Разговорник

bg Вкъщи   »   sr У кући

17 [седемнайсет]

Вкъщи

Вкъщи

17 [седамнаест]

17 [sedamnaest]

У кући

U kući

Изберете как искате да видите превода:   
български сръбски Играйте Повече
Тук е нашата къща. Овде-ј--н--а ку--. О___ ј_ н___ к____ О-д- ј- н-ш- к-ћ-. ------------------ Овде је наша кућа. 0
Ov----e n------c-a. O___ j_ n___ k____ O-d- j- n-š- k-c-a- ------------------- Ovde je naša kuća.
Горе е покривът. Г--е-ј- кр-в. Г___ ј_ к____ Г-р- ј- к-о-. ------------- Горе је кров. 0
Go-e -- ---v. G___ j_ k____ G-r- j- k-o-. ------------- Gore je krov.
Долу е мазето. Д-л---е -одр-м. Д___ ј_ п______ Д-л- ј- п-д-у-. --------------- Доле је подрум. 0
Dol- j--po---m. D___ j_ p______ D-l- j- p-d-u-. --------------- Dole je podrum.
Зад къщата има градина. И-а куће-је-врт. И__ к___ ј_ в___ И-а к-ћ- ј- в-т- ---------------- Иза куће је врт. 0
I-- -u-́--j- ---. I__ k___ j_ v___ I-a k-c-e j- v-t- ----------------- Iza kuće je vrt.
Пред къщата няма улица. Пре- к-ћ--------у-ице. П___ к____ н___ у_____ П-е- к-ћ-м н-м- у-и-е- ---------------------- Пред кућом нема улице. 0
P-ed --c--- -e-- u--c-. P___ k____ n___ u_____ P-e- k-c-o- n-m- u-i-e- ----------------------- Pred kućom nema ulice.
До къщата има дървета. П-р-д-кућ---е--рвећ-. П____ к___ ј_ д______ П-р-д к-ћ- ј- д-в-ћ-. --------------------- Поред куће је дрвеће. 0
Por-----c-e--- drve---. P____ k___ j_ d______ P-r-d k-c-e j- d-v-c-e- ----------------------- Pored kuće je drveće.
Тук е моето жилище. О--е-је--о- ----. О___ ј_ м__ с____ О-д- ј- м-ј с-а-. ----------------- Овде је мој стан. 0
Ovd- je -oj -t--. O___ j_ m__ s____ O-d- j- m-j s-a-. ----------------- Ovde je moj stan.
Тук са кухнята и банята. Ов-е----к-х--а-и куп---л-. О___ с_ к_____ и к________ О-д- с- к-х-њ- и к-п-т-л-. -------------------------- Овде су кухиња и купатило. 0
O-d--su -uh--ja - k-----l-. O___ s_ k______ i k________ O-d- s- k-h-n-a i k-p-t-l-. --------------------------- Ovde su kuhinja i kupatilo.
Там са всекидневната и спалнята. Т-----------н--с-б--и с---а-а со--. Т___ ј_ д_____ с___ и с______ с____ Т-м- ј- д-е-н- с-б- и с-а-а-а с-б-. ----------------------------------- Тамо је дневна соба и спаваћа соба. 0
Ta-- je--nev-a -ob--- s-----́---o-a. T___ j_ d_____ s___ i s______ s____ T-m- j- d-e-n- s-b- i s-a-a-́- s-b-. ------------------------------------ Tamo je dnevna soba i spavaća soba.
Входната врата е затворена. Вр-та к--е с---атвор---. В____ к___ с_ з_________ В-а-а к-ћ- с- з-т-о-е-а- ------------------------ Врата куће су затворена. 0
Vrata---c-e-s--z--vo--n-. V____ k___ s_ z_________ V-a-a k-c-e s- z-t-o-e-a- ------------------------- Vrata kuće su zatvorena.
Но прозорците са отворени. А-и -розо-и су---вор-н-. А__ п______ с_ о________ А-и п-о-о-и с- о-в-р-н-. ------------------------ Али прозори су отворени. 0
A---p--z-----u o--o--ni. A__ p______ s_ o________ A-i p-o-o-i s- o-v-r-n-. ------------------------ Ali prozori su otvoreni.
Днес е горещо. Да-ас ј--вру-е. Д____ ј_ в_____ Д-н-с ј- в-у-е- --------------- Данас је вруће. 0
Dana- -- vr--́e. D____ j_ v_____ D-n-s j- v-u-́-. ---------------- Danas je vruće.
Ние влизаме във всекидневната. М- и-----у д--в-- соб-. М_ и____ у д_____ с____ М- и-е-о у д-е-н- с-б-. ----------------------- Ми идемо у дневну собу. 0
M- idemo u----vn- so-u. M_ i____ u d_____ s____ M- i-e-o u d-e-n- s-b-. ----------------------- Mi idemo u dnevnu sobu.
Там има диван и фотьойл / кресло. Та-о с--со-- и-фо-е--. Т___ с_ с___ и ф______ Т-м- с- с-ф- и ф-т-љ-. ---------------------- Тамо су софа и фотеља. 0
T----s--sof- - fo-e---. T___ s_ s___ i f_______ T-m- s- s-f- i f-t-l-a- ----------------------- Tamo su sofa i fotelja.
Седнете! Сед--те! С_______ С-д-и-е- -------- Седните! 0
Sedni-e! S_______ S-d-i-e- -------- Sednite!
Там е моят компютър. Т----сто----ој--о-п---ер. Т___ с____ м__ к_________ Т-м- с-о-и м-ј к-м-ј-т-р- ------------------------- Тамо стоји мој компјутер. 0
Ta-o-------mo------j--er. T___ s____ m__ k_________ T-m- s-o-i m-j k-m-j-t-r- ------------------------- Tamo stoji moj kompjuter.
Там е моята стерео-уредба. Т-м- с-----моја--у-и--а--и-ија. Т___ с____ м___ м______ л______ Т-м- с-о-и м-ј- м-з-ч-а л-н-ј-. ------------------------------- Тамо стоји моја музичка линија. 0
T--o s-o-i----- mu--čk- li-ija. T___ s____ m___ m______ l______ T-m- s-o-i m-j- m-z-č-a l-n-j-. ------------------------------- Tamo stoji moja muzička linija.
Телевизорът е съвсем нов. Тел---з-р ј--п-----о н-в. Т________ ј_ п______ н___ Т-л-в-з-р ј- п-т-у-о н-в- ------------------------- Телевизор је потпуно нов. 0
T-l--izo- ----otp----no-. T________ j_ p______ n___ T-l-v-z-r j- p-t-u-o n-v- ------------------------- Televizor je potpuno nov.

Думите и речника

Всеки език има свой собствен лексикален фонд. Той се състои от определен брой думи. Думата е самостоятелна езикова единица. Думите винаги имат конкретни значения. Тези значения ги отличават от звуците и сричките. Броят на думите е различен във всеки език. Например, английският език има много думи. Той дори е известен като Световен шампион в категорията на лексиката. Твърди се, че понастоящем английският език има над един милион думи. Оксфордският речник на английския език съдържа над 600 000 думи. Докато китайският, испанският и руският език имат много по-малко думи. Лексиката на един език също така зависи от неговата история. Английският език е черпил влияние от много други езици и култури. В резултат на това, неговият речников фонд значително е нарастнал. Но дори и днес английската лексика продължава да се умножава. Експертите изчисляват, че всеки ден към нея се прибавят около 15 нови думи. Те се зараждат предимно в новите медии. Тук не се брои научната терминология. Тъй като само химическата терминология съдържа хиляди думи. В почти всеки език дългите думи се употребяват по-рядко от късите. И повечето хора използват само броени думи. Поради това ние избираме между активния и пасивния си речников запас. Пасивният речников запас съдържа думи, които разбираме. Но ги използваме рядко или никога. Активният речников запас съдържа думите, които използваме регулярно. Шепа думи са достатъчни за прости разговори или текстове. На английски език за това са необходими само около 400 думи и 40 глагола. Така че, не се тревожете, ако речникът ви е ограничен!
Знаете ли, че?
Иврит принадлежи към семейството на афро-азиатски езици. Той е по-тясно свързан с арабския и арамейския. За 5 милиона души иврит е майчин език. Съвременният иврит е изкуствено създаден език ... В основата му е изчезналият вече староеврейски език. Речниковият състав и граматиката частично също са приети от други езици. Така староеврейският съзнателно е бил трансформиран в съвременен стандартен език. Тази целенасочена смяна на езика е уникална в света. Знаковата система на иврит се състои от символи за съгласните. Това ще рече, че гласни по принцип не се пишат. За тях не съществуват отделни букви. Иврит се чете отдясно наляво. Знаците на иврит имат 3000-годишна традиция. Които иска да учи иврит, ще се запознае в същото време и с част от културната история. Опитайте!