Рјечник

sr Сати   »   tr Saatler

8 [осам]

Сати

Сати

8 [sekiz]

Saatler

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Извините! Ö--- d--e-i-! Ö___ d_______ Ö-ü- d-l-r-m- ------------- Özür dilerim! 0
Молим Вас, колико је сати? S--t ka-, lü-fen? S___ k___ l______ S-a- k-ç- l-t-e-? ----------------- Saat kaç, lütfen? 0
Много хвала! Ç----eşe--ü- ed-ri-. Ç__ t_______ e______ Ç-k t-ş-k-ü- e-e-i-. -------------------- Çok teşekkür ederim. 0
Један је сат. Saa- -ir. S___ b___ S-a- b-r- --------- Saat bir. 0
Два су сата. Sa-- i--. S___ i___ S-a- i-i- --------- Saat iki. 0
Три су сата. S-a- --. S___ ü__ S-a- ü-. -------- Saat üç. 0
Четири су сата. S-at --rt. S___ d____ S-a- d-r-. ---------- Saat dört. 0
Пет је сати. Saa--be-. S___ b___ S-a- b-ş- --------- Saat beş. 0
Шест је сати. Saa---lt-. S___ a____ S-a- a-t-. ---------- Saat altı. 0
Седам је сати. Saat -e-i. S___ y____ S-a- y-d-. ---------- Saat yedi. 0
Осам је сати. Sa-- s-k--. S___ s_____ S-a- s-k-z- ----------- Saat sekiz. 0
Девет је сати . Sa-t ---u-. S___ d_____ S-a- d-k-z- ----------- Saat dokuz. 0
Десет је сати. Saat on. S___ o__ S-a- o-. -------- Saat on. 0
Једанаест је сати. Saat on---. S___ o_____ S-a- o-b-r- ----------- Saat onbir. 0
Дванаест је сати. Saat on-ki. S___ o_____ S-a- o-i-i- ----------- Saat oniki. 0
Једна минута има шездесет секунди. B-r -a-ika-a-al--ı--sa--y--v-r--r. B__ d_______ a_____ s_____ v______ B-r d-k-k-d- a-t-ı- s-n-y- v-r-ı-. ---------------------------------- Bir dakikada altmış saniye vardır. 0
Један сат има шездесет минута. Bi--sa-tt------ı- -akik- --rdır. B__ s_____ a_____ d_____ v______ B-r s-a-t- a-t-ı- d-k-k- v-r-ı-. -------------------------------- Bir saatte altmış dakika vardır. 0
Један дан има двадесет и четири сата. B-r -ün-- y---id----s--- va---r. B__ g____ y________ s___ v______ B-r g-n-e y-r-i-ö-t s-a- v-r-ı-. -------------------------------- Bir günde yirmidört saat vardır. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + турски (1-100) МП3 турски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...