Рјечник

sr Прошлост 3   »   tr Geçmiş zaman 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [seksen üç]

Geçmiş zaman 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
телефонирати t-le-on-e---k t______ e____ t-l-f-n e-m-k ------------- telefon etmek 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. Tele--n -tt--. T______ e_____ T-l-f-n e-t-m- -------------- Telefon ettim. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. D----lı--e-ef-n-e-ti-. D______ t______ e_____ D-v-m-ı t-l-f-n e-t-m- ---------------------- Devamlı telefon ettim. 0
питати sormak s_____ s-r-a- ------ sormak 0
Ја сам питао / питала. S-rdu-. S______ S-r-u-. ------- Sordum. 0
Ја сам увек питао / питала. H-- so----. H__ s______ H-p s-r-u-. ----------- Hep sordum. 0
испричати an-at-ak a_______ a-l-t-a- -------- anlatmak 0
Ја сам испричао / испричала. Anlattı-. A________ A-l-t-ı-. --------- Anlattım. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. Bü-ün-h-kâ-e-- --la---m. B____ h_______ a________ B-t-n h-k-y-y- a-l-t-ı-. ------------------------ Bütün hikâyeyi anlattım. 0
учити ö--e---k ö_______ ö-r-n-e- -------- öğrenmek 0
Ја сам учио / учила. Öğ-e----. Ö________ Ö-r-n-i-. --------- Öğrendim. 0
Ја сам учио / учила цело вече. Bütü- -k-am ö--en-im. B____ a____ ö________ B-t-n a-ş-m ö-r-n-i-. --------------------- Bütün akşam öğrendim. 0
радити ç--ı--ak ç_______ ç-l-ş-a- -------- çalışmak 0
Ја сам радио / радила. Ç--ı----. Ç________ Ç-l-ş-ı-. --------- Çalıştım. 0
Ја сам радио / радила цели дан. Büt-n g---ç-----ım. B____ g__ ç________ B-t-n g-n ç-l-ş-ı-. ------------------- Bütün gün çalıştım. 0
јести y--ek --m-k y____ y____ y-m-k y-m-k ----------- yemek yemek 0
Ја сам јео / јела. Y-mek--e---. Y____ y_____ Y-m-k y-d-m- ------------ Yemek yedim. 0
Ја сам појео / појела сву храну. Y----i- -e-s-ni y-d--. Y______ h______ y_____ Y-m-ğ-n h-p-i-i y-d-m- ---------------------- Yemeğin hepsini yedim. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + турски (1-100) МП3 турски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.