d-. --------------- Gitarım burada. 0
Певате ли радо? Ş-rk- söyl-mey- sever-mis-n-z? Ş____ s________ s____ m_______ Ş-r-ı s-y-e-e-i s-v-r m-s-n-z- ------------------------------ Şarkı söylemeyi sever misiniz? 0
Имате ли деце? Ço-uk--rı--- v----ı? Ç___________ v__ m__ Ç-c-k-a-ı-ı- v-r m-? -------------------- Çocuklarınız var mı? 0
Имате ли пса? Kö-eğ--iz--ar--ı? K________ v__ m__ K-p-ğ-n-z v-r m-? ----------------- Köpeğiniz var mı? 0
Имате ли мачку? K-din-z -a---ı? K______ v__ m__ K-d-n-z v-r m-? --------------- Kediniz var mı? 0
Овде су моје књиге. K--ap-ar-m -u--da. K_________ b______ K-t-p-a-ı- b-r-d-. ------------------ Kitaplarım burada. 0
Управо читам ову књигу. Şu -ıra-ar--u--itabı--ku-or--. Ş_ s______ b_ k_____ o________ Ş- s-r-l-r b- k-t-b- o-u-o-u-. ------------------------------ Şu sıralar bu kitabı okuyorum. 0
Шта радо читате? N- -ku---- --viy--s-nu-? N_ o______ s____________ N- o-u-a-ı s-v-y-r-u-u-? ------------------------ Ne okumayı seviyorsunuz? 0
Идете ли радо на концерт? Kon-ere----mey- se-e--mi-ini-? K______ g______ s____ m_______ K-n-e-e g-t-e-i s-v-r m-s-n-z- ------------------------------ Konsere gitmeyi sever misiniz? 0
Идете ли радо у позориште? T-yatr-y----tmeyi---------siniz? T________ g______ s____ m_______ T-y-t-o-a g-t-e-i s-v-r m-s-n-z- -------------------------------- Tiyatroya gitmeyi sever misiniz? 0
Идете ли радо у оперу? O-era-a--itm--- --v---mi--ni-? O______ g______ s____ m_______ O-e-a-a g-t-e-i s-v-r m-s-n-z- ------------------------------ Operaya gitmeyi sever misiniz? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + турски (1-100) МП3 турски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?